Stranke manjina na ovim izborima moraće da prilože 10.000 potpisa za kandidaturu liste za Narodnu skupštinu, umesto 3.000 koliko je bilo potebno na prošlim parlamentarnim izborima. To je epilog jučerašnje odluke Ustavnog suda Srbije, koji je pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti odredaba člana 43, stav 1 i članova 80 do 82 Zakona o izboru narodnih poslanika, a koji se odnose na utvrđivanje izborne liste, raspodelu i dodeljivanje mandata narodnih poslanika.
Sud je, istovremeno, obustavio izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu Uputstva RIK-a za sprovođenje Zakona o izboru narodnih poslanika, u delu koji kaže da politička stranka nacionalne manjine ili koalicija političkih stranaka nacionalnih manjina za kandidaturu podnosi najmanje 3.000 sudski overenih izjava birača.
Ovo rešenje se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije“, dok će odluku o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti odredbi izbornog zakona Ustavni sud dostaviti Narodnoj skupštini Republike Srbije na odgovor. Rok za dostavu odgovora je 15 dana od dana prijema rešenja Ustavnog suda. Budući da ovakva odluka mora biti doneta dvotrećinskom većinom ukupnog broja sudija, znači da je svih deset sudija, koliko ih trenutno ima, jednoglasno podržalo predlog svog kolege, izvestioca dr Dragana Stojanovića. Novinari nisu prisustvovali izjašnjavanju, pošto se ono prema novom Poslovniku o radu Ustavnog suda, odvija van očiju javnosti. Dok sud ne bude popunjen s pet sudija koji treba da budu imenovani na opštoj sednici Vrhovnog kasacionog suda, za usvajanje ovakvih odluka biće potrebna saglasnost svih sudija.
Sud je ovu temu stavio na dnevni red po hitnom postupku na inicijativu poslaničkog kluba SRS-a. Radikali su predočili da je propisivanjem blažih uslova za proglašenje izbornih lista stranaka manjina RIK izašao iz okvira svoje nadležnosti i na sebe preuzeo ulogu zakonodavca.
Sudija Ustavnog suda Srbije Dragan Stojanović predložio je danas da se primena odluke Republičke izborne komisije obustavi kako bi se „sprečio nastanak neotklonjivih štetnih posledica u odnosu na Ustavom zajamčena prava građana“. Sudija Stojanović smatra da je RIK delovao van svojih ovlašćenja i da je doneo nezakoniti akt, ali je i upozorio na to da Zakon o izboru narodnih poslanika nije usklađen s novim Ustavom Srbije.
Predsednica suda Bosa Nenadić pojasnila je da RIK može propisati obrasce i pravila za sprovođenje izbornih radnji, ali u okvirima propisanim zakonom.
– RIK se nije kretao u okviru svojih ovlašćenja, samim tim, ako je neki akt doneo nenadležni organ, to je već dovoljno za ocenu da nije u skladu s Ustavom, ni zakonom – podvukla je Bosa Nenadić.
Ona je istakla i da je sud u više navrata pismeno ukazivao Skupštini na manjkavosti Zakona o izboru narodnih poslanika, ali da odgovora nije bilo, kao što se parlament nije oglasio ni ovoga puta.
Sudija dr Marija Draškić bila je mišljenja da je ipak preuranjeno donositi odluku o privremenoj meri.
– Postoji razumna sumnja da uputstvo RIK-a nije u skladu sa zakonom, ali to nisu ni neka druga zakonska rešenja pošto se njima utiče na zajemčena prava nacionalnih manjina. Šta će se dogoditi ako Skupština kasnije usvoji baš takvo zakonsko rešenje kakvo mi stavljamo sada van snage? – pita se dr Marija Draškić.
Međutim, i mišljenje sudije Dragiše Slijepčevića bilo je da je RIK posegao za „bahatim aktom“, koji na „grub način krši zakonitost“.
Svi učesnici u jučerašnjoj raspravi bili su izričiti u tome da nacionalnim manjinama treba omogućiti ostvarivanje prava zajamčenih Ustavom i međunarodnim ugovorima, ali da to jedino može biti sprovedeno putem zakona.

(Dnevnik)