Vojvodina ostvaruje trećinu ukupnog društvenog proizvoda Republike Srbije, pripada joj, takođe, trećina direktnih stranih investicija. Stoga nije preteran zaključak da je Vojvodina pokretač razvoja cele zemlje, što pokazuju i podaci koje za ERIC iznosi Valentina Ivanić, direktorka Centra za strateška ekonomska istraživanja „Vojvodina-CESS”.
– Prema podacima iz 2007. godine Vojvodina učestvuje sa 30,9% u ukupnom DBP-u Srbije. U periodu od 2001-2007. godine, prosečna stopa rasta privrede u Pokrajini bila je 5,3%. Vojvodina takođe slovi i za veoma atraktivnu investicionu destinaciju i u prilog tome govore podaci da je u istom periodu zabeležen priliv od 3,1 milijarde evra direktnih stranih investicija. U Srbiji je u istom periodu ostvaren ukupan priliv od 10,4 milijarde, što govori da se u Vojvodinu slilo više od trećine ukupnih stranih direktnih investicija ostvarenih u državi u spomenutom periodu – kaže Valentina Ivanić.
U kojoj meri se razvijenost Vojvodine odražava kroz demografske promene?
– Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2002. godine, kada je reč o migracionim kretanjima, iz drugih delova Srbije u Vojvodinu se doselilo 139.085 lica, a iz bivših republika SFRJ 364.217. Iz ostalih zemalja ovde je našlo dom 9.069 ljudi. Vojvodina se smatra najrazvijenijim delom Srbije. Takav status je u određenoj meri i posledica činjenice da se ona graniči sa regionima zemalja članica EU i da takva pozicija omogućava baštinjenje tzv. položajne rente. Strategija razvoja ovakvih regiona treba da počiva na izgradnji outsourcing industrije i to će na dugi rok rezultirati time da Vojvodina bude jedan od razvojnih polova zemlje.
Koliko državne, evropske ili međunarodne finansijske pomoći može da dobije Pokrajina za svoj razvoj?
– Finansijskim projekcijama u okviru Višegodišnjeg indikativnog finansijskog okvira EU predviđeno je da će Republika Srbija u 2008. godini imati na raspolaganju 190,9 miliona evra, za 2009. godinu 194,8 i za 2010. godinu 198,7 miliona evra. Ukupan iznos sredstava za period 2007-2011. za programe prekogranične saradnje za Republiku Srbiju iznose 57.147.202 evra. To znači da bi se za takve programe godišnje u proseku trošilo 10 do 12 miliona evra. Ako uzmemo u obzir da se očekuje otvaranje prekograničnog programa sa Hrvatskom, i činjenicu da je saradnja sa Rumunijom i Mađarskom već ustaljena, tada aplikanti u Vojvodini mogu da računaju na 4,5-6 miliona evra godišnje kada su u pitanju programi prekogranične saradnje. Možda će se nekom učiniti da je ova procena ambiciozna, ali ne treba zaboraviti da je u prvom javnom pozivu, raspisanom 2005. godine za prekogranični program Srbija – Mađarska od ukupno 19 aplikanata, 18 bilo upravo iz Vojvodine, pa je na osnovu toga u Vojvodinu ušlo 1.537.078 evra. U drugom javnom pozivu, raspisanom 2006. godine situacija je bila vrlo slična, te je od ukupno 22 aplikanta, 20 bilo iz Vojvodine, pri čemu je odobreno 1.580.812 evra.

Računica iz više fondova

Vojvodini, ove godine, stoje na raspolaganju i sredstva iz Nacionalnog investiconog plana (NIP) u iznosu od devet milijardi dinara. U periodu 2005-07. godine Garancijski Fond AP Vojvodine je kroz konkursne aktivnosti angažovao sredstva u ukupnom iznosu od 1,68 milijardi dinara i u tom periodu je izdato 490 garancija. Fond za razvoj AP Vojvodine, do kraja 2006. godine je na teritoriji AP Vojvodine realizovao kredite u ukupnom iznosu od 108,5 milijardi dinara, a prošle godine odobreno je 2,8 milijardi dinara. Fond za razvoj poljoprivrede tokom 2007. godine, odobrio je korisnicima sredstva u iznosu od 976.719 evra, dok je Fond za razvoj neprofitnog sektora AP Vojvodine nevladinim organizacijama namenio dotacije u visini od 4,5 miliona dinara. Iznosi za 2007. godinu su indikator za očekivane iznose u 2008. godini.
Kako ocenjujete učešće Vojvodine u prekograničnoj saradnji?
– Prekogranična saradnja evropskih regiona sa regionima koji se nalaze na spoljnim granicama EU razlikuje se od prekogranične saradnje regiona koji se nalaze u zemljama koje su članice EU, time što je uslovljena postojanjem različitih administrativnih struktura i različitih pravnih sistema. Kada je reč o Vojvodini, to znači da i pored toga što je geografska distanca niska (niski transportni troškovi uslovljeni blizinom granice) organizaciona i institucionalna distanca je velika (drugačiji administrativni i pravni režim, vizni režim…) i ona troškove obavljanja prekogranič ne saradnje čini visokim, a u pojedinim slučajevima je i onemogućava.
Kako bi se funkcionisanje DKMT moglo učiniti efikasnijim?
– Prekogranični kontakti nastajali su u EU sredinom sedamdesetih godina u nameri da reše neke svakodnevne životne probleme stanovništva susednih regija, koje su uglavnom bile nedovoljno razvijene. Povremeni prekogranični kontakti su se sve više, sredinom osamdesetih godina, pretvarali u formalne inicijative, pre svega formirane radi prijema sredstava iz fondova EU. Neophodno je da DKMT obezbedi dugoročnu održivost razvijanjem diverzifikovane baze izvora finansiranja. To praktično znači da će njegov razvoj isključ ivo kao recepijenta EU fondova biti u jednom momentu doveden u pitanje, da je to razvoj koji je „donor-driven” ili vođen prioritetima EU fondova, te da je apliciranje za sredstva EU fondova dugo i skupo, a uglavnom ga sprovodi državna uprava, što može da dovede do tzv. „rent-seekinga” i do stvaranja inertne državne uprave. Da bi učešće u DKMT bilo efikasnije, trebalo bi više uklju– čiti privredu, mala i srednja preduzeća i pronalaziti načine kako da ona u formi podugovarač a nađu svoje mesto u globalnoj areni. Kada su u pitanju velika preduzeća, članstvo u Evroregiji može da učini lakšim njihov prodor na tržišta zemalja članica regiona i da stvara uslove za korišćenje ekonomije obima.
Da li je Evroregija dovoljno zastupljena u javnosti i da li se prednosti njenog postojanja osećaju u svakodnevnom životu?
– U životu običnog čoveka se ne osećaju direktne prednosti postojanja euroregiona DKMT. Izvesno je da na indirektan način, običan čovek može da oseti korist od ove saradnje i to pre svega zahvaljujući projektima prekogranične saradnje. Učesnik u tim projektima sa vojvođanske strane je pre svega pokrajinska vlada, uz angažman lokalnih samouprava, a tipovi projekata su takvi da se odnose na kulturnu saradnju, edukaciju i na prevenciju ekološ kih katastrofa. Svaki ozbiljniji infrastrukturni projekat gotovo da je nemoguć bez angažmana Vlade Srbije.

Vežba državne uprave

Ono što je evidentan i direktan benefit, iako na dug rok, jeste podizanje apsorpcionih kapaciteta državne uprave u odnosu na sredstva koja stoje na raspolaganju od strane EU fondova. I to je veoma važno za period koji predstoji i u kome će se Srbija, a posebno Vojvodina, zbog svoje pozicije graničnog regiona, suočavati sa sredstvima iz tzv. strukturnih fondova. Bitno je naglasiti da je za sada reč samo o sredstvima predpristupne pomoći i ta sredstva su veoma skromna.

Nakon dve serije odobrenih projekata iz programa prekogranič ne saradnje Mađarska-Srbija, pokrajinska vlada je u velikoj meri unapredila ne samo aplikativni kapacitet, u čemu joj je pre svega pomoglo članstvo u DKMT regionu, već i apsorbcioni kapacitet, u kome niko drugi ne može da vam pomogne, sem vas samih, jer projekte koji su vam odobreni ipak sami morate da implementirate.

(Evroregionalne novine)