Nova verzija Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima, koja je u izradi nakon što je on po drugi put povučen krajem decembra 2022. godine, neće davati mogućnost policiji da bez sudskog naloga ulazi u stanove, dok se za deo koji se odnosi na biometrijski nadzor traži novi model.

Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Danilo Stevandić izjavio je danas da je deo Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima koji se odnosio na ulazak policije u kuće i stanove bez sudskog naloga povučen iz nove verzije nacrta.

„Ostaje pravni režim koji propisuje Zakonik o krivičnom postupku“, rekao je Stevandić na sastanku predstavnika Vlade Srbije i civilnog sektora iz Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) u Palati Srbija u Beogradu.

Naveo je da takvo zakonsko rešenje, od zemalja u okolini, postoji u Hrvatskoj i Sloveniji, ali da su članovi zakona koji se odnose na to povučeni nakon primedbi javnosti i civilnog sektora.

Učesnici sastanka govorili su i o biometrijskom nadzoru, a Stevandić je naveo da je model koji je bio predviđen prethodnim nacrtom zakona takođe povučen, ali da se od toga nije odustalo i da ministarstvo radi na novom modelu.

„U ovom trenutku bilo bi neodgovorno da izađemo sa njim u javnost jer ga još uvek nismo završili“, rekao je Stevandić i dodao da će, kada bude gotov, informisati i konsultovati civilni sektor.

On je naglasio da po Opštoj uredbi Evropskog parlamenta, ali i po domaćem zakonodavstvu, postoji mogućnost da se vrši obrada biometrijskih podataka, odnosno da postoji pravni osnov za to.

Stevandić je dodao da biometrijski nadzor svakako ostaje, ali da će se raditi da dodatnom definisanju, kao i proceni uticaja i pravnim osnovama, kao i eventualnim podzakonskim aktima.

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević naglasila je da je zaštita podataka o ličnosti jedan od suštinskih elemenata Poglavlja 23 pristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom i dodala da je u ovom trenutku u izradi strategija, koja će predvideti izmene zakona u skladu sa onim što su pravila EU.

Predstavnici NKEU izneli su niz primedbi, među kojima su i ojačana uloga ministra, iako je politička figura, kao i probleme što nacrt zakona ne obuhvata oblasti poput policijske torture, ili regulisanja pozicije direktora policije, ali i druge primedbe civilnog sektora, koje nisu prihvaćene od strane ministarstva prilikom ranijih verzija nacrta.

Ocenili su da je za reformu policije neophodan širok društveni dijalog, a da javna rasprava o nacrtu tog zakona, koja je organizovana dva puta u minimalnom zakonskom roku od 20 dana, nije rešenje.

Oni su predložili i izradu novog nacrta zakona, koji bi krenuo od „nule“, ali je premijerka Ana Brnabić kazala da to nije moguće, ističući da nacrt već postoji i da su otvoreni da čuju komentare.

(Beta, ilustracija: Autonomija)