Predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši izjavio je da bi u interesu povećanja učešća pripadnika manjinskih nacionalnih zajednica u redovima policijskih snaga u Srbiji trebalo uneti promene u politiku prijema na policijsku obuku i policijsku akademiju, i da bi prema pripadnicima nacionalnih zajednica trebalo primeniti princip pozitivne diskriminacije. Egereši je za današnji „Mađar so“ (Magyar Szo) kazao i da je pristalica formiranja pokrajinske policije, ocenjujući da bi pripadnici nacionalnih zajednica imali mnogo veće poverenje u odnosu na pokrajinsku policiju, nego u odnosu na sadašnju.
Prema rečima Egerešija, u protekle dve godine sa ministrom policije i njegovim saradnicima stalno posećuju višenacionalne zajednice sa ciljem popularizacije rada policije, policijske škole i akademije i ta će akcija biti nastavljena, ali ona nije dovoljna da bi brojačno učešće pripadnika nacionalnih zajednica u policiji bilo veće. „Skrenuo sam pažnju ministru da bi u interesu boljih rezultata prvenstveno trebalo promeniti politiku prijema. Prema članovima nacionalnih zajednica trebalo bi primeniti princip pozitivne diskriminacije, da ne bude, na primer, srpski jezik i književnost isključujući razlog. Tokom tri godine, od kada sam predsednik parlamenta, više je takvih žalbi stiglo da su kandidati odbijeni zbog ravnih tabana ili nedovoljne psihičke spremnosti. Ne verujem da je u redovima nacionalnih zajednica najviše mladih sa ravnim tabanima ili koji su benasti. Pre će biti da se radi o tome da je na određenim nivoima policijske hijerarhije još živ raniji refleks, nepoverenje prema nacionalnim zajednicama. Razgovarali smo o tome sa ministrom i načelno smo se složili u tome da će promeniti politiku prijema“, rekao je Egereši.
Predsednik skupštine je naveo da je pristalica osnivanja pokrajinske policije i ocenio da bi članovi nacionalnih zajednica imali mnogo veće poverenje u pokrajinsku policiju, nego u sadašnju. „Iako sam osamdesetih godina još bio mlad, sećam se da je pokrajinska policija koja je još tada postojala imala ugled među građanima“, kazao je Egereši, navodeći da je to veoma važno sa stanovišta javne bezbednosti i efektivnosti.
Predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine Tamaš Korhec rekao je da manjinska nacionalna zajednica može biti ravnopravna ukoliko je srazmerno prisutna u strukturama državne uprave i državne vlasti. „Pokrajinska vlada od politike stipendiranja, preko politike prijema, sistematizacije do zahtevanja poznavanja jezika primenjuje ovaj princip, ali da se to isto ne može reći i za republičku vladu, koja nikada nije preduzela takve praktično-organizacione mere koje bi za rezultat imale poboljšanje stanja, što se odnosi i na policiju. Nacionalni savet na ove probleme stalno ukazuje onima koji mogu u interesu ovog da učine bilo šta. Istovremeno, stipendiju Nacionalnog saveta Mađara može da dobije i onaj koji se kao Mađar upiše na policijsku akademiju“, rekao je Korhec.
Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor ocenio je da pretežni deo Mađara čak i pomisao da bude policajac još uvek doživljava kao sramotu. Nezavisno od toga Pastor smatra da SVM smatra važnim da srazmernost do izražaja dođe i u policijskim redovima i da su zato stalno i suorganizatori manifestacija za popularizaciju ove profesije koje organizuje ministarstvo. „Nažalost, iskusili smo, kada se javi 20-30 Mađara, da se docnije ispostavi da zbog različitih razloga niko nije pogodan za policajca. Uveren sam da refleks devedesetih godina još živi unutar policije, i pored toga što zvanična politika nije takva. Ministar Dačić sada prilično energično pokušava da učini korak napred, kako bi se što više manjinaca prijavilo za policajce. Za mene je to pomalo čudno, jer je na čelu pravnog naslednika one stranke koja je devedesetih godina prouzrokovala ovu bazičnu situaciju“, rekao je Pastor.
Predsednik Pokreta mađarske nade Laslo Balint izjavu ministra policije Ivice Dačića u vezi sa tim da dvojni državljani ne mogu da budu policajci doživljava kao diskriminaciju prema Mađarima. „O tome do sada niko iz vlade nikad nije govorio, samo sada, kada je mađarska država stvorila uslove za pojednostavljeno dobijanje državljanstva. U Srbiji bi, prema tome, trebalo otpustiti sve druge koji poseduju državljanstvo druge države, bili oni bošnjačko-srpski, hrvatsko-srpski, crnogorsko-srpski ili bilo koji drugi dvojni državljani“, rekao je Balint.
Prema saznanjima predsednika Građanskog saveza Mađara Lasla Rac Saboa, od trideset policajaca u Senti u najboljem slučaju su dvojica Mađari. „Postojeću situaciju srpska vlast objašnjava time da se Mađari ne prijavljuju za ovu profesiju. Naravno ta tvrdnja ne stoji, jer i sam znam za slučaj kada je potpuno zdrav, fizički i psihički jak mladić mađarske nacionalnosti odbijen uz pozivanje na zdravstvene probleme“, rekao je Rac Sabo i izneo stav da bi u slučaju policije trebalo uspostaviti lokalne i republičke snage, te da bi na lokalnom nivou, na primer u opštini sa 80 odsto mađarskog življa i u sastavu policije trebalo da bude 80 odsto Mađara. Prema njegovim rečima, dvojno državljanstvo ne bi smelo da utiče na to da li nego može da bude pripadnik policije u Srbiji, budući da i Srbija ide ka Evropi.
Predsednik Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara Aron Čonka podsetio je da je ta stranka više puta predlagala da se umesto izražavanja nacionalnosti, zaposleni u državnim institucijama upitaju za maternji jezik i o tome koje jezike osim njega poznaju, a da oni sa poznavanjem više jezika dobiju i dodatak na svoje plate. Čonka smatra i da za značajnije prijavljivanje pripadnika različitih nacionalnosti u redove policije treba mnogo raditi i na vraćanju uzajamnog poverenja, da je za to neizbežna i decentralizacija policije, te da primeri iz okolnih kao i EU zemalja pokazuju da se na taj način ozbiljno odnose prema srazmernoj zastupljenosti i prema ukazivanju poverenja u odnosu na pripadnike različitih nacionalnosti.

(Mađar so)