Pomirljiva politika SAD prema predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, u nastojanju da ga privoli da zemlju udalji od Rusije, sve više deluje kao neuspeh, ocenjuje Vašington post uz zaključak da bi Vašington trebalo da se zapita nije li vreme da proba nešto novo.

U uredničkom komentaru list podseća da su tokom protekle dve nedelje pripadnici srpske opozicije protestovali zbog onoga što su nezavisni posmatrači ocenili kao masovne nepravilnosti na izborima 17. decembra, a da je 24. decembra policija nasilno razbila demonstracije, dodajući da scene policijskog nasilja nad demonstrantima, nažalost, postaju uobičajene u Srbiji.

Ali, dodaje se, ovog puta su Vučić i premijerka Ana Brnabić tvrdili da su protesti pokušaj svrgavanja vlade i za to su implicitno okrivili Zapad.

Obraćajući se naciji tokom nereda, Vučić je koristio konspirativnu retoriku. Rekao je da su srpske obaveštajne službe znale da opozicija planira pobunu. Mračno je insinuirao da su stranci, ako već nisu nužno saučesnici nereda, na prvu loptu odbacili njegova privatna upozorenja o mogućim neredima i obradovali se destabilizaciji Srbije. Zahvalio je „onim stranim službama“, koje ne samo da su slušale, već su i dale dodatne obaveštajne podatke, pomažući srpskim institucijama da se pripreme za najgore, piše Vašingotn post.

List dodaje da izjave Ane Brnabić, nekoliko dana pre nereda, pomažu da se razjasni na šta je Vučić ciljao.

Ona je zahvalila ruskim bezbednosnim službama za pružanje obaveštajnih podataka koji pokazuju da se opozicija „sprema za organizaciju protesta u Beogradu, nalik Majdanu, kako bi smenila vlast revolucionarnim metodama“. Dan nakon Vučićevog obraćanja, ruski ambasador u Srbiji izjavio je ruskoj državnoj televiziji da mu je predsednik Srbije rekao da postoje „nesporne informacije“ da je Zapad podstakao proteste, piše vašingtonski dnevnik.

Uz ocenu da je Vučić, jedan od najveštijih političara na Balkanu, sigurno zadovoljan sobom, list navodi da je Rusija snažan talisman u srpskoj politici koji Vučić godinama koristi i da mnogi Srbi osećaju bliskost sa pravoslavnim Rusima i gledaju na Moskvu kao moćnog zaštitnika, posebno zbog toga što je NATO bombardovao Beograd 1999. godine.

Podgrevajući ogorčenost prema navodno nepouzdanom Zapadu i svrstavanjem uz Moskvu, Vučić dobija poene kod nacionalističke većine dok svoje demokratske protivnike opisuje kao marionete stranih interesa. Privatno, međutim, Vučić je više puta uveravao svoje zapadne sagovornike da se bori najbolje što može da svoju neposlušnu naciju približi Evropskoj uniji, „kojoj pripada“, i da je on njihov jedini pouzdan partner, ukazuje se u komentaru.

Bajdenova administracija zasnovala je svoju pomirljivu politiku na testiranju Vučićevih privatnih uveravanja, konstatuje list i dodaje da su u nekoliko opasnih kriza na Kosovu u prethodnoj godini, u koje je Srbija umešala svoje prste, SAD izbegle da previše okrive bilo koju stranu, preferirajući pozivanje na mir.

Nažalost, srpski autokrata vratio je uslugu tako što je nastavio svoju politiku balansiranja. Više puta je odbio da se pridruži zapadnim sankcijama Rusiji, a povremeno je Srbiju još bliže vezivao uz Rusiju, dodaje se.

Nedavni protesti, ocenjuje Vašington post, nisu predstavljali vrstu pretnje nalik na državni udar.

Opozicioni lideri tvrde da su nerede podstaklii provokatori iz redova fudbalskih huligana dajući policiji izgovor da nasilno reaguje. Ali čak i da ta provokacija nije bila režirana, mala grupa demonstranata nije predstavljala opasnost za preuzimanje vlasti, piše list.

Dodajući da su optužbe da Zapad podstiče proteste nerazumne, list ukazuje da je Bajdenova administracija nastavila da se ponaša diplomatski, jedva spominjući navode o izbornim manipulacijama, dok je Vučić iza zatvorenih vrata verovatno uveravao zapadne lidere da je još na njihovoj strani i da je sve samo predstava.

Ali s obzirom na to koliko je malo donela pomirljiva politika, Bajdenova administracija bi trebalo da se zapita da li je vreme da se proba nešto novo, zaključuje se u uredničkom komentaru Vašington posta.

(Beta)