Rusija je od početka rata imala status agresora, međutim nakon terorističkog napada u Moskvi jedno će vreme imati status žrtve, koji će Vladimir Putin iskoristiti da još jače udari po Ukrajini, smatra novinar i politikolog Boris Varga.

Rusija se zasad ne oglašava povodom toga što je Islamska država (ID) preuzela odgovornost za napad, ali ako se potvrdi da je to tačno, onda ID koristi momenat dok je Rusija zauzeta ratom u Ukrajini, rekao je on.

“Svakako da Putin neće priznati da je to bio njihov obaveštajni propust, jer su SAD i Velika Britanija poslale vrlo jasno upozorenje od terorističkog napada dve nedelje ranije. SAD je baš upozoravala svoje građane da postoji takva opasnost i da izbegavaju ovakve skupove“, naveo je Boris Varga.

Rusija će jedno vreme imati status žrtve koju će Putin nesumnjivo iskoristiti.

„Putin može još jače da udari po Ukrajini, pravdajući svoju surovost odmazdom zbog ukrajinskog traga. Putin bi mogao i da pojača unutrašnju represiju i da to bude povod za veću mobilizaciju“, smatra on.

Upitan zašto je Rusija ignorisala upozorenje, Varga kaže da bi se trebalo držati zvaničnog objašnjenja – zaokupljenosti Ukrajinom.

„Još je jedna stvar važna. Položaj muslimana u Rusiji je najosetljivije pitanje još od raspada SSSR. Pošto se ruski svet sada širi, Putin se bazira na pravoslavlju kao svojevrsnom produžetku Kominterne. Autoritarni Kadirov samo je privremeno rešio taj problem za Putina. Ali ako se prisetimo samog početka rata, prvo su manjine ratovale, one su prve mobilisane. Najveći otpor bio je na Severnom Kavkazu, prisetimo se pobune u Dagestanu kada je počeo rat u Gazi“, objasnio je.

Kremlj će, smatra, pokušati da celu priču usmeri na Ukrajinu.

„Povećaće represiju. Putin ne sme da izgubi rat u Ukrajini, jer to bi bio njegov politički kraj. Imali smo istu situaciju na Balkanu, srazmerno mnogo manju. Zapad je pred dilemom – da li i dalje da naoružava Ukrajinu ili zamrzne ovaj rat. Ali ni Zapad ne sme da dozvoli potpuni poraz Ukrajine, jer to bi bio njegov geopolitički poraz“, rekao je.

Da bi to sprečilo, Zapad otvara i novo pitanje koje je Makron spomenuo – slanje vojnika – ali to je, podseća Varga, naišlo na veliki kritike.

„Zapad nema jasnu viziju kako da izađe iz ovog rata. Dobro znaju da svaki poraz za Ukrajinu znači još duži i skuplji rat. To je širenje na Moldaviju, a ako bude daljeg napretka u teritoriji Ukrajine, doći će do novog zastrašivanje Finske i Švedske i dizanja tenzije između Rusije i članicama NATO i EU“, smatra on.

Za razliku od Zapada, Putin ima jasne ciljeve – pobedu u ratu i prisvajanje teritorija, dodao je.

„Rat u Ukrajini je rat protiv NATO-a i potiskivanje uticaja SAD. Putin čeka bolje okolnosti na frontu, a one su već bolje za njega. Ukrajina je u daleko lošijem položaju zbog neodlučnosti Zapada. Oni su od početka bili neodlučni. Pošto kontraofanziva nije bila uspešna, Zapad se sada pita da li ići u mir, a svako primirje, videli smo po miru u Minsku, vodio je ka novom ratu. Zapad zna da svako primirje vodi samo do oporavka Rusije i njenog ostvarivanja novih ciljeva“, rekao je on.

Ključni su izbori u SAD u novembru, podsetio je Varga.

„Očekuje se da bi eventualnom pobedom Trampa stvorio politički okvir Rusija dobila defanzivu Zapada“, rekao je.

Ukrajina možda gubi duž linije kopnenog fornta, ali zato dobija na Crnom moru, istakao je.

„Pre mesec dana bilo je reč o više od jedne trećine onespobljene ruske crnomorske flote. Ukrajina ne pobeđuje tu, ali svom neprijatelju nanosi ozbiljne gubitke“, zaključio je Varga.

(N1/foto: Beta/AP)