Izveštaj Stejt dipartmenta o verskim slobodama u Srbiji kod nas je nakaradno prenesen, uglavnom prećutan. Šta u njemu zapravo piše?

Ustav Srbije garantuje verske slobode, a u zemlji nema državne religije, mada dominira Srpska pravoslavna crkva (SPC) i druge „tradicionalne“ verske zajednice, kaže se u izveštaju Stejt Departmenta o verskim slobodama u svim zemljama sveta u drugoj polovini 2010. godini koji je sada objavljen. Prethodni izveštaj publikovan je u novembru prošle godine, prenosi VIA – verska informativna agencija.

Ovi izveštaji (Report on International Religious Freedom) se pripremaju svake godine od 1999. Komisija za izveštaje ima pravo da američkoj vladi preporuči sankcije prema zemljama koje krše verska prava.

Srbija ima 7,5 miliona stanovnika, 95% su pripadnici „tradicionalnih“ zajednica. Oko 85% gradjana su pravoslavci, 5% katolici (Madjari i Hrvati). Muslimana je 3%, slovenskog porekla u Sandžaku, kao i Albanaca na jugu i Roma. Protestanata ima 1,5%, Jevreja 1.300 – 1. 400.

Iako ustav garantuje versku slobodu, zakoni je ograničavaju. Netradicionalne zajednice zalažu se za izmenu verskog zakona. Izveštaj nabraja „tradicionalne“ verske zajednice koje su unete poimenice u zakon.

Iako registracija zajednica nije obavezna, one koje nisu uspele da se registruju imaju „znatne teškoće“ razne vrste, koje izveštaj nabraja. Navode se i uslovi za registraciju i teškoće koje pri tom nastaju.

Iako nema državne religije, vlasti subvencionišu plate sveštenicima SPC u drugim zemljama. U Srbiji se poštuju verski praznici. Između države i verskih zajednica postoji sporenje oko restitucije dobara, zajednice se žale na sporost.

U Srbiji registraciju ima 16 netradicionalnih zajednica, one se sve navode u izveštaju. Vlasti odbijaju da upišu u registar baptiste, Hari-krišna, pentekostalce, Protestantsku evangelističku crkvu iz Subotice, crnogorsku i makedonsku pravoslavnu crkvu. Neke od njih žalile su se do Ustavnog suda.

Nevladine organizacije smatraju da neregistracija nekih zajednica signalizira da će se napadi na njih tolerisati. Vandalizam prema njima retko se sankcioniše. Vlasti odbijaju izdavanje dozvole za gradnju netradicionalnim zajednicama. Njima se ne priznaju ni njihovi zvanični dokumenti. Navode se pojedinosti problema Jehovinih svedoka u Boru.

Katolička crkva ima problema oko dozvole gradnje crkve u Šabcu i Beogradu. Muslimani nikako ne mogu da reše problem nedostatka groblja u Beogradu. Probleme ima i Fakultet za islamske studije u Novom Pazaru, studenti ne mogu da dobiju stipendije.

U Srbiji nema zatvorenika zbog vere. SPC je restitucijom povratila 44% imovine, katolici 11%, Jevreji 0,5% a muslimani dosad ništa.

Pripadnici verskih manjina izloženi su napadima i diskriminaciji, govoru mržnje i negativnim medijskim izveštavanjima. Broj napada na religijskoj osnovi je u padu. Cilj napada i dalje su bili adventisti, mormoni i Jehovini svedoci. Ima grupa mladih desničara koje se suprotstavljaju „sektama“. Neki bulevarski listovi šire „antisektašku“ propagandu. Postupak protiv palitelja beogradske džamije 2005. nije okončan.

U Srbiji se prevodi i štampa antisemitska literatura, naslova ima bar sto, mogu se kupiti u knjižarama.

Službenici američke ambasade u Beogradu redovno susreću predstavnike vlade i verskih zajednica, zalažući se za poštovanje verskih i ljudskih prava. Ambasada se zalaže za mirno rešenje razlika medju muslimanima Srbije, kaže se na završetku izveštaja agencije VIA.

Ceo izveštaj možete pročitati na engleskom jeziku.