Već izvesno vreme svedoci smo orkestrirane prljave kampanje protiv Predloga Statuta AP Vojvodine. Ova kampanja je u suštini usmerena protiv modernizacije Srbije, decentralizacije i njenog evropskog puta. Ovo što se sada dešava je već viđeno. Ponovo su se udružili srpski nacionalisti i centralisti, nelustrirani političari, akademici SANU, memorandisti i Srpska pravoslavna crkva. naravno, tu su sada i njihovi sledbenici «mlade snage» Demokratska stranka Srbije, Srpska radikalna stranka, Srpska narodna stranka, Jedinstvena Srbija i «modernizovana i rekonstruisana» Socijalistička partija Srbije. Meta, kao i početkom osamdesetih godina je – vojvođanska autonomija.
Oni u Statutu «vide» ono čega nema ni u naznakama: «Predlog Statuta je protivustavan… Vojvodina hoće državu u državi… To je cepanje Srbije…» To su osnovni sadržaji kampanje: sve same floskule, etikete i kvalifikacije, a ni jednog valjanog argumenta. To je razumljivo, jer upuštanjem u argumentaciju učesnici kampanje otkrili bi ne samo svoju antivojvođansku nego i antievropsku poziciju. Dakle, u kritici Preloga statuta i viđenju onog čega nema kriju se težnje za krajnje centralističkim i unitarnim uređenjem države u kojoj nema ni trunke evropskog duha.
Vojvođanski klub upozorava da nije Predlog Statuta to što deli Srbiju niti je on protivustavan. On je u skladu sa Ustvom kjeg su građani odbili na referendumu, čak je u nekim delovima i ispod ustavnih mogućnosti (železnica, visoko obrazovanje, Univerzitet…) Statut je samo povod da se ispolje prikrivene podele u Narodnoj skupštini Srbije na proevropske i antievropske snage. Vojvođansko pitanje je demokratsko, razvojno i na putu evropoizacije Srbije, a u sukobu sa pogubnim centralizmom. Usvajanjem Statuta sve parlamentarne stranke su na demokratskom ispitu, a posebno Demokratska stranka kojoj  neusvajanjem Predloga Statuta preti ozbiljna revizija izborne pobede, posebno u Vojvodini. Hoće li Boris Tadić i Demokratska stranka podleći pritiscima i u cilju očuvanja vlasti pristati na nove ustupke socijalistima i sličnim? Hoće li Vojvodina pristati na to? I dokle? I Vojvođansko strpljenje i tolerancija imaju svoje granice!!!
(Saopštenje za javnost Vojvođanskog kluba od 9. februara 2009.)