Skip to main content

Vladimira Dorčova Valtner: Maglić je selo koje ima sve, sada već i – jake političke pritiske

Lokalne samouprave 28. jul 2021.
2 min čitanja

U Magliću, čujem, predizborna atmosfera prošle nedelje dovedena je do tačke ključanja. Pojačali su vatru do daske oni koji su sakupili devet osoba da se “slobodno” kandiduju na predstojećim izborima za mesnu zajednicu na jednoj listi (iako se na ove izbore kandiduju pojedinici, a ne liste, još manje političke stranke). Epilog ključanja: četiri osobe, od šest koje su se kandidovale nezavisno od esenesovske grupacije, povuklo je svoju kandidaturu. Naravno, uz pretnje i uslovljavanje.

Jer ovi prvi drugačije ne znaju. Samo da se obračunaju sa neistomišljenicima, ne birajući sredstva.

Četiri osobe iz Maglića su odlučile, kako same pišu na društvenim mrežama, da svoje dostojanstvo i slobodu sačuvaju tako što su ustuknule. I ko bi ih krivio?! Verovatno ne znaju da prodaju svoje ideale i vrednosti, kao neki. Verovatno im je prošlih par nedelja bilo pakleno. Šuška se po selu, uznemirava, plaši mnoge.

Šuška se po selu i da većinu građana i građanki Maglića aktuelna politička klika posećuje i insistira na odgovoru “za koga ćete glasati”. Da, da, poštovani, to je politički pritisak, isto tako kao što je politički pritisak ucenjivati futbalskog trenera, kako čujem – bivšeg, jer se “drznuo” kandidovati na mesnim izborima. Ima tu još najmanje tri konkretna slučaja, ali da ne dužim.

Dva nezavisna kandidata su ostala pošteđena pretnji i pritisaka (tako se priča), stoga u nedelju 1. avgusta umesto 9 kandidata, imamo 11. Ne znaju verovatno ni oni kojim čudom su tu ostali. Upravo zato možete videti kod svojih prijatelja, komšija i rodbine da na fejsbucima i drugim virtuelnim mestima za druženja pišu “10 i 11 su moji omiljeni brojevi”. Neki bi možda rekli da se rađa neka vrsta društvenog (seoskog) pokreta pod nazivom #podrži10i11.

Maglić je malo selo koje ima sve. Sada već i jako prisutne i jako jake političke pritiske i političke pokušaje da se utiče na tok izbora za mesnu zajednicu koja bi trebalo da okuplja nestranačke super sposobne ljude koji žele i mogu unaprediti ovu zajednicu – zajedno sa zajednicom.

I baš zato što je malo selo, u njemu se sve, ili mnogo toga – zna. Ko god da pobedi, a pobediće oni koji su uspeli da i u ovom selu naprave podelu na “mi” i “oni”, doduše još davnije, zajedno sa zajednicom neće uraditi ama baš ništa – jer ljudima je dojadilo politikanstvo.

Pametni lideri svoje “neprijatelje” drže blizu sebe, jer od njih mogu da preuzimaju ideje (da ne napišem kradu i preuzimaju zasluge za realizaciju istih), da pokažu i svojim ne-glasačima kako su “veliki” jer sarađuju i sa drugima, da – na kraju krajeva – uče od neistomišljenika. Oni drugi lideri ih se “rešavaju”. Očigledno je da je ovaj drugi slučaj aktuelan kod nas, na štetu ljudi koji žive u selu koje ima sve.

(Storyteller, foto: Igor Bovdiš)