Skip to main content

VESNA RAKIĆ-VODINELIĆ: Neman je na vratima (Andrićevog venca)

Stav 10. окт 2012.
4 min čitanja

Pravni savetnik predsednika Republike, Oliver Antić je, nekoliko dana posle nove sahrane Pavla Karađorđevića na Oplencu, rekao da bi za Kraljevinu Jugoslaviju bilo „pametnije“ da je ostala u Trojnom paktu sa Hitlerom, koji je potpisao namesnik Pavle Karađorđević, jer po mišljenju ovog novog revizioniste istorije: „sačuvali bismo nekoliko miliona Srba, NDH ne bi postojala, a integritet naše zemlje ostao bi očuvan. Kasnije bi bila uspostavljena parlamentarna monarhija, a danas bismo bili negde na nivou Španije, Belgije ili Švedske. Da smo kroz rat prošli kao što su prošli Rumuni, Mađari ili Bugari, ne bi bilo zuluma na Kosovu, stradanja od ustaške kame“. Dodao je i da bi tada Srbija imala izlaz na Egejsko more, jer bi tada imala i Makedoniju, pored ostalih teritorija.

Oliver Antić je navodno pravni savetnik predsednika republike. Ne znam koliko se obrazovao u istorijskim naukama od vremena kada je kao „dobar student i još bolji komunista“ sudelovao u progonu nekoliko tadašnjih profesora Pravnog fakulteta početkom sedamdesetih godina XX veka, zbog njihovog velikosrpskog nacionalizma. Ali znam – tako je bar javno rečeno – da ga je predsednik Nikolić postavio da ga savetuje o pravu, a ne o istoriji (računajući tu i njenu reviziju).

Kao pravnik, međutim, Antić bi morao znati ponešto o posledicama revizije istorije i poricanja holokausta i drugih ratnih zločina u Evropi. Podsetiću ga. Danas specifične inkriminacije radnje poricanja holokausta i drugih nacističkih ratnih zločina postoje, na primer, u Austriji, Belgiji, Francuskoj, Izraelu, Nemačkoj, Španiji i Švajcarskoj, dok u Češkoj, Slovačkoj i Rumuniji, u okviru opšteg dela izazivanja mržnje postoji, kao indikativno određena, i inkriminacija osporavanja holokausta, odnosno genocida i drugih ratnih zločina. Inkriminacije su različite: u većini država predmet krivičnog dela je upravo osporavanje holokausta koji je izvršio nacistički režim pre i u roku Drugog svetskog rata. U jednom broju država, predmet inkriminacije su i „drugi ratni zločini“. Francuska je u ovom pogledu specifična: zabranjeno je osporavanje genocida i drugih ratnih zločina koji su utvrđeni pravnosnažnim sudskim presudama ili za koja su okrivljeni oglašeni odgovornim, ako je presude doneo francuski ili međunarodni sud. Radnje krivičnog dela su različitio opisane. Najčešće je u upotrebi formulacija po kojoj se delo sastoji u poricanju ili značajnom omalovažavanju holokausta i drugih ratnih zločina, koje je izvršeno u javnosti. Kazne su novčane ili zatvorske. Najniža zaprećena zatvorska kazna u ovim državama je mesec dana, a najviša dvadeset godina.

Ili, ako baš neće da se bavi uporednim pravom, revizionističkog savetnika treba podsetiti na čl. 1. Ustava Republike Srbije:

Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.

Iako na poslednjem mestu u ovoj odredbi, Ustav utvrđuje da je Republika Srbija zasnovana na pripadnosti evropskim principima i vrednostima. Nacizam, na sreću više nije ni evropski princip ni evropska vrednost. Nego baš naprotiv. Antifašizam i antinacizam bitne su vrednosti na kojima je zasnovana današnja Evropa, kojoj navodno i ova vlast teži.

Da li će predsednik Nikolić zadržati savetnika Antića, a da ga ne zapita (iako nije ni pravnik ni istoričar, nego građanin Republike Srbije kao i svi drugi):

1. Da li se Hitler, sa kojim bi „pametno“ bilo održati pristupanje Trojnom paktu držao ugovora i dogovora o nenapadanju sa nekadašnjim Sovjetskim savezom? Ako nije, zbog čega savetnik misli da bi se držao bilo kakvog dogovora sa tadašnjom Jugoslavijom.

2. Da li u nadležnosti pravnog savetnika predsednika Republike Srbije spada zagovaranje „ustavne monarhije“ i kojim pravnim aktom je ovlašćen da je zagovara?

3. Kako savetnik misli da pomiri svoje pametovanje o Hitleru sa osam hiljada đaka i građana koje su Nemci (Hitlerovi Nemci) streljali 20. oktobra 1941. godine u Kragujevcu, u kome je predsednik dugo živeo i radio?

Ali predsednik neće postaviti nijedno od ovih pitanja svome revizionističkom savetniku, jer i on sam je počeo sa revizijom istorije, osporivši genocid u Srebrenici koji je sudski utvrđen ratni zločin.

Nažalost revizija istorije povodom srebreničkog zločina nije počela sa ovim predsednikom Republike. Za vreme službene posete Španiji, predsednik Republike Srbije – tada, Boris Tadić – pored uobičajenih, izrekao je i formulu koja je do sada bila u ekskluzivnom domenu izvornog radikalskog gena: “Jedina prepreka na putu ka EU je nefleksibilan stav Holandije zbog saradnje Beograda sa Haškim tribunalom”. Razlog za takav stav je holandska “nečista savest”, jer nije sprečen masakr u Srebrenici 1995. “Holandija se smatra odgovornom za tragične događaje u BiH i zato kažnjava demokratiju u Srbiji”, rekao je on (Danas,11. mart 2009). Dakle, u elaboraciji tadašnjeg predsednika, Holandija ima „nečistu savest“ zato što njene oružane jedinice nisu sprečile masakr u Srebrenici, dok Srbija, sudeći po ovim formulama, ima čistu savest, iako je ne tako davno Međunarodni sud pravde u Hagu utvrdio:

Srbija je povredila obavezu da spreči genocid, na osnovu Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, u odnosu na genocid koji se dogodio u Srebrenici u julu 1995. godine. (Videti tač. /5/ izreke presude MSP u Hagu u slučaju Bosna i Hercegovina protiv Srbije.)

Nijedan šef države ne sme zanemariti to da, osim pravne krivice postoji i politička, moralna, a i nacionalna odgovornost koja je ne tako davno navela jedan francuski Državni savet da prizna odgovornost države Francuske za deportaciju Jevreja u Drugom svetskom ratu, iako broj onih koji poput Le Pena (počasnog građanina Zemuna), podržavaju ili opravdava Petenov višijski režim, u današnjoj Francuskoj nije zanemariv i mogao bi uticati na nečiji sveti mandat.

Ali Francuska ima Državni savet (koji je zapravo najviši sud u okviru administrativne grane pravosuđa), a Srbija ima savetnika mutne boljševiško-fašističke prošlosti i sadašnjosti. I snažnog revizionističkog poriva koji se obnavlja u gotovo redovnim ciklusima.

(Peščanik)