Ministarka za NIP i potpredsednica G17 plus Verica Kalanović negirala je da u toj stranci postoje razlike u viđenju položaja AP Vojvodine između Pokrajinskog odbora i centrale,
a zbog kojih, kao i zbog sličnih razlika u drugim članicama vladajuće koalicije, vojvođanski statut prerasta u ozbiljan politički problem. U intervjuu za “Dnevnik” Verica Kalanović je istakla da, “što se tiče G17 plus, statut i zakon o utvrđivanju nadležnosti APV mogu odmah biti upućeni Skupštini na usvajanje”.
– Kao član Vladine komisije za usaglašavanje stavova između pokrajinskih i republičkih vlasti po ovom pitanju, podržala sam sve predloge AP Vojvodine koji unapređuju zadovoljenje potreba građana Pokrajine, a u skladu su sa zakonima – kazala je ona.
Komentarišući sve evidentnije razmimoilaženje u vladajućoj koaliciji po tom pitanju sa SVM-om i LSV-om, s jedne strane, a s druge sa SPS-om i JS-om, čije su pozicije u odnosu na vojvođanski statut sve rigidnije, funkcionerka G17 plus ocenila je da “politizacija ovog pitanja ne ide u pravcu brige za one na koje se zakon odnosi, nego ide u pravcu slanja marketinških poruka biračkom telu”, navodeći da stranka kojoj pripada “u svom programu ima potpuno drugačije opredeljenje”.
Da li su strahovanja Vojvođana da najave procesa regionalizacije nagoveštavaju stavljanje statuta APV ad akta do ustavnih promena opravdana, pogotovo ako se ima u vidu izjava ministra Olivera Dulića da „u ovom trenutku ne postoji većina za usvajanje statuta u Skupštini Srbije”?
– Statut i zakon o utvrđivanju nadležnosti i predlog zakona o regionalnom razvoju su u potpunosti kompatibilni. I građani Vojvodine, kao i građani u ostalim delovima Srbije, žele da utiču na politiku razvoja i odlučuju o svojoj budućnosti, što se predlogom zakona o regionalnom razvoju i omogućava. Usvajanje ovog zakona neće ugroziti usvajanje statuta AP Vojvodine i zakona o utvrđivanju nadležnosti, niti je u bilo kakvoj vezi s njima.
Da li su predlog zakona o regionalnom razvoju, koji je pripremilo resorno ministarstvo koje vodi G17 plus, i strategija prostornog razvoja, koju predsednik Srbije vidi kao temelj buduće regionalizacije Srbije, komplementarni, ili je tema regionalizacije postala novi poligon za međustranačku utakmicu?
– Srbija je na takvom stepenu regionalnih razlika da bez ozbiljnog ekonomskog i društvenog razvoja regiona nema ni napretka zemlje u celini. Asimertična regionalizacija i neravnoteža u razvoju ozbiljna je smetnja sveukupnom razvoju Srbije. Predlog zakona o regionalnom razvoju definiše upravo sveukupni društveno-ekonomski razvoj na sistemski način, smanjenje regionalnih razlika kroz mere i podsticaje, ublažavanje depopulacije kroz utvrđivanje razvojnih dokumenata i institucija za njihovo sprovođenje. Između ovog predloga zakona i Strategije prostornog planiranja nema nesinhronizovanosti, jer se ta dva dokumenta duboko prožimaju i moraju da budu usaglašena. Ovaj zakon nije povod za utakmicu jer je posle široke javne rasprave jednoglasno usvojen na Vladi i upućen Skupštini na usvajanje po hitnom postupku.
U ovom trenutku i DS i G17 plus zalažu se za podelu Srbije na sedam regiona, DSS ima značajno drugačije poglede na regionalizaciju, baš kao i SNS, dok se radikali tome protive. Na koji način je mislite ostvariti kad je neophodan dvotrećinski konsnzus, i da li je moguće da se iz samih potencijalnih regiona napravi pritisak na političke aktere da se pokrene proces regionalizacije?
– Regionalizacija nije političko pitanje, nego stvaranje institucionalnog nivoa za približavanje građanima i efikasnije zadovoljenje njihovih potreba. Dozvolimo struci da, prema kriterijumima koji su definisani i provereni u Evropi, odredi koliko će regiona imati Srbija i kako će izgledati. Želim da podsetim na to da se na nacrtu ovog predloga zakona radilo od avgusta 2007. godine, znači u mandatima dveju vlada u kojima je DSS imao mesto premijera. Rađen je u saradnji s velikim brojem domaćih i stranih partnera i institucija kojih se ovaj zakon tiče. Predstavljen je u svim velikim gradovima. Najvažnije je da su ga podržali oni čiji se život vezuje za primenu ovog zakona, za razliku od političara. I mislim da je to izvanredno!
Prvi koraci
Istinske regionalizacije, izvesno je, neće biti bez promene aktuelnog Ustava. Ako se zna koliko je procedura za promenu najvišeg pravnog akta Srbije i dalje komplikovana, da li su realne najave da će se zaista ići u tom pravcu, ili je i regionalizacija samo još jedna od tema koje se u određenom trenutku plasiraju da bi se javnost time zamajavala?
– Predlog zakona o regionalnom razvoju nije uslovljen promenom Ustava. Naprotiv, u skladu je s Ustavom, jer je podela na regione, u smislu ovog predloga, statistička, a ne administrativna. Ustav propisuje da je Republika Srbija dužna da se stara o ravnomernom i održivom regionalnom razvoju i nedovoljno razvijenim područjima. Međutim, ukoliko govorimo o suštinskoj regionalizaciji, kakvu poznaje Evropa, za to su neophodne izmene sadašnjeg Ustava. Temom regionalizacije se ne zamajava javnost jer se konkretni koraci u pravcu regionalnog razvoja već čine. Tako se već sprovode programi, mere i podsticaji koji predstavljaju aktivnu politiku Vlade u razvoju pojedinih regiona, kao što su program start-ap kredita i program podsticaja ulaganja u nerazvijena područja kroz kredite za mala i srednja preduzeća. Ministarstvo za NIP već sprovodi nacionalni program razvoja automobilske industrije, čime se stvaraju uslovi za razvoj centralnog regiona. Ili Program razvoja infrastrukture u najnerazvijenijim opštinama, kojim ne samo da se podiže standard građana već i stvaraju uslovi za ekonomski razvoj ovih delova zemlje. Istovremeno, ovim predlogom zakona pripremamo ono što će biti okvir za primanje mnogo obimnije evropske pomoći, kada se budemo kvalifikovali za strukturne fondove Evropske unije.
(Dnevnik)