Odnos Srbije prema ruskoj invaziji na Ukrajinu oslikava jedan mural u centru Beograda – naslikan je u znak podrške građanima Ukrajine, a uništavan četiri puta.

Nepoznati počinioci su, pored ostalog, mural ukrajinske pesnikinje iz 19. veka Lesje Ukrajinke uništavali slovom Z – simbolom ruske agresije na Ukrajinu.

U prvim danima 2023. godine, zid u blizini beogradskog Brankovog mosta čeka obnovu murala, obojen u žuto i plavo – boje ukrajinske zastave.

Mural je poslednji put bio uništen 30. decembra.

Tada su preko njega bile ispisane desničarske poruke, ukazao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Vladimir Arsenijević, pisac i osnivač književnog udruženja KROKODIL koje je iniciralo oslikavanje murala.

„Nismo želeli da zid u novu godinu uđe u takvom stanju i sa vulgarnim porukama. Farbanje u plavu i žutu boju bilo je najjednostavnije rešenje. Planiramo da obnovimo mural polovinom januara i da ga dodatno obezbedimo“, dodao je.

Prijave policiji bez uspeha

Uništavanje murala i iscrtavanje desničarskih simbola je dva puta prijavljivano policiji, ali kako ističe Arsenijević, počinioci nisu pronađeni.

„Policija je izašla na lice mesta i izvršila uviđaj. Ponašali su se vrlo saradljivo i sa razumevanjem prema tome šta se događa. A onda, po pravilu, dalja reakcija izostane“, rekao je on.

RSE se obratio Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije ovim povodom, ali odgovor do objave teksta nije stigao.

„Mislim da je to pitanje političke volje, gde nema želje da se reši slučaj“, ocenio je Arsenijević.

Od početka ruske agresije 24. februara, u Ukrajini je ubijeno na hiljade ljudi, milioni su raseljeni, a brojni ukrajinski gradovi su razoreni.

Za to vreme, na fasadama širom Srbije pojavljuju su se simboli ruske vojske i murali sa likom predsednika te zemlje Vladimira Putina. Kazni za to nema.

Vlasti u Beogradu odbijaju da se priključe sankcijama Rusiji. Na to ih poziva Brisel, jer je Srbija kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.

Zvanični Beograd se ipak u Ujedinjenim nacijama pridružio osudi ruske invazije.

Moskva i Beograd imaju tradicionalne prijateljske odnose. Srbija računa na podršku Rusije u blokiranju Kosova da postane član međunarodnih organizacija. Rusija, poput Srbije, ne priznaje nezavisnost Kosova.

Takođe, Srbija zavisi od Rusije u snabdevanju gasom.

Ko je bila Lesja Ukrajinka?

Objašnjavajući zašto su se odlučili da u centru Beograda oslikaju lik ukrajinske pesnikinje, Vladimir Arsenijević odgovara da njeni stihovi, pored ostalog, pozivaju na mir.

„Ona nije dovoljno poznata kod nas, ali je velika ličnost ukrajinske kulture. Njen lik oslikava nežnost i mir. Ne vidim koga bi to moglo da uznemirava“, dodao je.

Lesja Ukrajinka, rođena kao Larisa Petrovna Kosač (1871-1913), spada u rodonačelnike savremenog ukrajinskog pesništva. Veliku slavu stekle su i njene drame.

Bila je i prevoditeljica, politička i feministička aktivistkinja.

Njen lik je na novčanici od 200 ukrajinskih grivnji.

Na muralu kod Brankovog mosta u Beogradu bio je ispisan citat iz njene Šumske pesme (1911), na ukrajinskom i srpskom jeziku.

„Ne, živa sam! I živeću večno! U srcu nosim nešto što ne umire!“, pisalo je na muralu.

Mural su početkom oktobra 2022. godine oslikali umetnici koji su želeli da ostanu anonimni.

Crna farba na očima Lesje Ukrajinke

Vladimir Arsenijević je za RSE podsetio da je mural prvi put oštećen nedugo pošto se pojavio.

Precrtani su bili stihovi i ime pesnikinje.

Kada su umetnici 8. oktobra došli da poprave mural, prema rečima Arsenijevića, fizički su napadnuti.

„Gurala ih je grupa anonimnih muškaraca. Niz stepenice su im bacili telefone i opremu za rad. Tada je i preko murala bačena crna farba“, dodao je on.

Uz podršku udruženja KROKODIL, mural je restauriran 15. decembra i preko njega je postavljeno zaštitno staklo.

Simboli ruske agresije

Mural sa likom i stihovima Lesje Ukrajinke uništen je treći put 26. decembra, a preko njega je crnom bojom ispisano slovo Z – simbol ruske agresije na Ukrajinu.

Preko murala su ispisane i poruke „Ovo je Srbija! Nema mesta za ovo!“ i „Nema nacizma ovde!“.

Propagandni navodi o „denacifikaciji“ Ukrajine, opravdanje su Kremlja za invaziju na Ukrajinu. Takav narativ zastupaju i desničari u Srbiji koji pružaju podršku Putinovom režimu.

„Takve poruke na zidovima su apsurdne i uklapaju se u neprestanu zamenu teza koju zastupaju putinofili, rusofili i drugi desničarski segmenti našeg društva“, ukazao je Vladimir Arsenijević.

Književno udruženje KROKODIL je tada pozvalo nadležne da reaguju na „slučajeve vandalizma koji šire mrziteljske i ekstremno desne poruke i indirektno ugrožavaju bezbednost građana“.

Mirovni aktivisti čiste mural

Dan nakon uništavanja murala, 27. decembra, na stepenicama kod Brankovog mosta okupili su se mirovni aktivisti. Sa krpama i sunđerima u rukama, brisali su lik ukrajinske pesnikinje.

„Želimo da naš grad ne bude išaran ratnohuškačkim simbolima i simbolima agresije“, poručila je tada Saša Seregina iz neformalnog udruženja „Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi zajedno protiv rata“.

Ovo udruženje je od početka ruske agresije na Ukrajinu organizovalo više antiratnih protesta.

Srbija je, međutim, među retkim državama u kojima su se pored mirovnih protesta podrške Ukrajini, održavali i skupovi podrške Rusiji.

Organizovale su ih desničarske partije i neformalne grupe, a podršku je dao i deo Srpske pravoslavne crkve.

Istraživanje agencije Demostat iz jula 2022. godine pokazalo je 80 odsto građana protiv uvođenja sankcija Rusiji.

Nevena Bogdanović (RSE, foto: Pixabay)