I dve i po godine nakon podnošenja krivične prijave, kao i prijave za privredni prestup protiv kineske kompanije Linglong, postupak je i dalje „u toku“. Dok građani Zrenjanina i okoline strahuju da će se kvalitet vazduha još pogoršati nakon početka rada „gumare“, stručnjaci skreću pažnju na „servilan odnos“ domaćih institucija prema privilegovanim stranim investitorima.

„U predmetu Osnovnog javnog tužilaštva u Zrenjaninu, povodom krivične prijave podnete protiv ’Linglong International Europe’ DOO Zrenjanin, kao pravnog lica i Feng Vang-a iz NR Kine kao odgovornog lica, zbog krivičnog dela Građenje bez građevinske dozvole iz čl. 219a st.2 Krivičnog zakonika, u toku je postupak utvrđivanja svih činjenica, nakon čega će biti doneta odgovarajuća javnotužilačka odluka“, navodi se u odgovoru VOICE-u iz Osnovnog javnog tužilaštva (OJT) u Zrenjaninu koji potpisuje glavni javni tužilac Mladen Vujin.

Ovaj odgovor odnosi se na deo informacija koje je redakcija VOICE-a tražila kao informaciju od javnog značaja, a u vezi sa dva predmeta koja se vode protiv Linglonga pred OJT već dve i po godine. Podsećanja radi, u junu 2021. protiv Linglonga je podneta krivična prijava jer se sumnja da su fabriku gradili bez odgovarajuće građevinske dozvole. Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) u maju 2021. je podneo prijavu zbog privrednog prestupa, pošto investitori nisu napravili odgovarajuću objedinjenu studiju o proceni uticaja na životnu sredinu.

Reč je o dva veoma kompleksna, ali za društvo veoma važna postupka i efikasnost postupanja u ovim postupcima je od visoko društvenog značaja, gde je jasno da OJT na očigledan način odugovlači postupke i da tako dolazi do opasnosti da oni odu u apsolutnu zastarelost i da kompanija Linglong ne bude kažnjena, saglasne su sagovornice VOICE, advokatice Ljubica Vukčević i Hristina Vojvodić iz RERI-ja.

Hristina Vojvodić kaže za VOICE da treba napomenuti da je tužilaštvo u Zrenjaninu inicijalno odbacilo prijavu za privredni prestup, ali da je Apelaciono tužilaštvo u Beogradu odluku o odbacivanju ukinulo u avgustu 2022. godine, uz obavezno uputstvo tužilaštvu u Zrenjaninu da preduzme krivično gonjenje. „Nažalost, ni nakon skoro godinu i po dana od takvog uputstva, tužilaštvo u Zrenjaninu nije okončalo dokazni postupak i donelo odluku, već je nastavilo sa prikupljanjem obaveštenja“, navodi ona.

Sagovornice ističu činjenicu da u oba predmeta postupa isti javni tužilac i da su, „s obzirom na simptomatično (ne)postupanje u oba predmeta, podnele pritužbu na rad tog javnog tužioca, neposredno nadređenom javnom tužiocu u Zrenjaninu“.  

„Međutim, naša pritužba je ocenjena kao neosnovana, uz obrazloženje da je reč o kompleksnim predmetima, koji opravdavaju dužinu trajanja dokaznog postupka. Iako mi ni u jednom momentu ne postavljamo pitanje kompleksnosti predmeta, naprotiv, smatramo da je kompleksnost predmeta, a posebno celokupne situacije, kao i težina dela koja se stavljaju na teret ovoj kompaniji visokozabrinjavajuća, smatramo da navedeno predstavlja razlog za prioriterizaciju rešavanja ovakvih postupaka od strane državnih organa, a ne njihovu blokadu“, kaže Ljubica Vukčević.

Izbegavanje odgovora na pitanja novinara jedan je u nizu koraka od 2019. godine koji javnosti uskraćuje pravo da zna koje su posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi imati rad fabrike Linglong za koju je projektovana proizvodnja 35.000 guma dnevno. Ono na šta upozoravaju i ekološki aktivisti i pravnici jeste otvoreno pitanje dodatnog aerozagađenja u gradu koji već ima kvalitet vazduha najgore – treće kategorije.

O odgovoru koji je stigao iz OJT, advokat Rodoljub Šabić, bivši poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kaže da je u pitanju još jedna u dugom nizu potvrda servilnog odnosa naših vlasti prema stranim investitorima.   

„Čak i kad pravosudni organi nešto urade i onda taj odnos potvrđuju. Kao veoma ilustrativan primer navešću kinesku kompaniju Ziđin koja je osuđena čak nekoliko puta zbog izvođenje rudarskih radova bez odgovarajuće tehničke dokumentacije i bez dozvole nadležnog organa. Ali sud je uvek izricao najblažu moguću kaznu a u obrazloženju presude navodio niz olakšavajućih okolnosti uz ostalo, i da ’procedura dobijanja odobrenja za izvođenje radova predugo traje’, da su u pitanju ’radovi od strateškog značaja za Republiku Srbiju’ a vrhunac je ’iskreno držanje okrivljenih pred sudom i priznanje privrednog prestupa’. U dve godine, samo po prijavama RERI-a, u čijim aktivnostima imam zadovoljstvo da kao član UO učestvujem, Ziđin je čak pet puta osuđen zbog kršenja Zakona o rudarstvu. Ali svaki put kazna je bila na nivou ili ispod zakonskog minimuma. Zbir svih pet kazni manji je od 38 hiljada evra, a u iste dve godine Ziđin je u Srbiji iskopala i izvezla rude u vrednosti od preko milijardu i 600 miliona evra. Postojeći odnos mora da se menja. Benevolentan doček stranih investitora ni u kom slučaju ne može, ne sme da podrazumeva njihovo pravo da ne poštuju naše zakone“, ističe Šabić.

Aerozagađenje je privilegovana informacija koju javnost mora znati

Zvaničnih podataka (informacija) o trenutnom stanju zagađenosti vazduha u Zrenjaninu nema. U slučaju kada je koncentracija štetnih materija veoma visoka i štetno utiče na njihovo zdravlje, građani nemaju informaciju o tome.

---

PROČITAJTE JOŠ: SIROMAŠTVO GUŠI I ZRENJANINSKI VAZDUH

---

Po Šabićevim rečima, zagađenje vazduha se direktno tiče zdravlja ljudi i životne sredine i shodno tome imformacije o njemu spadaju u krug tzv. privilegovanih. Nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja objašnjava da kada se radi o informacijama koje se odnose na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine, članom 4 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja utvrđeno je da postoji zakonska pretpostavka o opravdanom interesu javnosti da zna koja se ne može dovoditi u pitanje.

„To znači da bi bilo najbolje da nadležni organi takve informacije daju javnosti ne čekajući posebne zahteve, na proaktivnoj osnovi, objavljujući ih na svojim veb sajtovima ili u medijima. A, razume se, da ih po zahtevu daju bez odlaganja“, objašnjava Šabić.

Kineskom investitoru Linglong je, podsećamo, poklonjeno 96 hektara obradivog zemljišta (njive prve i druge klase, u vrednosti od 11,9 miliona evra) i 75,8 miliona evra dodatne finansijske pomoći. Projekat izgradnje fabrike pneumatika proglašen je projektom od nacionalnog značaja.

Jako je važno da tužilaštvo ne pristupa na različite načine u postupcima u kojima je okrivljeno lice kompanija koja realizuje projekat od „nacionalnog značaja“, kaže Ljubica Vukčević  i podseća da Vlada Srbije do danas nije dostavila i da i dalje odbija da dostavi zaključak kojim se ovaj projekat proglašava projektom od nacionalnog značaja.

„Na osnovu kojih kriterijuma je ovaj projekat proglašen za projekat od nacionalnog značaja? Šta se tačno navodi u tom zaključku – da li to znači da se u slučajevima kada se sprovode veliki projekti za koje je Vlada diskreciono odlučila da su od tzv. nacionalnog značaja suspenduje pravni poredak Republike Srbije? Da li to znači da će tužilaštvo i sudovi koji su dužni da štite javni interes u ovakvim slučajevima štititi interese privatnih kompanija? Na žalost, mi do danas nismo dobili ovaj dokument. Na ovaj način se šalje poruka ne samo ovom investitoru već i drugim investitorima da se kršenje propisa u Srbiji toleriše. Ne samo toleriše već i ohrabruje“, navodi Ljubica Vukčević.

Kada je reč o poslovanju i utvrđivanju nezakonitosti u poslovanju kompanija kao što je Linglong, efikasnost sprovođenja kaznenih postupaka, kao i adekvatnog sankcionisanja kršenja zakona od strane nadležnih organa je od neprocenjive važnosti  imajući u vidu opasnost i posledice koje mogu nastati po životnu sredinu i zdravlje ljudi, naglašava Hristina Vojvodić.

„Takođe, generalna prevencija je cilj kojem je neophodno težiti i postići ga u postupcima protiv ovakvih kompanija, imajući u vidu da se eventualnim sankcionisanjem nezakonitog poslovanja kompanije Linglong šalje poruka i ostalim kompanijama koje posluju na teritoriji Srbije da pravosudni sistem postupa efikasno i kažnjava kršenje pozitivnih propisa“, kaže sagovornica VOICE-a.

Pored toga što suštinski ne daju javnosti uvid u dokumenta, institucije svojim nečinjenjem dopuštaju investitoru iz Kine da praktično mogu da rade šta i kako hoće: da imaju najveći radni logor u Evropi, da neće da odgovaraju na pitanja medija, da prate, snimaju, ne plaćaju podizvođače…, a da ni jedna od domaćih institucija ne reaguje.

I Šabić kaže da je netransparentnost u radu Vlade Srbije više nego upadljiva i nije karakteristična samo sa poslove sa Kinezima: „Bezmalo svi kapitalni projekti (Beograd na vodi, Železara u Smederevu, Er Srbija, NIS, FIAT, aerodromi u Beogradu i Trebinju, PKB, Linglong, Ziđin, Rio Tinto…) su netransparentni. Sadržina skoro svih ugovora sa strateškim partnerima, a pogotovo njihovi stvarni efekti, nepoznati su javnosti uprkos tome što informacije koje kapilarno stižu do javnosti izazivaju i pothranjuju sumnje u opravdanost tih poslova pa i korupciju. Javno sam više puta upozoravao da bi ljudi u Vladi morali znati da njihova nespremnost da odgovore na obaveze koje imaju prema javnosti i inače prisutne sumnje pretvara gotovo u izvesnost. I da to, koliko god se oni osećali superiornim i nedodirljivima, pre ili kasnije mora da podrazumeva odgovornost, ne samo političku nego i krivičnu“, siguran je Šabić.

Pitanje kako je moguće da institucije ne reaguju na čak i očigledno nezakonite postupke, Šabić doživljava kao „retoričko“. „Jer, nažalost svi dobro znamo da je lepa, u svakom uređenom društvu relaksirajuća rečenica ’pustimo institucije da rade svoj posao’ kod nas pretvorena u ispraznu floskulu. To što naše institucije ne funkcionišu po zakonima već po impulsima koji stižu iz političkih struktura je zapravo najveći problem ove zemlje“, navodi sagovornik VOICE-a.

Od kako je 2019. počela debata na temu uticaja rada Linglonga na životnu sredinu i zdravlje ljudi, svi predstavnici institucija zanemarivali su u svom radu učešće javnosti. Dokument „Studija o proceni uticaja na životnu sredinu Projekta izgradnje miksera“ izgleda kao da u vezi sa Linglongom nije napravljen nijedan propust. U Sekciji 4. „Značajni uticaji na životnu sredinu“, u delu koji se odnosi na izgradnju fabrike је slikovit prikaz gde piše da se „može sa sigurnošću reći da će taj uticaj na kvalitet vazduha biti privremen, kratkoročan, lokalnog karaktera i bez verovatnoće ponavljanja nakon završetka radova“. Na papiru je do kraja sve gotovo idealno. Zatim saznajemo da je Linglong bio dužan da pribavi uslove za zaštitu prirode kod Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i u postupku izdavanja lokacijskih uslova, a to nije učinjeno. Tako je Rešenje o uslovima zaštite prirode pribavljeno naknadno, nakon pritiska javnosti.

Linglong nije počeo da radi u punom kapacitetu, pa još nije poznato ni šta će iz 18 dimnjaka koji su predviđeni Studijom izaći.

Proleće je prošlo, fabrika i dalje ne radi

Izgradnja miksera, koji je najvažniji i sa aspekta aerozagađenja najproblematičniji deo fabrike, nije završena. Sredinom februara ove godine prvo je u kabinetu predsednika Srbije, a sutradan i kod gradonačelnika Zrenjanina najavljeno otvaranje fabrike na proleće. To se nije dogodilo. Ne proizvodi se najavljenih četiri miliona pneumatika godišnje, a fabrika je više od godinu dana u probnoj proizvodnji. Kod Linglonga nije postavljena merna stanica koja će pratiti zagađenje vazduha. Nikakva zvanična informacija o aerozagađenju pre i posle neće biti dostupna. S druge strane, niko u Beogradu više ne govori o Linglongu.

Sva promocija fabrike prebačena je lokalu i intenzivna je. Vrlo često gradonačelnik posećuje Linglong a zatim ili daje zvanične izjave ili na društvenim mrežama objavljuje afirmativne informacije o svojim posetama. Ista je situacija i na zvaničnim profilima Grada Zrenjanina. Informacije o stvarnim događanjima ostaju skrivene unutar zidina Linglonga.

I Šabić kaže da je činjenica da nakon pompeznih najava o otvaranju fabrike u javnosti skoro da nema informacija o tome šta se događa sa Linglongom: „A trebalo bi da ih ima, o tome bi moralo da se razgovara i u Beogradu i u Zrenjaninu. I zbog toga što bi Linglong morao imati korektan odnos prema obavezama koje je kao korisnik veoma značajnih subvencija i sa državnog i sa lokalnog nivoa preuzeo ali i zbog drugih stvari poput već pomenutog odnosa prema životnoj sredini. Ili zato da bi se izbegle neprijatne situacije poput one sa ljudima koji su radili za Linglong a bili su im oduzeti pasoši i nisu imali slobodu kretanja i živeli su u nehigijenskim uslovima kao u logoru. Dakle  u uslovima koji su sa stanovišta naših zakona neprihvatljivi. Ili da se ne bi ponovili pravno neodopustivi a faktički ponižavajući postupci pripadnika obezbeđenja Linglonga prema našim novinarima“, kaže Šabić.

On kaže da nema konkretnih informacija o ponašanju lokalne vlasti i gradonačelnika ali da svakako misli da bi morali biti svesni da je njihova prioritetna obaveza da štite interese građana Zrenjanina a ne Linglonga i da bi se s tim u skladu morali ponašati.

„Neodgovornost je postala dominantan standard. Pripadnici novokomponovane ’elite’ ne odgovaraju za neostvarene planove, neispunjena obećanja, neizvršene obaveze. Ne odgovaraju čak ni za grubo kršenje zakona i korupciju osim kad ’vrh’ proceni da je to u konkretnim okolnostima zgodno da bi se demonstriralo ono famozno ’institucije rade svoj posao’. Takav sistem odnosa je na duži rok neodrživ, ugrožava bukvalno egzistencijalne interese društva i što pre mora biti demontiran“, kaže Šabić.

Građani strahuju da će se kvalitet vazduha u Zrenjaninu još pogoršati nakon početka rada fabrike guma

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine AP Vojvodine u Rešenju o davanju saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu naveo je da su za vreme trajanja javnog uvida mišljenje o predmetnoj Studiji dostavila tri udruženja građana (Most na suvom, RERI i Zrenjaninska omladinska organizacija) i 98 građana.

U svim dostavljenim mišljenjima iznosi se ukupno 289 primedbi (već na prvoj javnoj raspravi u Zrenjaninu bilo ih je 215), a najveću zabrinutost građani su iskazali u vezi sa zaštitom vazduha i monitoringom kvaliteta vazduha (89 primedbi).

Da ima mesta za zabrinutost građana potvrđuje za VOICE i Dušan Blagojević, diplomirani inženjer tehnologije. „U poslovanju Linglonga, kao kompanije koja nije iz EU, u zemlji koja nije članica EU, postoji dodatni rizik od povećanog aerozagađenja jer postojeći regulatorni okvir omogućava da se mere za sprečavanje i smanjenje emisija izbegnu i kontrolišu jer Uredba predviđa merenje kvaliteta vazduha dva puta godišnje“, objašnjava Blagojević.

Blagojević naglašava da je sve problematično ako kompaniju niko ne kontroliše, počevši od broja kamiona koji će tu dolaziti i odlaziti svakodnevno. Po njegovim rečima, najveće opasnosti su aromatični ugljovodonici koji se koriste za rastvaranje kaučuka i prašina koju dižu kamioni, kao i izduvni gasovi iz kamiona. Stotinu kamiona dnevno pored fabrike sa upaljenim motorima je pakao. Da ne spominjem buku i gužvu koju će praviti“, kaže sagovornik VOICE-a.

Ivana Gordić Perc (VOICE)