Skip to main content

VOICE: ‘Prva pozitivna presuda’ za etnički motivisan napad na pripadnike hrvatske zajednice – da li je pouka izvučena?

Građani 29. jun 2022.
7 min čitanja

"Blage kazne upućuju na to da društvena štetnost krivičnog dela nije velika, što nije dobra poruka"

Prvih dana 2022. godine Hrvatsko nacionalno vijeće (HNV) u Srbiji pozdravilo je donošenje presude u slučaju etnički motivisanog napada na Zorana Brajkovića, pripadnika hrvatske zajednice u Subotici i članove njegove porodice koji se dogodio 2. avgusta 2021. godine ispred pekare „Dino“ u Subotici. Tako je šira javnost po prvi put saznala za ovaj nemili događaj.Međutim, iako je osuđujuća presuda pozitivno ocenjena u hrvatskoj zajednici, pitanje je u kojoj meri ona može imati edukativni, odnosno preventivni karakter s obzirom na odmerenu kaznu.

Naime, prema presudi koju je doneo Viši sud u Subotici, okrivljeni B. P. osuđen je na tri meseca kućnog zatvora, što je po oceni HNV-a „prva presuda koja ima pozitivne ishode kada je u pitanju procesuiranje etnički motivisanih napada na pripadnike hrvatske zajednice u Srbiji“.

Kako se može pročitati u odluci Višeg suda u koju je VOICE imao uvid, Zoran Brajković napadnut je zajedno s članovima svoje porodice od kojih su pojedini i državljani Hrvatske, tako što je B. P. na njihov račun izneo niz uvreda na nacionalnoj osnovi, a potom fizički nasrnuo na Brajkovića i oborio ga na zemlju.

Uz pohvalu za profesionalno postupanje tužilaštva tokom vođenja procesa i osudu ponašanja lokalne policije koja je navodno tvrdila da napad nije bio etnički motivisan, to bi bilo sve što je javnost u Srbiji saznala o ovom događaju. Jer, osim HNV-a niko se nije oglašavao. A bilo je razloga za to.

Sve se odigralo 2. avgusta prošle godine u jutarnjim satima na parking prostoru pekare „Dino“ kada je subotički automehaničar B. P. rešio da uzme pravdu u svoje ruke i poruči posetiocima iz Hrvatske: „J… vam mater ustašku, kako se to parkirate, da li se tako parkirate u Hrvatskoj, treba vas poklati, ja ću vas poklati“.

Ove reči bile su upućene Brajkovićevoj saputnici na prednjem sedištu i maloletnoj deci koja su sedela na zadnjem sedištu parkiranog automobila. Oštećenom Brajkoviću B. P. se obratio kada je izašao iz pekare da vidi šta se dešava pogrdnim rečima: „Svi ste ustaše, naučiću vas kako da se parkirate, sve ću vas poklati“.

Ubrzo je rukom uhvatio Brajkovića u predelu vrata i odgurnuo ga, a zatim se slično poneo i prema njegovom saputniku Davoru Bračunu kojeg je rukom odgurnuo u predelu grudi. Sud je ovo delo okvalifikovao kao izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti, a B. P. je kažnjen sa tri meseca kućnog pritvora.

Subotica (Foto: Natalija Jakovljević)

NAGODBA SA TUŽILAŠTVOM

Okrivljenom, za kojeg se u presudi navodi da je po zanimanju automehaničar sa mesečnim primanjima od 35.000 dinara, da je oženjen i otac dvoje maloletne dece, da ne poseduje imovinu, te da do sada nije osuđivan niti se protiv njega vodi neki drugi krivični postupak, sudija za prethodni postupak dao je mogućnost da se nagodi sa tužilaštvom, što je ovaj i učinio prihvativši krivicu.

Odluka na koju oštećeni nisu mogli da utiču podrazumevala je da B. P. provede tri meseca u uslovima kućnog pritvora bez elektronske nanogice. Troškovi krivičnog postupka pali su na račun okrivljenog, a svih petoro oštećenih upućeno je na parnični postupak radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva.

B. P. je rekao u sudu da je svestan svog postupka i da je svestan da je zaključivši sporazum odustao od mogućnosti na suđenje i ulaganje žalbe protiv odluke suda. Više javno tužilaštvo donelo je optužni predlog 22. decembra 2021. a sporazum o priznanju krivice sklopljen je istog dana u Višem sudu.

Sud je ocenio „da je izrečena kazna pravična prema stepenu izražene krivice okrivljenog koji je svojim iskrenim i potpunim priznanjem pružio organima postupka pretežan doprinos da se sve značajne činjenice u ovom postupku dokažu i utvrde“.

Protiv odluke žalba nije dozvoljena s obzirom na to da su se stranke i branilac odrekli tog prava i presuda Višeg suda u Subotici smatra se pravosnažnom i konačnom.

Zaprećena kazna u Krivičnom zakoniku Srbije za krivično delo koje je okrivljeni B. P. priznao iznosi od jedne do osam godina zatvora.

MILIĆ: MOŽEMO ZAKLJUČITI JEDINO DA JE KAZNA RELATIVNO BLAGA

Novosadski advokat Veljko Milić kaže za VOICE da je kazna Višeg suda relativno blaga, ako se uzme u obzir činjenica da je za učinjeno krivično delo zaprećena kazna od minimum godinu dana zatvora.

„Sa jedne strane, pozitivno je to što je ovakvo krivično delo sankcionisano osuđujućom presudom i time poslata poruka da su ovakva ponašanja neprihvatljiva. Međutim, ako se u obzir uzme činjenica da se izrečenom kaznom šalje poruka i o društvenoj štetnosti izvršenog krivičnog dela, ukoliko je u pitanju kazna koja je relativno blaga, moglo bi se zaključiti i da društvena štetnost ovog krivičnog dela nije velika, što svakako nije dobra poruka“, rekao je Milić.

Veljko Milić (Foto: NDNV)

Slično mišljenje deli i novinarka iz Subotice Natalija Jakovljević, koja smatra da je odluka suda i “pomalo neozbiljna” jer je okrivljenom određen kućni zatvor bez nanogice.

„Mislim da je to neozbiljno, posebno što je dobio kućni pritvor bez nanogice, a da se pri tome takva dela kažnjavaju sa više godina zatvora. Dakle, on je doslovno prošao nekažnjeno“, rekla je Jakovljević za VOICE i dodala da je okrivljeni trebalo da dobije novčanu kaznu ili bar godinu dana zatvora ili kućnog zatvora sa nanogicom.

Zvonimir Perušić iz Organizacije za zaštitu ljudskih prava i promociju kulturnih vrednosti „Hrvatski demokratski forum“ nije želeo da ulazi u procenu da li je kazna blaga, već je poručio da je presuda korektna i da se nada da će imati preventivni karakter.

„Svaka institucionalna osuda krivičnog dela, pogotovo počinjenog iz nacionalističkih pobuda, morala bi imati odgovarajući sudski epilog i u tom smislu presuda je korektna. Ukoliko ona bude imala i edukativni i preventivni karakter i ukoliko postane poučan primer i za druge, tim bolje“, rekao je Perušić za VOICE.

Zakonikom o krivičnom postupku je propisano da okrivljeni i postupajuće tužilaštvo mogu zaključiti sporazum o priznanju krivičnog dela tokom čitavog postupka. Prema tvrdnji Veljka Milića, nakon što tužilaštvo i okrivljeni zaključe sporazum o priznanju krivičnog dela, sud ispituje uglavnom formalne elemente tog sporazuma i na osnovu toga izriče osuđujuću presudu.

„Takva presuda ima potpuno isto dejstvo kao i presuda koju sud izriče u redovnom postupku. Pored toga, istim zakonom je propisano i da osoba koja je osuđena na kaznu zatvora do jedne godine, može je izvršiti u prostorijama u kojima stanuje“, naveo je Milić.

SINHRONIZOVANO NEGIRANJE U JAVNOSTI

A kakav je zapravo efekat presude i da li je pouka izvučena?

Treba podsetiti da je HNV ukazao u saopštenju za javnost nakon izricanja presude da je ovaj slučaj pratio velik broj objavljenih neistina, ne samo u lokalnim medijima, već i da je negirana etnička motivisanost napada od strane pojedinih lokalnih političara u Subotici.

Naveli su da je i policija neposredno nakon incidenta samoinicijativno preuzela na sebe karakterizaciju slučaja i ocenjivala u javnosti kako napad nije bio etnički motivisan, što je dodatno otežalo vođenje sudskog procesa.

„Mora se znati kako ovo nije prvi slučaj sinhronizovanog negiranja napada na etničkoj osnovi na naše sunarodnike. Hrvatska zajednica i njene institucije uvek su nastojale i nastojaće čak i najkompleksnije probleme rešavati kroz institucije sistema, ali za tako nešto je potrebna i dobra volja te profesionalan odnos institucija i političkih učesnika u Srbiji“, ocenili su u HNV-u.

Gradonačelnik Subotice Stevan Bakić izjavio je neposredno nakon incidenta da je Policijska uprava efikasno reagovala, te da je osumnjičeni za napad na nacionalnoj osnovi brzo otkriven i da su relevantne informacije prosleđene nadležnom tužilaštvu.

„Siguran sam da će tužilaštvo u zakonskom roku obaviti svoj deo posla kako bi pravda bila zadovoljena“, naveo je Bakić i dodao da svaku pojavu nacionalne netrpeljivosti Grad Subotica najoštrije osuđuje, ali je izrazio zabrinutost zbog medijskih navoda o pomenutom slučaju.

Natalija Jakovljević (Foto: privatna arhiva)

“Zabrinjavajuće je izveštavanje, posebno u Hrvatskoj, u kom se izražava sumnja u institucije Srbije, a odgovornost za incident pripisuje čak i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. To odlučno odbacujemo, pozivajući Subotičane da ne dozvole da im bilo ko podriva poverenje u MUP Srbije”, naveo je Bakić.

On je dodao da je, kako se izrazio, napadnuto saopštenje Policijske uprave (PU) u Subotici u kom je navedeno da je povod za incident bio sukob oko parkiranja.

“Ni u jednom trenutku subotička policija nije negirala da je Z. B. prijavio i uvrede na nacionalnoj osnovi, kao i fizički kontakt. Dakle, PU Subotice nije nikoga obmanjivala. Smatram da je važno da se to konstatuje jer je od velikog značaja da Subotičani imaju puno poverenje u svoje organe reda i zakona”, saopštio je Bakić.

Zvonimir Perušić smatra da se lokalni mediji nisu previše bavili ovim slučejem, a oni koji su o tome pisali uglavnom su prepričali saopštenja HNV-a i policije i preneli izjavu gradonačelnika Subotice.

„Nije bilo pravnih kvalifikacija u medijskim napisima. Policija je imala jedno oglašavanje u kome je prenela izjave uzete od svedoka sa lica mesta i navela da je sukob izbio zbog parkiranja. Bitno je da je policija reagovala odmah, a primereno su kasnije postupili i tužilaštvo i sud“, rekao je Perušić.

Prema rečima Natalije Jakovljević, subotički lokalni mediji i lokalni političari su se oglašavali i okarakterisali su ovaj slučaj kao da nije bio etnički motivisan.

DA LI SE HRVATI U SUBOTICI MOGU OSEĆATI SIGURNIM?

Zvonimir Perušić nema dilemu da li se u Subotici danas bilo ko oseća nesigurno zbog svoje etničke pripadnosti jer su, kako kaže, odnosi među pripadnicima različitih nacionalnih zajednica normalni.

Zvonimir Perušić (Foto: Youtube)

„Ovakvi izolovani incidenti ne bi smeli biti zloupotrebljavani ni od koga, ni od onih koji bi da ih prikriju, ni od onih koji imaju koristi od toga da ih preuveličavaju. U Subotici su odnosi među pripadnicima različitih nacionalnih zajednica normalni. A to što pojedine političke stranke ponekad insistiraju na sukobima i u njih pokušavaju da uvuku obične ljude koji međusobno nemaju problema, to je druga stvar“, naveo je on.

Prema mišljenju Natalije Jakovljević, u poslednje vreme u Subotici nije toliko izražena mržnja prema pripadnicima nacionalnih zajednica koje tradicionalno žive u tom gradu. Ako i dođe do ispoljavanja mržnje ona je uperena, pre svega, prema migrantima ili Romima, pa tek onda možda prema Hrvatima, dok je prema Mađarima, smatra naša sagovornica, uopšte nema „otkad cveta ljubav između Viktora Orbana i Aleksandra Vučića“.

„Mislim da Hrvati mogu biti bezbedni ali, na žalost, svuda ima ljudi koji mogu da prete drugima i da izazivaju nacionalnu ili rasnu mržnju“, zaključila je Natalija Jakovljević.

Darko Šper (VOICE, naslovna fotografija: Pixabay)