„Ples je za nas najrazvijenije sredstvo izražavanja. Bavimo se društvom i postavljamo diskusiju šta je ono što ga čini ovakvim kakvim danas jeste. Zbog čega je nepoverljivo i netolerantno prema manjinskim grupama? Nije nam u cilju da skirvamo invaliditet, želimo narodu da pokažemo šta sve možemo“ izjavila je plesačica i članica organizacije Per Art Olivera Kovačević Crnjanski.

Per Art je neprofitna i nezavisna organizacija koja okuplja umetnike sa i bez invaliditeta i traje već 21 godinu. Njihova jedinstvenost ogleda se u savremenim izvođačkim umetnostima i uslovima koji su stvorili. Članovi i članice Per Arta uvek poručuju da umetnost nema i ne bi trebalo da ima granice. Umetnica Olivera Kovačević Crnjanski kaže da uprkos dugogodšnjem postojanaju inkluzivne umetnosti ta tema nije dovoljno prosutna u medijima. Kako kaže, njena želja je da se u novinama, na televiziji i radiju više pažnje posveti upoznavanju publike sa radom i umetnošću osoba sa invaliditetom, a samim tim i razbijanju stereotipa, ali i borbi protiv nasilja.

Sličnog je mišljenja organizatorka festivala „Uhvati film“ Milesa Milinković koja kaže da je festival nastao kao studentski projekat na temu invalidnosti:

„Ja sam u ovu priču ušla kao studentkinja koja nije znala ništa o invalidnosti. Sazrela sam sa ovim. Važno je i neophodno i da javnost osvesti da osobe sa invaliditetom nisu socijalno pasivne i da imaju mnogo snova.’’

Festival „Uhvati film“ ove godine proslavio je punoletstvo. On je jedini međunarodni festival sa temom invalidnosti. Tematika im je i ljubav, seksualnost, ljudski odnosi, ples, sport, izazovi, ali i „zabranjene teme“ kao što su nasilje i diskriminacija.

„Kroz filmove želimo da pokažemo osobe sa invaliditetom u partnerskim, roditeljskim i drugim ulogama”, dodaje Milesa Milinković.

Naša sagovornica kao i sve umetnice sa invilidetitetom žele da ih drugi vide prvo kao umetnike, a potom kao osobe sa invaliditetom.

Pesnikinja Marija Maca Obrovački kaže da položaj umetnica sa invaliditetom dodatno komplikuje nedovoljna dosutupnost ličnih asistenata:

„Želim da kažem da mi je od velike pomoći lični asistent. Zahvaljujući ličnoj asisteniciji objavila sam knjigu ‘Nevidljiva’ i mislim da sam od tada prestala to da budem.“

Ona dodaje da trenutno radi na drugoj knjizi.

Nedovljna podrška i manjak finajskih sredstava namenjenih umetnicima sa invaliditetom otežava njihovo strvaralaštvo zaključuju naše sagovornice. To objašnjava i profesorka srednje Baletske škole i članica Per Arta, Frosina Dimovska:

„Želim da naglasim da je osobama sa invaliditetom teško da dobiju sredstva, ukoliko nisu nameski opredeljena baš za njih. Osim toga, npr. članice plesne grupe PerArt ne prate trendove da bi se dodvorile nekome i tako dobile veću podršku, već sve što rade dolazi iz osećaja.“

O položaju umetnica sa invaliditetom govorilo se u okviru Autonmog festivala žena. Tokom čitavog festivala govorilo se o uspešnim ženama i o promeni medijskog diskursa kada su u pitanju žene. Cilj svega jeste mapiranje problema i nalaženje rešenja. Učesnice su se usaglasile sa organizatorkama i ponosno dodale da je ovaj festival jedan veliki korak kada se govori o ženama i inkluziji.

Branka Erceg (Autonomija)

(Autorka je studentkinja novinarstva na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, tekst je nastao u okviru medijskih radionica na “Autonomnom Festivalu Žena“ u Novom Sadu)