Kratki izvodi iz biografija nekoliko članova „nove“ vlade:

Ivica „Marica” Dačić, premijer i ministar policije:  

Portparol SPS-a u najgore vreme zlikovačkog režima Slobodana Miloševića, od 1992. do 2000. godine, kada su, u ime Srbije, počinjeni najstrašniji zločini na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata. Posle promena od 5. oktobra 2000. godine Dačić je bio umešan i u korupcionašku aferu “Kofer”, koja nikada nije dobila svoj epilog. Uveren je da jako dobro peva. Pa je pevao i „Miljacku”. A Miljacka je pesma o reci koja protiče kroz Sarajevo. A Sarajevo je grad koji je preživeo najdužu opsadu u 20. veku. Opsedala ga je Vojska Republike Srpske, uz nesebičnu i svesrdnu pomoć Dačića i SPS-a. Ivica „Marica” Dačić puši tompuse, ali ne skida kamenac sa zuba.

Aleksandar “Glista Ultras” Vučić, vicepremijer i ministar odbrane:

Bio je ministar informisanja u vladi Mirka Marjanovića, od marta 1998. do juna 1999. godine, u vreme drakonskog Zakona o informisanju, na kojem bi im i Gebels pozavideo. Za samo 15 meseci njegovog mandata uspelo mu je da je slobodne medije kazni sa ukupno 24 miliona ondašnjih dinara. Urednici i novinari morali su u roku od 24 sata da se pojave pred prekršajnim sudovima, kao prostitutke ili pijani vozači. Potom bi im prekršajni sudija „razrezao” i po babu, i po stričevima, a najviše po „Glistinom” zakonu. Između ostalih, Vučić je ugasio „Dnevni telegraf” i „Evropljanin”, listove koje je izdavao Slavko Ćuruvija. U vreme Vučićevog ministrovanja, Ćuruvija je ubijen u centru Beograda, 11. aprila 1999. godine, na Uskrs. Ubice do danas nisu pronađene. Vučić danas ima ambiciju da preuzme kontrolu nad službama bezbednosti. Čik da pogodimo zašto! Poznat kao saučesnik u političkom ubistvu svog političkog oca Vojislava Šešelja.

Ivan Mrkić, ministar spoljnih poslova:

Bio je šef kabineta „oca nacije” Dobrice Ćosića, dok je ovaj obavljao funkciju predsednika SR Jugoslavije, od 1992. do 1993. godine. U Ćosićevo vreme, između ostalog, desile su se otmice a potom i ubistva Bošnjaka u Sjeverinu i Štrpcima, 1992. i 1993. godine. SRJ je u to vreme bespoštedno pomagala sprovođenje politike etničkog čišćenja u Bosni i Hercegovini. Ivan Mrkić potom je bio otpravnik poslova a zatim i ambasador SRJ na Kipru, sve do 1999. godine. Treba li podsećati koliko je novca iz Srbije u toj deceniji izneseno upravo na Kipar? Mediji naklonjeni „novoj” vlasti mu tepaju da je „iskusni profesionalac”.

Bratislav „Braca” Petković, ministar kulture i informisanja:

Vlasnik poslastičarnice „Petković”. Duguje državi 8,5 miliona dinara na ime neplaćenog poreza, što ga je valjda preporučilo za ministra. U januaru ove godine imao je „zapažen” nastup, baš na dan Svetog Save, na tribini i promociji knjige „Ispovesti haškog sužnja”. Autor te knjige, Milan Lukić, osuđen je na doživotnu robiju pred Haškim tribunalom i u žestokoj konkurenciji, izdvaja se kao jedan od najvećih krvoloka ratova iz devedesetih godina. Između ostalog, Lukić je odgovoran za dve „žive lomače” u kojima je u Višegradu, tamo gde danas proslavljeni Srbin Emir Nemanja Kusturica podiže nekakav „kamengrad”, spalio 140 žena, dece i staraca.

Milutin „Mrka” Mrkonjić:

Čuveni graditelj Potemkinovih sela: od „Brzih pruga Srbije” (tada je rekao: „Mi ne sanjamo, mi radimo”), preko „Beograda na Savi”, odnosno Europolisa iz 2000. godine, Kineske četvrti u Beogradu, do čuvene „obnove” zemlje nakon suludog rata sa celim svetom, u koji je Srbiju uveo Slobodan Milošević, kome se Mrkonjić i danas klanja. „Mrka” je u poslednje vreme, uprkos godinama, čuven i po „ljubavnim aferama”. Svaka čast!

Velimir „Velja” Ilić, ministar građevinarstva i urbanizma, i još uz to magistar:

U oštroj konkurenciji primitivaca na političkoj sceni Srbije, „Velja”, održava neprikosnoveno prvo mesto na ATP listi! Počinio veleizdaju kada je 25. januara 2008. godine u Moskvi potpisao Sporazum o saradnji između Srbije i Rusije, odnosno o prodaji NIS-a za smešno male pare. Ilić je na taj način postao saučesnik u zajedničkom pljačkaškom poduhvatu sa dr Kalašnjikovim, poznatim i kao Koštunica dr Vojislav. To je Vojvodinu koštalo i koštaće milijarde i milijarde dolara i evra, a radnici NIS-a koji danas dobijaju otkaze mogu to da zahvale i „Velji” Iliću. U svojim prostaklucima isticao se i vređanjem i šutiranjem novinara, da bi potom izbegavao da se pojavi na sudu, kukavički se pozivajući na poslanički imunitet. Sadašnjeg kolegu iz vlade Rasima Ljajića 2009. godine je izvređao i rekao da je „uvreda za Karađorđa” to što je Ljajić potpisivao pozivnice za proslavu Dana državnosti. Zvanično je magistar nauka, mada nije pouzdano utvrđeno da zna da izgovori naslov svoga magistarskog rada.

Mlađan „Mlađa” Dinkić, ministar finansija i privrede:

Čovek koji se danas zalaže za nekakvu regionalizaciju i decentralizaciju Srbije, mada veoma teško artikuliše te reči. Pre tog zalaganja, proslavio se po tome što je Vojvodini oteo sve banke pa ih preselio u Beograd. Učesnik nikada rasvetljene afere „Nacionalna štedionica”. Opasan i uporan, poznavaoci tvrde da je svestan da ga od apsa čuva jedino ministarska fotelja. Među kolegama poznat i kao „Brut”, zbog sklonosti da zabode nož u leđa svakoj vladi u koju prethodno uđe. Lagao građane da će za akcije NIS-a dobiti najmanje hiljadu evra. Podržao Zakon o pomoći haškim optuženicima. Poznat i kao „roker koji pegla farmerice”.

Nikola „Niki” Selaković, ministar pravde i državne uprave:

Poznat i kao „asistent-ministar”, s obzirom na zvanje asistenta na beogradskom Pravnom fakultetu. Nepoznato je po čemu se ovaj 29-godišnjak kvalifikovao za ministarsku funkciju. Još u srednjoškolskim danima maštao je da bude predsednik. Potom je maštao da bude sveštenik, a onda je ipak odlučio da upiše Pravni fakultet. O „nezavisnosti” budućeg žutokljunog ministra pravde zaista ne treba trošiti reči. Kao i o nezavisnosti takvog pravosuđa, uostalom. Ustavni sud Srbije, u kojem kao sudije sede i osumnjičeni za otmice Albanaca, već je pokazao smer u kojem treba ići da biste se dopali „novim” vlastima. I šta tu ima Selaković sada da se meša u svoj posao.

Zorana Mihajlović-Milanović, ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine:

Radila kao savetnica: od 2004. do 2006. godine kod tadašnjeg potpredsednika vlade Miroljuba Labusa (i njemu je „Brut” Dinkić zabo nož u leđa!). Kasnije je, do 2010. godine, radila kao savetnica za energetiku ni manje ni više nego kod – Milorada Dodika!

Milan „Rus” Bačević, ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja:

Prvo imenovan za savetnika Tomislava Nikolića. Mediji su javili da mu je ćerka udata za Nikolićevog mlađeg sina. Bivši radikal, a sada treći po snazi u Srpskoj nazadnoj stranci. Održava prisne kontakte sa strankom Vladimira Putina, Jedinstvena Rusija. Alergičan na pominjanje Evropske unije.

I na kraju, iako nije ministar:

Tomislav „Tomica” Nikolić, predsednik Srbije:

Postao četnički vojvoda 1993. godine na Romaniji, u društvu okorelih zlikovaca i ratnih zločinaca, koji su predano radili na etničkom čišćenju i genocidu u Bosni i Hercegovini. Poznat kao saučesnik u političkom ubistvu svog političkog oca Vojislava Šešelja, koji ga je i proglasio vojvodom. Nikolić „master“ Tomislav do dana današnjeg nije odgovorio na pitanje kako je stigao do diploma. Ranije obavljao i grobarsku delatnost. Grobar na mestu predsednika Srbije – simbolika za zatvaranje kruga nacionalističkog ludila. Sahrana može da počne.

(Autonomija)