Podela između zemalja u novom ugovoru i onih van njega znači da pokušaj postizanja jedinstva EU na novim osnovama, sa ciljem zaustavljanja dvogodišnjeg dužničkog vrtloga, koji je započeo u Grčkoj i doveo evrozonu u veliku krizu, a sada preti da izazove novi talas recesije u svetskoj ekonomiji, nije u potpunosti uspeo.
Kameron: Nikada se nećemo odreći suvereniteta
Britanija, koja ne koristi evro, glavni je protivnik ugovora koji bi povezao svih 27 zemalja EU u čvršću fiskalnu uniju, uz tvrdnju da bi takav ugovor predstavljao pretnju po njen suverenitet i cenjeni finansijski sektor. Nemačka i Francuska, najveće privrede evrozone, zalagale su se za sporazum koji bi obuhvatao svih 27 zemalja.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi krivicu je svalio na premijera Britanije Dejvida Kamerona.
„Dejvid Kameron je saopštio predlog koji za nas nije bio prihvatljiv. On je tražio protokol u okviru ugovora kojim bi Velika Britanija bila isključena iz velikog dela fiskalnih propisa“, izjavio je Sarkozi pred zoru, nakon sinoćnjeg, kako je rekao, „napornog“ sastanka koji je potrajao celu noć.
„Mi na to nismo mogli da pristanemo. Štaviše, smatramo da je deo problema u svetu nastao upravo zbog nedostatka regulative u finansijskom sektoru. Ako želite klauzulu kojom ne učestvujete u evrozoni, a nameravate da učestvujete u svim njenim odlukama… pa čak i da je kritikujete, to nije moguće“, ukazao je Sarkozi.
Kameron je branio svoj stav. „Ono što je ponuđeno nije u interesu Britanije, tako da nisam pristao na to“, rekao je britanski premijer novinarima u Briselu.

„Ne koristimo evro i drago mi je zbog toga. Nikada se nećemo priključiti evrozoni i odreći se te vrste suvereniteta koje ove zemlje moraju da se odreknu“, tvrdo je rekao Kameron.

Nezabeleženo uplitanje EU u državne budžete
Predsednik Francuske je napomenuo da će se sada raditi na „međunarodnom sporazumu“ između 17 zemalja zone evra, plus šest drugih država, ne računajući Britaniju, Mađarsku i zasad neodlučne Republiku Češku i Švedsku.
Premijer Švedske Fredrik Rejnfelt je nakon sastanka ukazao na to da se njegova zemlja najverovatnije neće priključiti sporazumu.
„Bilo bi veoma čudno potpisati ugovor koji nas tretira kao da smo zemlja evrozone. To nikada nije bio naš cilj“, rekao je Rejnfelt za AP.
Premijer Mađarske Viktor Orban je danas svoje noćašnje protivljenje na samitu objasnio time što on ne može doneti odluku o suverenitetu svoje zemlje.
„Parlament će morati da razmotri pitanje učešća Mađarske u sporazumu zemalja-članica evrozone… jer se radi o suverenitetu“, rekao je Orban u Briselu, prenela je državna novinska agencija MTI.
„Parlament će imati dovoljno vremena jer se odluka mora doneti do kraja marta“, dodao je Orban.
Vlade koje učestvuju u novom sporazumu moraće da pristanu na dosad nezabeleženo uplitanje institucija EU u državne budžete.

Prema saopštenju iznetom po završetku sastanka, vlade će morati da imaju uravnotežene budžete, što podrazumeva da strukturni deficit neće smeti da bude veći od 0,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a moraće i da u svoje ustave uključe tu odredbu.
Ugovor će obuhvatiti „automatski mehanizam korekcije“ za zemlje koje prekrše pravila, navodi se u saopštenju. Detalji mehanizma još nisu dogovoreni.
Pored toga, zemlje čiji deficiti premaše tri odsto vrednosti BDP – a suočiće se sa sankcijama.
Da bi se sprečili takvi deficiti, zemlje će predloge svojih budžeta morati da dostavljaju Evropskoj komisiji, koja će biti ovlašćena da može zatražiti njihovu reviziju. Države će, takođe, morati unapred da izveste Uniju o tome koliko planiraju da se zadužuju.
Kameron zapretio da zakomplikuje novi ugovor
Kameron je, međutim, zapretio da zakomplikuje novi ugovor 23 zemlje EU.
„Institucije EU pripadaju EU, pripadaju zemljama članicama kojih ima 27“, naveo je on.
Novi ugovor bi se oslanjao na Evropsku komisiju i Evropski sud pravde za sprovođenje svojih pravila.
Uprkos izazovima koji ostaju, predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi izjavio je da je postignut dobar rezultat za evrozonu, koji je pohvalila i nemačka kancelarka Angela Merkel.
„Uvek sam govorila da je potrebno da 17 država evrozone povrate kredibilitet. Mislim da to može da se desi i desiće se sa današnjim odlukama“, ocenila je ona.

Posle maratonskih razgovora, postignut je „veoma, veoma važan rezultat, zato što smo izvukli pouke iz naših grešaka i iz prošlosti“, rekla je nemačka kancelarka.
Pred kraj sastanka, predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej je izjavio da će evrozona, sa još nekim zemljama EU, obezbediti 200 milijardi evra dodatnih sredstava za Međunarodni monetarni fond (MMF), koja će biti korišćena za pomoć zemljama u problemima. Zemlje van zone evra, Švedska i Danska su već saopštile da će takođe priložiti određeni iznos.
Sarkozi je napomenuo da će ECB upravljati evropskim fondovima za spas, Evropskim stabilizacionim mehanizmom (EMS) i Evropskim fondom za finansijsku stabilnost (EFSF), ali da detalji još nisu definisani.

Zabeležen pad vrednosti deonica
Čak i posle današnjeg dugo očekivanog dogovora, evropski lideri pred sobom imaju još mnogo prepreka, a vlade i tržišta širom sveta pomno posmatraju razvoj situacije, navodi američka agencija Asošijeted pres.
Na velikim azijskim berzama akcija je zabeležen pad vrednosti deonica, pošto su pristigli izveštaji o rezultatima jedanaestočasovnih razgovora lidera Unije.
Dalekostočni investitori su, naime, počeli da sumnjaju u mogućnost da lideri EU okončaju današnji samit od presudne važnosti postizanjem opšteprihvatljivog rešenja, koje bi bilo dovoljno radikalno da zaustavi dužničku krizu.
Politički prvaci EU se, inače, danas ponovo sastaju u Briselu da preciziraju šta će tačno obuhvatiti novi ugovor Unije i kako će prekršioci stroge budžetske discipline biti kažnjavani. Cilj je da taj sporazum bude sastavljen do marta iduće godine.

(agencije)