Iako među političkim akterima provojvođanske orijentacije postoje brojne razlike, koje su u prethodnim godinama rezultirale i raspadom, najpre Koalicije “Vojvodina”, a potom i Vojvođanskog bloka, moglo bi se reći da je trenutno većinski stav među tim snagama da je potrebno menjati taktiku političkog delovanja u pravcu promene ustavnog položaja Pokrajine. Još uvek, međutim, nije izgledno da li bi taj pravac mogao biti na tragu koncepta federalizacije, koji zagovara jedan od vojvođanskih lidera Živan Berisavljević. Tek, taj odgovor vojvođanske stranke najverovatnije će pokušati da pronađu na novoj “svevojvođanskoj konvenciji”, na kojoj će ključna tema, izgleda, biti to da li će autonomisti prerasti u federaliste.
Za trenutno najjuticajnu pokrajinsku stranku, Ligu socijaldemokrata Vojvodine, ideje o stvaranju federalističkog pokreta u Vojvodini nisu strane. Naprotiv, u Ligi u takvim najvama prepoznaju obnavljanje njihovog programa od pre desetak godina koji se temeljio na ideji Vojvodine republike. Tako je funkcioner LSV-a Aleksandar Kravić u izjavi našem listu podsetio na to da je “još pre osam-devet godina LSV ukazivao na to da je jedino rešenje za probleme Srbije u federalizaciji, navodeći da je u tadašnjim okolnostima taj koncept podrazumevao formiranje federalne države između Vojvodine, Beograda, centralne Srbije, Kosova i Crne Gore”.
– Međutim, to nije prihvaćeno, a videli smo kakvi su u međuvremenu bili rezultati centralističke politike Beograda. A trenutno ponovno pozivanje na model federalizacije Srbije zapravo je na neki način obnavljanje te naše ideje. To jeste jedno od mogućih rešenja, ali ipak u dosta drugačijim okolnostima u odnosu na period kad smo mi to predlagali – ocenio je Kravić.
Govoreći o mogućnosti novog okupljanja provojvođanskih partija na toj ideji, on je kazao da LSV takve aktivnosti pozdravlja, ali da nije izvesno da će i sam u njima aktivno učestvovati, zbog toga što, kako je naveo, slični projekti do sada nisu bili uspešni. Kravić je podsetio i da je Liga više puta bila jedan od inicijatora okupljanja vojvođanskih stranaka, ali da se pokazalo da su “različita viđenja načina sprovođenja određenih ideja postala prepreka koja do kraja nije uspela da bude premoštena”.
Miroslav Ilić iz Centra za liberalne studije Vojvodine smatra, pak, da je okupljanje vojvođanskih snaga neophodno pošto je novim, “nametnutim” Ustavom Srbije, “Vojvodina ponovo stavljena u podređeni položaj”.
– Taj ustav očigledno nema kapacitet da reši probleme Srbije danas, među kojima su i Kosovo, ali i položaj Vojvodine. Zato Vojvodina mora da kaže kako vidi rešavanje tih problema u narednom periodu – istakao je Ilić za “Dnevnik”, dodajući da u tom kontekstu i koncept federalizacije Srbije može biti jedan od modela o kojem bi se raspravljalo. – Mora se shvatiti da Vojvodina, kao i Srbija, ima pravo na deo suvereniteta novonastale države Srbije, a to njeno pravo je apsolutno poništeno važećim ustavnim rešenjima kojima je naša pokrajina stavljena u kolonijalni položaj u odnosu na centralnu vlast u Beogradu. A dokle god se ne uspostavi taj novi odnos između centralne Srbije i Vojvodine, dotle će trajati i ustavna kriza!
I predsednik Vojvođanskog kluba Đorđe Subotić kaže da vojvođansko ustavno pitanje nije rešeno. On je podsetio na to da je još na Londonskoj konferenciji o bivšoj Jugoslaviji iz 1992. godine utvrđeno da građanima Vojvodine i Kosova treba vratiti ustavna i građanska prava. Subotić, međutim, smatra da novim Ustavom Srbije građanima Vojvodine ta prava nisu vraćena.
– Vojvođani su na prošlogodišnjem ustavnom referendumu eksplicitno rekli “ne” tom Ustavu. I očigledno je da nešto treba menjati u taktici u borbi za bolji ustavni položaj APV. Dosadašnja bitka s autonomističkim konceptom nije dala željene rezultate. Znači da nam je potrebna jedinstvena vojvođanska ustavna akcija na poboljšanju tog položaja – ocenio je Subotić, napominjući da su posle ustavnog referenduma i osamostaljenja Srbije nastupili “novi istorijski uslovi” u kojima, kako je rekao, treba utvrditi i “novi i sadržajniji koncept položaja Vojvodine u državi Srbiji, koji bi Pokrajini obezbedio ravnopravan položaj s ostatkom Srbije”.
Jedinica s dva miliona stanovnika
Miroslav Ilić smatra da autonomistički koncept ne mora nužno da preraste u federalistički. Međutim, dodao je, taj bi sled ipak bio “najlogičniji”. Po njemu, jedno od mogućih rešenja je ono po kojem bi se u Srbiji formirale federalne jedinice s približno oko dva miliona stanovnika, među kojima je naveo Vojvodinu i grad Beograd, te “ostale delove Srbije, o čemu bi se izjasnili građani”.

(Dnevnik)