Kada je Savet Regulatornog tela za elektronske medije 13. jula, iz čak četvrtog pokušaja, uspeo da izabere pet članova Upravnog odbora Radio-televizije Vojvodine (preostali šesti član nije dobio dovoljno glasova), zapalo je za oko da među novim članovima nema dosadašnjeg predsednika tog tela prof. dr Jove Radića.

Ako bi se posmatrao samo taj slučaj, moglo bi se zaključiti da regulatorno telo nije bilo zadovoljno načinom na koji je Radićev Upravni odbor upravljao pokrajinskim javnim servisom.

Bilo bi za to dosta argumenata: tokom petogodišnjeg mandata prethodnog Upravnog odbora, RTV je stigao do astronomskih 1,6 milijardi gubitka. Izgradnja nove zgrada pokrajinskog javnog servisa jeste u tom periodu i započeta i završena, ali, avaj, još nije do kraja useljena: ne zna se kad će, ali se zna da će još neko vreme RTV morati da plaća papreno visoku kiriju NIS-u za objekat u Sutjeskoj ulici u Novom Sadu.

RTV zapravo preživljava zahvaljujući obaveznoj tv pretplati i godišnjoj tranši iz budžeta. Ostali prihodi, pogotovo od marketinga, urnebesno su zanemarljivi. Rashodi za plate (prevelikog broja?) zaposlenih i otplatu silnih bankarskih kredita pojedu taman ono što se prihoduje od tv pretplate.

Za pet Radićevih godina sud je dva put utvrdio da je bivši direktor programa Slobodan Arežina nezakonito smenjen i da ima biti vraćen na to radno mesto. RTV se oglušio o te presude. Ako bi hteli, removci bi mogli da ukažu i na rekordno nisku gledanost pokrajinskog servisa, na kvalitet (ne)informisanja i šta god im drugo padne na pamet.

Izgleda da je to sve, ako su to zaista bili razlozi, odgovornost isključivo predsednika Upravnog odbora. Jer da nije, zašto bi u novi sastav bila reizabrana čak trojica iz Radićeva vakta.

Među onima kojima je Savet REM obnovio mandat je i Marko Ćalić, koji je pri konstituisanju Upravnog odbora izabran čak za njegovog predsednika.

Ćalić i Radić, novi i stari predsednik Upravnog odbora RTV, imaju makar jednu zajedničku crtu: obojica su ekonomisti po vokaciji.

Poput bivših članova, tamo aprila 2016, na isti način izgleda da je rezonovao i sadašnji sastav: predsednik treba da bude neko ko se razume u ekonomiju. Nije jasno samo da li da bi dobro čitao finansijske izveštaje ili zbog toga što samo takav može da spase ovaj medijski mastodont potonuća. S tim da je voda već probila u potpaljublje…

Ali, uz profesora Radića u tom Upravnom odboru sedela su još četvorica ekonomista, pa to nije RTV donelo bogznašta. Možda sa novim hoće, tim pre jer je najveći deo svoje karijere proveo – u bankarstvu. A RTV ima dugogodišnji poseban odnos sa bankama – prinuđen je da pozajmljuje i dakako da taj novac vraća, s kamatom.

Ovo je dobro mesto da se zapitamo da li je to ogromno iskustvo koje ističe u biografiji pokušavao da koristi kao član Upravnog odbora. Izvori kažu da jeste, ali da nije uvek prolazilo.

Sam Ćalić o svom radu u UO RTV kaže, vrlo diplomatski, sledeće:

„Kao član UO JMU RTV u periodu 2016-2020. imao sam zapažene aktivnosti i angažovanja u UO JMU RTV, kao i dodatne aktivnosti u okviru komisija i stručnih tela. Kod razmatranja finansijskih izveštaja poslovanja, koristio sam stručna znanja iz ove oblasti i time sam doprineo uspešnom radu UO JMU RTV.

Pored navedenog, imao sam zapažene inicijative u cilju povećanja poslovnih prihoda, kao i inicijative za upravljanjem poslovnim rashodima.“

Iz ovog proizilazi da bi danas RTV stajao znatno gore – e da nije bilo sadašnjeg predsednika Upravnog odbora. Ako su u REM-u iole vodili računa o tome da li pokrajinski servis može makar da drži glavu iznad vode, ovo je Ćaliću došlo kao preporuka za novi mandat. Verovatno i za mesto predsednika.

Poslovanje RTV bi novom Upravnom odboru, kao i budućem generalnom direktoru, morao biti prioritet svih prioriteta. Pre toga, Upravni odbor mora da imenuje vršioca dužnosti generalnog direktora i vd direktora programa – onima koji su u prethodnom periodu obavljali te funkcije mandati su istekli 7. jula, odnosno 30. maja – kao i vd glavnog i odgovornog urednika Prvog programa televizije, kome mandat ističe – danas. Sledi raspisivanje javnih konkursa za ta mesta.

Dobra saradnja na relaciji Upravni odbor-generalni direktor svakako je važna za dobro funkcionisanja RTV, ali tu važniju ulogu ipak imaju „spoljni činioci“ – dakle, političari.

I danas zvuči kao loš vic činjenica da je država upucala onolike milione evra u izgradnju i delimično opremanje nove zgrade RTV, a da sad zateže oko nastavka opremanje, bez čega nije moguć završetak preseljenja redakcija iz zgrade u Sutjeskoj.

Ima onih koji se kunu da deo krivice za to ide na dušu bivšeg generalnog direktora Miodraga Koprivice i njegovih odnosa sa političarima. Kako god bilo, činjenica je da je za svog mandata po tom važnom pitanju za RTV naišao na zatvorena vrata.

O tome bi, možda, Upravni odbor i predsednik Ćalić morali da povedu računa pri analizi pristiglih kandidatura za mesto generalnog direktora. Mada, već same kandidature znaju da pošalju vrlo jasnu poruku onima koji o njima (treba da) odlučuju…

Budući generalni direktor biće poruka po sebi – da li RTV-u sledi nastavak preživljavanja i tavorenja, u programskom i svakom drugom smislu, pa tako i nastavak agonije za sve malobrojnije zaposlene koji ipak još vide kapacitet da to postane pristojna medijska kuća, ili država ima nameru da obrati pažnju i na ovaj javni servis i pomogne mu da izađe na zelenu granu. U tom smislu, i da pronađe onomad obećan novac i omogući da se svi segmenti RTV nađu pod istim krovom. Što je od početka bila ideja i to političari dobro znaju.

Od toga koji će se od ova dva puta na kraju odabrati, zavisiće i zaostavština novog predsednika Upravnog odbora RTV. Ali što je važnije od toga – budućnost RTV-a i ljudi koji tamo rade.

Oni koji ga poznaju kažu da je Ćalić, radeći u bankarskom sistemu pune 32 godine – od 1984. do 2016. – svojim idejama i inovacijama doprineo dobrom poslovanju matičnih firmi.

Postoji rečenica u njegovoj prijavi gde navodi razloge za kandidaturu za novi mandat u Upravnom odboru, a koju i dobronamerni ali i cinici mogu komotno da tumače na svoj način.

„Dakle, prethodne navedene aktivnosti – aktivnosti kao i stečena nova iskustva u UO JMU RTV razlog su zbog kojeg konkurišem za novi mandat (…)“

Napustivši bankarstvo 2016. Marko Ćalić je u naredne dve godine radio u Garancijskom fondu AP Vojvodine, a od 2019. na određeno vreme zaposlen je u Operatoru distributivnog sistema „EPS Distribucija“, Distributivno područje Novi Sad.

Rođen je 2. septembra 1960. u Donjem Dabaru (BiH). Završio je Gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu. Oženjen je, otac je jednog deteta.

Na sajtu REM-a postoji dokumentacija koju je priložio uz kandidaturu za UO i tu se nalazi njegova fotografija, ali je njen kvalitet, usled verovatno skeniranja, potpuno nepodesan za objavljivanje. Druge njegove fotografije gotovo je nemoguće pronaći na internetu. Nema je čak ni RTV, čijim Upravnim odborom Ćalić odnedavno predsedava. E otuda logo RTV-a umesto njegovog portreta.

Denis Kolundžija (VOICE)