Veran Matić, član Stalne radne grupe za bezbednost novinara, izvršni direktor Asocijacije nezavisnih elektronskih medija i predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara uputio je danas apel „„Sloboda za Andreja Gnjota“, u kojem traži da se spreči izručenje novinara i političkog aktivistu Andreja Gnjota vlastima Belorusije. Matić se obraća medijskoj javnosti, međunarodnoj zajednici, kao i civilnom društvu, a njegov apel prenosimo u celini:

Andrej Gnjot je proveo sedam meseci u Centralnom zatvoru, dok se odlučivalo o zahtevu Belorusije da bude isporučen ovoj zemlji.

Viši sud u Beogradu doneo je odluku da se novinar i politički aktivista izruči jednom od najrepresivnijih sistema u Evropi i svetu, kada je reč o novinarskim i političkim slobodama, zemlji u kojoj i dalje postoji smrtna kazna (5–7 ovakvih kazni godišnje se izvrši).

Andrej je sada u kućnom pritvoru sa nanogicom. Posetio sam ga u stanu koji je iznajmio, dok advokati pripremaju žalbu na odluku o ekstradiciji. Jedan sat tokom dana može da napusti stan, prošeta i obavi neophodne nabavke za život. Iako izgleda dobro, zatvor je ostavio traga i potrebna mu je zdravstvena podrška, koja nije sistemski obezbeđena.

Belorusija je, po broju zatvorenih novinara, treća zemlja sa preko trideset uhapšenih novinarki i novinara i osuđenih na duge zatvorske kazne. To je zemlja u kojoj politički protivnici nestaju.

U svojoj zemlji, Andrej Gnjoj se suočava sa političkim progonom, prikrivenim lažnom optužbom za utaju poreza.

Ako ga Srbija isporuči, Andreja u Belorusiji čeka nastavak političkog progona, montirani krivični postupak, pritvor u nehumanim i ponižavajućim uslovima, izvesnu kaznu na preko 20 godina zatvora, a nije isključeno da mu preti i teža kazna (smrtna) zbog skrivenih optužbi koje se kriju iza zahteva za ekstradiciju.

Organe za ekstradiciju Republike Srbije obavezuje Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustav Srbije i zakoni, da procene rizike od političkog progona i nenadoknadive štete u slučaju nasilnog isporučivanja Andreja Gnjota Belorusiji.

Zbog čega beloruski režim proganja Andreja:

On je novinar, režiser-snimatelj i politički aktivista koji je imao značajnu ulogu u protestima u Belorusiji 2020. godine. Suosnivač je i predsednik građanskog udruženja poznatih beloruskih sportista SOS BI (Slobodni savez sportista Belorusije). Više od stotinu članova ovog udruženja je uhapšeno, mučeno, proizvoljno pritvarano i podvrgnuto krivičnom postupku.

Ova organizacija (SOS BI) objavila je otvoreno pismo sportista i sportskih radnika sa zahtevom da se zaustavi nasilje u zemlji i održe novi fer izbori, koje je imalo 2000 potpisnika. Pored toga, Slobodno udruženje sportista uputilo je apel Međunarodnom olimpijskom komitetu u kojem je napomenuto da brutalni postupci vlasti protiv beloruskih sportista krše postulate Olimpijske povelje.

Andrej Gnjot je radio zajedno sa advokatom Aleksandrom Danilevičem na stvaranju baze dokaza i prikupljanju potpisa za ovo obraćanje. I Međunarodni olimpijski komitet je prihvatio sve činjenice i zahteve navedene u pismu, obustavio finansiranje Nacionalnog olimpijskog komiteta Belorusije i primorao predsednika Lukašenka da podnese ostavku na mesto predsednika Nacionalnog olimpijskog komiteta. Advokat Danilevič je zbog svog rada izbačen iz advokatske komore i osuđen na 10 godina zatvora. Uz pomoć sportske zajednice, otkazano je Svetsko prvenstvo u hokeju u Belorusiji. Ovo je snažan udarac jer je sport, a posebno hokej, Lukašenkova omiljena „igračka“ i propagandno sredstvo.

Andrej je, koristeći svoje profesionalno novinarsko obrazovanje i veliko medijsko iskustvo, kao i svoje profesionalne kontakte, radio na prikupljanju i širenju informacija o protestima u medijima, kao volonter. Od avgusta 2020. godine član je profesionalne novinarske grupe za razmenu video materijala. Grupu je osnovao Kiril Suhocki, šef kanala CurrentTime.tv. Andrej je poslao veliku količinu video materijala koji su korišćeni u etru TV kanala „Current Time“ (Prag, Republika Češka). Ovaj novinar je takođe slao informacije nezavisnim beloruskim internet medijima, od kojih je većinu uništio beloruski režim, tako što ih je označio kao ekstremističke organizacije. Instagram stranica Slogodnog udruženja sportista SOS BI postala je medijski resurs, sa preko 20.000 posetilaca.

Optužbe koje su podignute protiv Andreja Gnjota, koje su se pojavile i na poternici Interpola, očigledno su inspirisane novinarskim radom i političkim aktivizmom.

Zbog svega navedenog, novinarska zajednica u Srbiji, mora svojim aktivnostima uticati da se spreči izručivanje kolege Gnjota beloruskom režimu. Kao i organizacije civilnog društva. Solidarnost je važna i na planu obezbeđivanja uslova za normalan život i adekvatnu pravnu zaštitu.

Apelacioni sud bi trebalo da pregleda sve dokaze koje je prikupio pravni tim, jer to Viši sud nije uradio. I u odnosu na te dokaze i na informacije o užasnoj situaciji za novinara u Belorusiji, da donese odluku kojom će poništiti odluku o ekstradiciji.

Očekujem i od predstavnika međunarodne zajednice da pomognu da organi Srbije ne počine neoprostivu grešku, sa izvesnim teškim posledicama po Andreja Gnjota. Novinari moraju biti zaštićeni od političkog progona i zbog toga je važno da se svi zajedno izborimo za slobodu Andreja Gnjota.

(Autonomija, foto: Veran Matić)