Republička poslanica i predsednica Političkog saveta Liberalno-demokratske partije Vesna Pešić tvrdi da važeći Ustav Srbije ne obezebeđuje nikakvu autonomiju Vojvodine, jer je svaki republički zakon jači od pokrajinskog Statuta. U intervjuu za portal www.autonomija. info ona ocenjuje da stoga i nije bilo ni moguće sačiniti predlog pokrajinskog Statuta bez probijanja ustavnog okvira.
– Ovaj Ustav nije teško probiti, jer on i ne omogućava stvarnu autonomiju, odnosno ne omogućava nikakvu autonomiju. Zato je bilo kakav pokušaj da se uradi Statut, koji bi dao okvir autonomije, morao po definiciji biti protivustavan. I to je suštinski problem: što važeći Ustav zapravo ne dozvoljava nikakvu autonomiju u Srbiji – ističe Vesna Pešić.
Ona napominje i da su stranke koje i danas čine vladajuću kaoliciju podržale taj Ustav, ali da se pokazalo da „tih famoznih sedam posto za pokrajinski budžet ipak ne znači i suštinsku autonomiju“.
–  Nema u Srbiji više autonomija. Autonomija je po važećem Ustavu tek puka forma, ali prazna i bez ikakvog sadržaja. I sve te polemike oko Statuta potiču zbog takvog Ustava. Pa, mi imamo tu situaciju da je svaki republički zakon jači od pokrajinskog statuta. Pa kakva je to autonomija ako se može ukinuti svakim republičkim zakonom? Šta to znači! – ukazuje Vesna Pešić.
Mislite da je u tome i „tajna“ jednogodišnje polemike unutar koalicije o vojvođanskom Statutu?
– Problem je bio u podeljenim stavovima unutar vladajuće koalicije. Što, opet, ide na ruku opoziciji, koja širi strah od raspada zemlje. A tu je na prvom mestu DSS, ali i naprednjaci i radikali, koji u tom kalkulisanju vladajućih stranaka nalaze opravdanje i motiv za širenje tog straha i teze da vojvođanski Statut omogućava stvaranje novih država u Srbiji. A najveći problem je što je u celoj priči Demokratska stranka, koja je stožer vladajuće kaolcije, veoma nesigurna. Naime, jedan deo DS-a očigledno se slagao s tom kritikom iz opozicije, dok je jedan deo demokrata podržavao predloženi Statut Vojvodine. Tako da se i DS podelila oko ovog pitanja: da li podržati predloženi tekst, ili statut mora da se revidira. Pa je uz sve to, ubačena ideja o regionaliazciji, a reč je o nekoj futurističkoj ideji, da bi se zamaglilo pitanje Vojvodine koje, eto, proizvodi neku asimetriju. A ideja je, kako sam razumela, da se Srbija regionalizuje tako da bi Vojvodina bila samo jedan od budućih regiona. Sa druge strane, uz veliki deo DS-a, i socijalisti su očigledno bili protiv tog statuta, iako su te stranke u Vojvodini glasale za statut. Dakle, sem tog unutarstranačkog, u pitanju je i taj koalicioni faktor.
Šta je moglo biti ključno za promenu političke volje u DS-u, s obzirom da prvobitno iz ove stranke nije bilo osporavnja ustavnosti predloženog Statuta, barem ne do trentuka kad su kritike na ovaj akt stigle iz SANU, SPC…?
– Mislim da su i Statut i ideja o regionalizmu dovedeni u pitanje, pre svega od Crkve. Oni su veoma konzervativan sistem koji sve modernističke ideje kao što je regionalizacija savremene Evrope smatraju „katoličkim nasleđem“ i nečim što je protiv pravoslavlja, odnosno protiv nacionalne homogene i centralizovane vizije države. A to je zapravo retrogradna slika Srbije koju crkva čuva. I sve što bi menjalo tu sliku, izaziva njenu reakciju.
Zašto se javnost u Srbiji plaši da decentralizacija i regionalizacija vode narušavanju integritet države?
– Ključni je problem što se ovde uopšte ne shvata proces decentralizacije i zato se sve potpuno pogrešno postavlja. Čemu služe postojeći okruzi, na primer? Zašto se oni ne ukidaju? To je samo transmisija centralne vlasti. Prava decentralizacija podrazumeva spuštanje vlasti na najniži nivo, jer građani ništa ne mogu da završe u svojim opštinama. Ali, na tom planu se ništa ne čini, ne vraća se imovina opštinama, a polemiše se o srednjem nivou na nekom apstraktnom nivou. Sve je to bacanje prašine u oči i tuča oko raspodele plena. Jer, tek kad postoji decentralizacija do lokalnih samouprava, tek onda će sa nivoa opština moći da se razvija i proces regionalizacije, ali od dole. Zbog centralizovane državne uprave, naše opštine su zaostale i ljudi se iseljavaju i odlaze u velike centre, jer nigde van njih nema života.
(www.autonomija.info)