Ovim rečima državljanka Belorusije koja se predstavila kao Anastasija K, komentariše za Radio Slobodna Evropa (RSE) odluku autoritarnog režima te zemlje da prestane da u diplomatskim predstavništvima izdaje pasoše Belorusima koji žive u inostranstvu.

Anastasija skoro godinu dana živi u Srbiji. Pristala je da govori za RSE pod uslovom da ne objavljujemo njeno pravo ime zbog straha od odmazde režima beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka, zbog njenog učešća na antirežimskim demonstracijama prethodnih godina.

Birokratija u službi režima

Lukašenko, koji je na vlasti u Belorusiji skoro tri decenije, je 4. septembra naredio ambasadama te zemlje da prestanu da izdaju pasoše Belorusima koji žive u inostranstvu.

Do sada su građani te zemlje koji žive u inostranstvu mogli da izvade nove putne isprave u beloruskoj ambasadi, ali će ubuduće to biti moguće da učine jedino u Belorusiji.

Između 200.000 i 500.000 Belorusa pobeglo je iz svoje domovine nakon gušenja antirežimskih protesta 2020. godine, čime je Lukašenko prigrabio šesti predsednički mandat na izborima za koje beloruska opozicija i Zapad tvrde da su bili namešteni.

Podsticaj za veliki broj Belorusa da napuste zemlju bila je i ruska invazija na Ukrajinu, u kojoj je Minsk najbliži saveznik Kremlja.

Lukašenkovi politički protivnici i neistomišljenici strahuju da je nova birokratska procedura uvedena kako bi se odbegli kritičari suočili sa krivičnim gonjenjem nakon povratka u zemlju.

Zbog toga je i za Anastasiju K. povratak u domovinu „poslednja mera“.

„Učestvovala sam u protestima ispred Ambasade Belorusije u Rusiji i na društvenim mrežama sam objavljivala dosta sadržaja koji se tamo (u Belorusiji) smatra ‘ekstremističkim’, tako da u slučaju da se vratim rizikujem da završim u zatvoru ili izolaciji. Uplašena sam“, kaže Anastasija.

Domovinu je napustila oktobra 2022. godine, osam meseci nakon početka ruske invazije na Ukrajinu.

Kako kaže, tokom dosadašnjeg boravka u Srbiji nije imala potrebu da koristi konzulatne usluge, pošto joj pasoš važi do 2027. godine. U svetlu novih okolnosti, sa pasošem je mnogo opreznija.

„Ako mu se nešto desi, neću imati izbora nego da se vratim kući i rizikujem svoju fizičku bezbednost. Isto je sa većinom pravnih dokumenata i apostilom za njih“, kaže Anastasija.

Naime, novo pravilo za izdavanje beloruskog pasoša važi i za sve ostale dokumente.

Povratak znači odlazak u zatvor

Sa sličnim strepnjama ovih dana živi i Dmitri. Ovaj momak koji u Srbiji živi od oktobra 2022. godine, se Radiju Slobodna Evropa predstavio samo imenom takođe strahujući za svoju bezbednost.

„Bio sam u zatvoru 13 dana 2020. godine, tokom protesta – tako da sam i dalje na njihovom radaru. To znači da mogu odmah biti uhapšen na granici“, objašnjava Dmitri.

Novu birokratsku proceduru u Belorusiji tumači kao čin Lukašenkove osvete nad protivnicima režima u Minsku, do kojih beloruska vlast ne može da dođe.

„Dakle, pokušava da im oteža i zakomplikuje život u inostranstvu i natera ih da se vrate u Belorusiju“, smatra Dmitri.

Danas u Beogradu radi u IT sektoru i ima privremenu boravišnu dozvolu. Iako mu pasoš ističe za pet godina, razmišlja o alternativama.

„Za mene to znači da treba konkretnije da sagledam mogućnost dobijanja novog državljanstva (u Srbiji ili u drugoj zemlji)“, kaže Dmitri.

Bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić kaže za RSE da je odluka zvaničnog Minska još jedan korak u zatvaranju te zemlje. On dodaje da građani koji ne žele da se vrate u Belorusiju praktično ostaju bez državljanstva.

„Mislim da je to pre svega sračunato na belorusku opoziciju koja je jako brojna i koja već dugo boravi u susednim pribaltičkim zemljama ili u drugim evropskim zemljama. Oni i bez toga ne mogu da se vrate, jer njihov povratak znači odlazak u zatvor“, kaže Đukić.

Prema njegovim rečima, novi talas emigracije iz Belorusije pokrenula je ruska invazija na Ukrajinu, zbog straha od mobilizacije i rata.

Režim u Minsku je najbliži saveznik Kremlja u ratu koji je pokrenuo protiv susedne zemlje.

„Njihov eventualni povratak posle isteka pasoša značio bi kaznu zatvora. Tako da će oni biti neka vrsta apatrida i biće neki problem za Evropu. Mislim da nije mali broj tih ljudi od Srbije do zemalja u Evropskoj uniji“, smatra Srećko Đukić.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije nisu odgovorili na upit RSE koliko trenutno u Srbiji živi državljana Beorusije sa privremenom dozvolom boravišta, kao ni koliko ih je u Srbiju došlo od antirežimskih protesta u Belorusiji 2020. do danas.

Odgovor nije stigao ni iz Ambasade Belorusije u Beogradu.

Prema podacima komercijalne baze Checkpoint, u Srbiji je u periodu od 1. juna 2020. godine do 11. septembra 2023. godine, registrovano ukupno 183 privredna subjekta čiji su osnivači poreklom iz Belorusije. Od toga, njih 118 registrovano je kao preduzetnici, 64 kao društvo sa ograničenom odgovornošću i jedno predstavništvo stranog pravnog lica.

Alternativni pasoš

Sa predlogom rešenja za beloruske disidente izašla je i opoziciona političarka iz te zemlje Svjetlana Tihanovskaja, koja i sama živi u egzilu. Ona je na društvenoj mreži X (ranije poznatoj pod nazivom Tviter), napisala da demokratske snage Belorusije pripremaju pasoš „Nove Belorusije“.

Njena izjava odnosi se na projekat pod nazivom pasoš „nove Belorusije“, koji bi bio alternativa zvaničnom beloruskom pasošu.

Međutim, dug je put pred ovom ambicioznom inicijativom koalicije beloruskih opozicionih partija koje treba da ubede zapadne vlade da će ovaj dokument biti izdavan po pouzdanim procedurama.

Uz to, nije jasno kako bi mogao da zameni beloruski pasoš pošto nije međunarodno priznat.

Da je ideja dobra, ali na dugom štapu, smatra i Anastasija K.

„Biće potrebne godine da ga svet prihvati kao dokument znajući da je to u osnovi pasoš zemlje u imigraciji“, smatra Anastasija.

Ona dodaje da je beloruska zajednica u Srbiji mala, te da ne misli da će srpske vlasti biti previše zainteresovane za njihove probleme.

Sličnog je mišljenja i Dmitri.

„Čak i ako ovaj novi pasoš Belorusije počne da funkcioniše, nisam siguran da će zemlje Zapadnog Balkana van EU (Srbija, Crna Gora) priznati ovaj novi lični dokument. Posebno u Srbiji, gde mnogi ljudi na vlasti gaje simpatije prema Rusiji i Belorusiji“, kaže Dmitri.

Srećko Đukić smatra da je ovu ideju teško sprovesti, pre svega države ne mogu izdavati pasoše za građane drugih zemalja, već samo za sopstvene građane.

„Ako ostaju bez pasoša, oni praktično ostaju bez državljanstva i u tom smeru treba da traže neko svoje rešenje i kao ljudi koji su politički emigranti. Kao ljudi koji imaju pravo na zaštitu zbog toga što imaju drugo političko mišljenje i ako se vrate u svoju zemlju biće izloženi sankcijama. U tom pravcu treba da traže rešenje“, smatra Đukić.

Prema njegovim rečima, ideja o alternativnom pasošu „nema šanse“ da bude usvojena u institucijama Srbije.

„U Beogradu oni mogu biti proterani. Režim u Beogradu ima puno razumevanja za režim u Minsku. Tu ne bi smeli da se oslanjaju na neko rešenje“, kaže Đukić.

U Ministarstvu spoljnih poslova Srbije nisu odmah odgovorili na hitan upit RSE o tome kakvog su stava prema ideji o izdavanju alternativnog pasoša za državljane Belorusije.

Odnosi Beograda i Minska

Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja nije uvela sankcije Rusiji nakon što je Kremlj pokrenuo invaziju na Ukrajinu.

Zvanični Beograd se sporadično usaglašavao sa sankcijama koje su zemlje Evropske unije (EU) uvodile protiv režima u Minsku, kao odgovor na represivne mere tamošnjeg režima prema pristalicama opozicije i novinarima.

Nakon što se pridružila sankcijama EU u decembru 2021. godine, kao odgovor je Savet ministara Belorusije mesec dana kasnije odlučio da uvede sankcije na uvoz prehrambenih proizvoda iz Srbije.

Ipak, od dolaska vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) na vlast u Srbiji 2012. godine najviši zvaničnici su održavali prijateljske odnose sa Lukašenkom.

Poslednji put je vladar Belorusije posetio Beograd 2019. godine. Tom prilikom je rekao da Belorusija podržava teritorijalni integritet Srbije i računa „na podršku Srbije za po nas principijelna pitanja“.

Belorusija nije priznala nezavisnost koju je Kosovo, bivša autonomna pokrajina Srbije, proglasilo 2008. godine.

Na tome se Lukašenku zahvalio predsednik Srbije Aleksandar Vučić prilikom posete Beogradu krajem 2019. godine.

„Otkako je predsednik Lukašenko na čelu Belorusije, nikada se nije desilo da Belorusija glasa na štetu Srbije“, rekao je Vučić tom prilikom.

Srbija je do sada podržala devet od 25 deklaracija koje je EU donela protiv režima u Belorusiji.

Tokom masovnih antirežimskih protesta 2020. godine, Srbija je potpisala deklaraciju EU u kojoj se navodi da su građani Belorusije tokom izborne kampanje „pokazali želju za demokratskim promenama“, ali da predsednički izbori „nisu bili ni slobodni ni fer“.

Međutim, premijerka Srbije Ana Brnabić je posle toga izjavila da se nada da predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko „neće to zameriti“ Srbiji.

(RSE, Foto: Serhii Nuzhnenko)