Skip to main content

Ukoliko ne padne kiša rod kukuruza ispod proseka

Autonomija 07. авг 2008.
2 min čitanja

Ovogodišnji prinos kukuruza u Srbiji mogao bi biti ispod višegodišnjeg proseka, ukoliko u dve naredne nedelja ne padne kiša, ocenilo je Odeljenje za kukuruz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Upravnik tog odeljenja Đorđe Jocković kazao je agenciji Beta da trenutno stanje kukuruza „još obećava, ali da će svaka nada u dobar prinos biti izgubljena ako što pre ne padne kiša“.
Jocković je precizirao da je kukuruz trenutno u fazi „nalivanja zrna“ u kojem mu je najpotrebnija vlaga.
„Kod nas su polja pretežno posejana takozvanim ‘srednje kasnim’ hibridima kukuruza i ako ne bi bilo kiše u dovoljnoj meri tokom naredne dve nedelje, prinos će biti ispod proseka“, kazao je Jocković i precizirao da višegodišnji prosek iznosi između 4,5 i pet tona po hektaru.
Stručnjak novosadskog Instituta dodaje da će, ukoliko kiše ipak bude, prinosi kukuruza, koji je u ovoj godini zasejan na oko 1,3 miliona hektara, biti iznad prošlogodišnjih, kada je prinos u Srbiji iznosio oko 3,4 tone po hektaru.
Jocković očekuje da bi ukupan prinos kukuruza u ovoj godini u Srbiji mogao iznositi između šest i sedam miliona tona, što znači da bi te kulture bilo i za izvoz, jer domaće potrebe iznose između četiri i 4,5 miliona tona.
„Suša je već uzela danak u pojedinim krajevima, a stanje kukuruza je zadovoljavajuće u Bačkoj, Mačvi, delovima Srema i Šumadije“, rekao je Jocković i istakao da je neophodno da u avgustu padne između 80 i 100 milimetara kiše po kvadratnom metru.
Cena kukuruza na Produktnoj berzi u Novom Sadu trenutno iznosi oko 14 dinara za kilogram, a u koliko bi ovogodišnji prinos bio solidan, Jocković očekuje da će cena kukuruza uoči setve pasti na oko 10 dinara za kilogram.
„Cene ne idu u prilog poljoprivrednicima. Prošle godine kukuruz je koštao oko 17 dinara za kilogram, a ako bi narednih nedelja bilo kiše, mogao bi otići i na 10 dinara po kilogramu uoči setve“, rekao je Jocković i optužio državu da nedovoljno štiti proizvođače.
Prema njegovim rečima, repromaterijal je u odnosu na prošlu godinu poskupeo od 30 do 50 odsto, a prihod poljoprivrednika je nastavio da pada, što je nedopustivo za Srbiju u kojoj, za razliku od drugih zemalja, nema dovoljno beneficija za poljoprivredne proizvođače.

(Beta)