Ukrajinski parlament je Savetu za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine predložio da se uvedu desetogodišnje sankcije protiv više predstavnika Ruske pravoslavne crkve na čelu sa patrijarhom Kirilom. Ukrajinski mediji prenose da se sankcije zahtevaju zbog sistematske i aktivne podrške ratu protiv Ukrajine i davanja legitimiteta vojnoj invaziji i genocidu koji ruske oružane snage sprovode nad Ukrajincima. Pod sankcijama će se naći i mitropolit Ilarion, načelnik Odeljenja za spoljne crkvene veze, i mitropolit Tihon, pravoslavni publicista i zvanični ispovednik Vladimira Putina. Tihonove knjige su prevođene i promovisane i u Srbiji. A prema njegovom ličnom svedočenju, on se u spisateljsku avanturu upustio pod uticajem knjiga srpskog vladike i svetitelja Nikolaja Velimirovića.

Ukrajinske sankcije protiv ruskih crkvenih zvaničnika koji otvoreno podržavaju rusku agresiju nisu jedine. Evropska komisija je početkom maja predložila da se patrijarh Kiril stavi na listu osoba kojima će biti zamrznuta sredstva u evropskim bankama. Kiril se tako pridružio spisku od više stotina visokih ruskih zvaničnika, biznismena i oficira bliskih Putinovom režimu, protiv kojih su već primenjene sankcije Evropske unije. Procene o visini ličnih finansijskih sredstava ruskog patrijarha, bez nekretnina, idu i do nekoliko milijardi dolara. Ruska crkva je zvanično negirala informacije o Kirilovom bogatstvu i poručila da ga evropske sankcije neće „zastrašiti“.

Angažovanje ruske crkve na polju ratne propagande je narušilo i odnose na ekumenskom planu. Papa Franja je komentarisao onlajn razgovor sa ruskim patrijarhom od 14. marta na temu rata u Ukrajini, rekavši da je 20 minuta slušao Kirilovo „predavanje o razlozima ruske invazije“, na šta mu je odgovorio da crkveni poglavari moraju govoriti Hristovim jezikom. Komentar je izazvao reakciju ruske crkve u kojoj se kaže da je razgovor pogrešno interpretiran, mada se i u tekstu tog saopštenja nije odustalo od jezika propagande: antiukrajinskog i antinato narativa.

Pravoslavne crkve inače imaju teškoća da u ekumenskim odnosima sa zapadnim hrišćanima objasne svoja crkvena i teološka shvatanja, odnosno svoj predmoderni način razmišljanja, koji se doživljava i smatra autentično hrišćanskim. Iskorak je pre više od dve decenije učinila upravo ruska crkva u dokumentu pod nazivom Osnovi socijalne koncepcije Ruske pravoslavne crkve. U nameri da sistematizuje svoje poglede na savremene društvene fenomene po ugledu na slične dokumente Rimokatoličke crkve. Zaslužan za donošenje socijalne koncepcije bio je sadašnji patrijarh Kiril.

U dokumentu se na temu rata i mira iznosi ovakav načelni stav: „Ruska pravoslavna crkva nastoji da ostvari mirotvorno služenje kako u nacionalnim tako i u međunarodnim razmerama, trudeći se da razreši raznovrsne sukobe i da privede slozi narode, etničke grupe, vlade, političke snage. Zato ona svoju reč upućuje onima koji su na vlasti i drugim slojevima društva, a isto tako ulaže napore da organizuje pregovore između sukobljenih strana i da ukaže pomoć onima koji stradaju. Crkva se takođe suprotstavlja propagiranju rata i nasilja, kao i svim ispoljavanjima mržnje koja može da izazove bratoubilačke sukobe.“

Međutim, na početku invazije na Ukrajinu patrijarh Kiril je blagoslovio ruske trupe i na primeru Ukrajine formulisao neku vrstu pravoslavnog svetog rata koji se tamo vodi između ruskog sveta i zapadnih liberalnih vrednosti, i od čijeg ishoda navodno zavisi budućnost hrišćanstva. Ništa eksplicitnije ne ukazuje na to koliko su vodeći ljudi Ruske pravoslavne crkve odstupili od sopstvenih proklamovanih načela. Delovanje ruske crkve danas nije mirotvorno i daleko je od toga da teži rešenju ratnog sukoba i privođenju slozi sukobljenih strana kroz organizaciju pregovora. Ona danas radi upravo suprotno, prepuštajući se promociji rata, nasilja i mržnje.

(Peščanik, foto: Media i reform centar/Ivan Dinić)