Veliki broj primedbi stigao je na adresu novosadskih urbanista zbog Predloga plana generalne regulacije „novog gradskog centra“ u bloku oko Masarikove ulice.

Reč je o delu između ulica Vojvode Bojovića, Dimitrija Avramovića, Slovačke, Valentina Vodnika i Jovana Subotića.

Urbanisti nisu mnogo promenili svoje ideje što se tiče ovog dela grada, ni nakon 21 podnete primedbe, osim kada je reč o korekciji spratnosti. Veliki broj istovetnih primedbi odnosio se na zaštitu Omladinskog centra CK13, odnosno Crne kuće. Istu primedbu vezanu za Crnu kuću, Komisiji je dostavilo 196 građana i dve organizacije.

Sugestiju je imala i Slovačka evangelistička crkvena opština u Novom Sadu, kao vlasnik jedne od parcela u okviru plana. Oni su predložili da se u okviru planiranog objekta predvidi prizemna etaža sa spratnom visinom oko šest metara. S obzirom na to da na predmetnoj parceli planiraju izgradnju objekta „Dom dr Jozefa Hurbana“ i da im je neophodan prostor za skupove, konferencije i predavanja, smatrali su da je neophodno povećati visinu prizemlja. Ova primedba je prihvaćena.

Prihvaćena je i primedba „Erker inženjeringa“ kojom se traži povećanje spratnosti za planirani objekat u Ulici Pap Pavla, sa dva sprata plus potrkovlje, na tri sprata plus potkrovlje. Manje razumevanja nadležni su imali za ideju ovog preduzeća za uvođenje jednosmernog saobraćaja u delu Ulice Pap Pavla između Masarikove i Arse Teodorovića, odnosno, kako su naveli, to nije u njihovoj nadležnosti.

Stanari iz Arse Teodorovića 6 i 8 i Stefana Stefanovića 3a smatrali su da planirana javna garaža u Ulici Stefana Stefanovića ne doprinosi efikasnom rešavanju problema nedostajućih parking mesta i u svojoj primedbi naveli su da bi to dovelo do raznih loših uticaja po okolinu, poput povećanog zagađenja i buke. Ova primedba nije prihvaćena.

Za još nekoliko objekata prihvaćeno je povećanje spratnosti na zahtev vlasnika parcela.

Hrišćanska adventistička crkva koja je vlasnik objekta u Pap Pavla 12 koji je pod prethodnom zaštitom, predložila je da se umesto očuvanja ovog objekta izgradi novi, koji bi imao tri sprata i potkrovlje uz dvorišno krilo, kao i da se ispod cele parcele planira podrumska etaža za parkiranje. Kako se navodi u odgovoru urbanista, zakonski rok od dve godine u kom je ovaj objekat trebalo da dobije status kulturnog dobra je prošao, pa je samim tim moguće dozvoliti gradnju novog pod određenim uslovima.

Svi za Crnu kuću, ‘ne’ za sve

I Udruženje građana „Kuda.org“ i Omladinski centar CK13, kao i 196 građana, tražili su zaštitu Crne kuće, iako je u prethodnom periodu bilo „čarki“ između dva udruženja u vezi sa tim ko bi trebalo da koristi kuću i da li je nekom u interesu da ista bude srušena.

U primedbi „Kuda.org“ tražena je „urbanistička zaštita istorijske kuće“ i ukidanje objekta predviđenog urbanističkim planom.

„Objekat poznat kao ‘Crna kuća’, star je više od 100 godina i jedan je od retkih svedoka promene morfologije u ovom delu grada sada već strogom centru“, piše u njihovoj primedbi i dodaje se da su u toj kući živeli značajni ljudi iz bliže istorije Novog Sada, poput novinara Rodoljuba Malenčića i direktora Pasterovog zavoda Duška Laloševića.

Istakli su da Crna kuća treba da nastavi da se razvija kroz funkcionisanje kulturnog i edukativnog Omladinskog društvenog centra „na mestu na kom je ustanovljena“.

Omladinski centar CK13 u svojoj primedbi takođe je predložio zadržavanje postojećeg objekta sa „sadašnjom društveno-kulturnom namenom“.

Primedbe građana, iste sadržine, vezane su takođe za očuvanje Crne kuće.

„Kao nezavisni društveno-kulturni centar, Crna kuća već 15 godina predstavlja bastion alternativne kulture, zadovoljava potrebe mladih i zajednice mimo institucionalnog okruženja i služi kao mesto odakle se generišu autentične građanske inicijative“, naveli su građani u ovim primedbama.

Kao što su i sami urbanisti primetili, predmet svih primedbi je isti – da se sačuva Crna kuća.

Sve ove primedbe, bez obzira na nijanse u kojima se razlikuju, odbijene su. Kao odgovor se najčešće spominje da zaštita istorijskog objekta Crne kuće nije u nadležnosti Urbanizma. Dodatno, pozivaju se na transformaciju prostora koja je počela još osamdesetih i ocenjuju da ne postoji osnov za zaštitu pojedinačnog objekta.

„Planski dokument i predlog rešenja na koji je podneta primedba, ni u kom slučaju ne osporavaju ideju i delatnost Omladinskog kulturnog centra, niti za cilj imaju da spreče razvoj civilnog društva i inicijativa. Ne postoji namera da se umanji značaj aktivnosti koje obavljaju organizacije unutar Crne kuće. Ovde se isključivo radi o urbanističkom uređenju grada“, navodi se u odgovoru urbanista.

Oni posebno napominju da za 15 godina, od kada je na snazi važeći plan, nije bilo interesovanja o statusu ovog objekta, niti je pokrenuta inicijativa za izmenu planskog dokumenta.

Podsetimo, kako je 021.rs već pisao, novi regulacioni plan bloka oko Masarikove ulice predlaže dizanje spratnosti i gotovo potpunu zamenu kuća zgradama.

Ovaj dokument obuhvata prostor od 14,18 hektara, koji će uglavnom biti betoniran, jer će, prema bilansu površina, zelenila biti na prostoru od oko pola hektara.

Novi urbanistički akt, kao i prethodni, dozvoljava rušenje i zamenu postojećih objekata u svim ulicama na koje se plan odnosi, i gotovo da nema kuće za koju je predviđeno da se sačuva. Osim toga, proširuje se i građevinska zona na parcelama.

Povećanje spratnosti je problematično zbog već postojećeg nedostatka parking prostora, ali je u nacrtu predviđeno da se taj problem reši time što svaki novi objekat treba da ima i podrumsku garažu.

Predlog plana danas je pred odbornicima Skupštine grada.

(021)