Josip Broz Tito, višedecenijski lider socijalističke Jugoslavije, preminuo je na današnji dan pre 42 godine, 4. maja 1980. u 15 časova i 5 minuta u Kliničkom centru u Ljubljani, tri dana pred svoj 88. rođendan.

Vest o Titovoj smrti Jugoslovenima je saopštio spiker Televizije Beograd Miodrag Zdravković.

„Umro je drug Tito. To su večeras saopštili Centralni komitet Saveza komunista Jugoslavije i Predsedništvo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije radničkoj klasi, radnim ljudima i građanima, narodima i narodnostima Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije“, glasila je vest koja je tog dana odjeknula širom sveta.

Na čelu Jugoslavije bio je 35 godina, izveo je zemlju iz Sovjetskog bloka i bio jedan od lidera Pokreta nesvrstanih zemalja.

Razboleo se u 88. godini, u januaru 1980. godine amputirana mu je leva noga, a četiri meseca kasnije je preminuo.

Njegovoj sahrani, koja je održana u Beogradu 8. maja, prisustvovali su predstavnici više od 128 zemalja, kraljevi, prinčevi i oko 700.000 ljudi.

Deset godina nakon njegove smrti usledio je raspad Jugoslavije praćen krvavim ratovima.

Poštovaoci lika i dela Josipa Broza Tita tradicionalno na ovaj dan od ranih jutarnjih sati obilaze njegov grob u Kući cveća na Dedinju u Beogradu, a uglavnom dolaze iz postjugoslovenskih zemalja.

‘Jugoslavije naše odavno nema, ali ima nas Jugoslovena’

Kovčeg s Titovim posmrtnim ostacima stigao je Plavim vozom u Beograd, a sahranjen je u Kući cveća na Dedinju. Njegov grob, uz obližnji Muzej Jugoslavije, još predstavlja odredište brojnih turista i poštovalaca iz bivših jugoslovenskih republika i celog sveta.

„Dragi moj voljeni maršale, druže Tito, i danas sam došao da vam odam počast za sve što ste nam omogućili. Lepo je bilo živeti sa vama, bila nam je čast i ogromna privilegija. Tvoje Jugoslavije, a i naše odavno nema, ali ima nas Jugoslovena“, upisano je u knizi utisaka.

Nema ih da kao nekada stoje u redovima ispred knjige utisaka, ali Jugosloveni i danas stoje mirno s pesnicom na čelu.

I danas se svega sećaju, od toga da je postao partizan 12. februara 1942. godine na planini Svilaja u Dalmaciji, do toga koliko je bilo mešovitih brakova u nekadašnjoj Jugi.

„Nije bilo ovaj je onaj, onaj je ovaj, onaj je katolik, onaj je pravoslavac, onaj je musliman, to je veliko bogatstvo ove Jugoslavije, bivše Jugoslavije, ma za mene je i danas Jugoslavija“.

U Jugoslaviji žive i oni koji prave selfije s Titovom spomenikom, mlađe generacije.

„Ja sam odmalena nekako uvek voleo tu ideju jugoslovenstva i sam se osećam kao Jugosloven, dolazim iz Podgorice, i svake godine ili 4. ili 25. maja sam tu“.

I danas se priča da je Titovoj sahrani prisustvovalo 700 hiljada ljudi, predsednici, premijeri, kraljevi iz gotovo 130 zemalja.

„Ja ne znam koliko sam se isplakala kada se to desilo“.

„Ko kaže nešto ružno samo ga zaobiđem“.

„Tito je pružio nama prvo školu, drugo cenjenje, poštivanje, bratstvo i jedinstvo, cenili se ukućani, komšije, nepoznati, a danas mržnja“.

„Gledam na televiziji kažu te komunjare… Te komunjare su živele iz sopstvene članarine, a ne sa budžeta kao danas sve partije – to sve treba izbaciti napolje, te džabalebaroše motiku u ruke i da kopaju“.

N1: Pravi li vam ta zastava problema danas?

„Neki gledaju ovako, a mene boli uvo“.

Isto odgovaraju i oni koji kažu da četiri decenije kasnije problem može da bude i ako ste rešili da lik Tita doživotno nosite na ruci.

„U Banjaluci nije niko hteo ili udare cenu 800 maraka, rekoh pa nije zlato i neće da rade, kažem piše gore tetovaža, oni kažu ne radimo, a ja odem u selo prema Laktašima, dočeka me mladi par, umetnici, kažu 20 godina niko nije tražio Titu tetovirat i meni za 50 maraka urade“.

I dok su komunisti polagali vence u Kući cveća, ispred nje pojavilo se odeljenje jedne beogradske osnovne škole, kažu nastavnik istorije ih je izveo na čas.

U Kumrovcu obeležna godišnjica

U Kumrovcu je danas obeležena 42. godišnjica smrti doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita.

Više delegacija položilo je vence kod njegove rodne kuće, među ostalim, delegacije opštine Kumrovec, Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske (SABAH) i Saveza društava Josip Broz Tito, prenela je agencija Hina.

Kao i ranijih godina, kao i u vreme bivše države, tačno u vreme njegove smrti, u 15.05, čuo se zvuk sirene.

Predsednik SABA Franjo Habulin istakao je da su ime Josipa Broza Tita i antifašizam nedeljivi, kao i da je Tito ostavio jednakost, ravnopravnost, socijalnu pravdu i mirotvorstvo.

„Tito je ostavio slobodnu državu, konačno i slobodnu Hrvatsku koja je posle rata bila u sastavu jugoslavenske federacije, danas samostalnu evropsku državu“, naglasio je Habulin.

Krapinsko-zagorski župan Željko Kolar kazao je e da 99 odsto ljudi bivše države zna gde je bilo pre 42 godine 4. maja u 15,05. On je naglasio da je to u tom trenutku bilo normalno, jer je „otišao svetski velikan, vođa antifašističkog i partizanskog pokreta u Drugom svetskom ratu, čovek koji ’48 rekao Staljinu ‘ne’, čovek koji je sa Nehruom i Naserom osnovao Nesvrstane“.

Načelnik opšine Kumrovec, Robert Šplajt poručio je onima koje frustrira uspomena na Tita da ostanu podalje od Kumrovca.

(N1/Autonomija/Beta, foto: AP)