Monumentalni mozaik „Titovo Užice“, rad užičkog akademskog slikara Radomira Vergovića, koji se nalazi u holu jedne banke u centru grada, Užičani više neće moći da vide, jer ga je zakupac tog prostora prekrio rigips pločama.

U toku je rekonstrukcija tog prostora, koji je nekada pripadao Jugobanci, a u njemu će uskoro biti otvorena prodavnica sportske opreme kompanije N Sport.

Tokom radova, kako navode u Narodnom muzeju Užice, mozaik, koji je nastao 1976. godine i na kome su prikazi najznačajnijih simbola grada, prekriven je rigips pločama.

Radomir Vergović kaže da je „mozaik mogao da ostane vidljiv“ i pita se „zbog čega se prikrivaju javni spomenici i kuturno dobro grada“.

– Izleda da je došlo je vreme da moramo da otimamo naše vrednosti i kulturni identitet. Umesto da se čuvaju i ističu naše kulturne vrednosti, one se sklanjaju i kriju. To je retrogradni proces. Ne znam kako to da komentarišem, a ne bih da koristim grube reči“, kaže za Danas autor mozaika.

Potrebno je, ocenuje, „da „branimo to što imamo, jer nemamo mnogo toga“.

„Sve se komercijalizuje, pa će se jednog dana, Narodni muzej i ostale ustanove kulture, pa i crkve pretvoriti u robne kuće. Jedino u zgradi gradske uprave neće moći da naprave samoposlugu, jer će je braniti oni koji su u njoj“, poručuje Radomir Vergović, ugledni slikar i autor mozaika.

Umesto mozaika, više robe

Za sada, Narodni muzej Užice je jedina ustanova u gradu koja je reagovala tim povodom.

U toj reakciji je navedeno da se „1976. godine u Užicu živelo lepo, da je grad  rastao, a da su ga, na dobrobit naroda, umetnici ulepšavali“, te da je te godine u holu Jugobanke osvanula monumentalna mozaička kompozicija,  nazvana tadašnjim imenom grada – „Titovo Užice“.

„Mozaik je, zbog zahtevne tehnologije izrade, skupa likovna tehnika. Stoga je ulaganje u izradu javnih mozaika, što je slučaj i sa našim mozaikom, u zgradi tadašnje banke u društvenoj svojini bilo odraz blagostanja poručioca, odnosno stabilnosti društva“, navodi se u reakciji Muzeja.

Dodaje se da je Vergović na svom mozaiku od kamenih kockica „predstavio poletno Užice, osunčani grad koji raste, kao skupinu njegovih najlepših veduta. Ispred fasade užičkog pozorišta i crvene kule bloka ‘Zlatibor’ izrasta skulptura Josipa Broza Tita“.

Prednji plan kompozicije sa leve strane, ističe se, „zatvaraju bedemi užičke tvrđave sa davno urušenom Vodenom kulom u podnožju, kao simboli istorijskog trajanja, a sa desne točkovi vodene turbine i stara železnička pruga, znamenja industrijskog razvoja u 20. veku, koji je od male varoši Užice načinio modernim gradom“.

Beli golubovi, dodaje se, „lebde nad ovom idiličnom predstavom, kao uzdanice vere u „mir i prosperitet“, što je bio neizostavni topos retorike socijalističke Jugoslavije“.

Mozaik u nekadašnjoj Jubanci, dodaje se, zauzima celu površinu zida naspram ulaza i najznačajnije je umetnikovo mozaičko ostvarenje.

„Mozaik je i dalje na mestu gde je 1976. godine postavljen, ali mogli bismo reći da ga više nema, jer je“, dodaje se, „pre nekoliko dana prekriven rigips pločama, kako bi se prostor nekadašnje Jugobanke, potom još nekoliko banaka, prilagodio prodavnici sportske opreme koja treba da se otvori“.

„Tako je monumentalna kompozicija Radomira Vergovića, koju bi trebalo svrstati među najznačajnija ostvarenja umetničke baštine Užica, skrivena od građana, kako bi se u budućoj radnji moglo izložiti što više robe“, navode u Narodnom muzeju Užice.

Mozaik je naš

Kustoskinja Muzeja i istoričarka umetosti Katarina Dogandžić-Mićunović, kaže za Danas da je Vergovićev mozaik, površine tri sa dva metra, „najvredniji likovni prikaz Užica iz socijalističke epohe“, te da kvalitet izrade i estetska svojstva tog dela „prevazilaze lokalni značaj“.

„Bez obzira na to ko je sadašnji vlasnik prostora nekadašnje Jugobanke, taj mozaik je javno dobro, jer su ovdašnje banke 1976. godine, kada je mozaik nastao, bile u društvenoj svojini, što znači da je mozaik ‘naš’“, poručila je naša sagovornica.

Mozaik je, navodi „kategorizovan kao kulturno dobro, ali po članu 71. Zakona o kulturnom nasleđu, to nasleđe, bez obzira da li je to formalno utvrđeno ili ne, uživa zaštitu ukoliko je izloženo riziku uništenja, oštećenja ili narušavanja integriteta“.

„Nadam se da će „slučaj“ Vergovićevog mozaika pokazati da se značaj kulturnih vrednosti ne može i ne sme porediti sa trgovačkim interesima“, poručuje Katarina Dogandžić-Mićunović.

Nebriga za kulturno nasleđe

Arhitekta Aleksa Ciganović iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kuture, koji je poreklom Užičanin, kaže da Užice ne poštuje sopstvenu kulturnu baštinu.

On objašnjava da je rešenje problema u nadležnosti Grada i dodaje da, koliko je njemu poznato, ne postoji stalna gradska komisija za nazive trgova i ulica u čijoj je nadležnosti i vođenje evidencije o kulturno-umetničkim dobrima u javnim prostorima, već se ona u Užicu, kako objašnjava, formira po potrebi.

„Vraćamo se u vreme varvarstva, koje je lišeno svakog obzira prema umetnosti i kulturnom nasleđu. To podseća i na period totalitarizma od 1945. godine pa na dalje, kada su se umetnička dobra ‘zaklanjala’ , za koji smo mislili da je za nama“, ocenjuje za Danas Ciganović o užičkom slučaju „Mozaik“.

On dodaje da je to slika naše stvarnosti, ekonomije i stanja u institucijama.

„Zaštita kulturne baštine na mora biti normirana. Ona predstavlja paradigmu vrednosti uopšte i ne mora da bude kulturno dobro da bismo se njime bavili“, kaže naš sagovornik i konstatuje da je „u Užicu veliki deo kulturnog nasleđa zanemaren i zapušten“.

Niko se nije obraćao zakupcu

U prostor u kome se priprema otvaranje prodavnice N Sporta nije moguće ući. Vrata su zaključana. Sa unutrašnje strane na velikim staklima od izloga je postavljena neprozirna folija, tako da nije moguće videti unutrašnjost tog prostora.

U  N Sportu kažu da im se niko zvanično nije obratio u vezi sa statusom i zaštitom mozaika.

„Nijedna institucija u gradu nije se zvanično obratila tim povodom upravi naše kompanije. Ukoliko takav dopis bude stigao, uprava kompanije će postupiti po pravilima koja regulišu tu oblast“, kazala je za Danas Desa Savković, poslovođa u prodavnici te kompanije u Užicu.

(Danas)