U Srbiji se po treći put od marta 2020. godine subvencije dele svima i u većoj meri onima kojima su manje, ili uopšte nisu potrebne, ocenila je Kori Udovički, predsednica Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) i dodala da će na najosetljiviju grupu privrednika otpasti samo oko jedne osmine planiranih subvencija, utvrđenih u februaru 2021. godine.

„To da se ovih dana na sastancima kriznog štaba vagaju ekonomska cena zaoštravanja mera i zdravlje – zamena je teza. Jer, mesec dana aktuelnih mera znači gubitak od manje od 0,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno 350 miliona evra“, ocenila je Udovički u saopštenju.

Za pogođene privrednike, kao što su, na primer ugostitelji ili trgovci, i njihovi snabdevači gubitak je, navodi, veliki – za pojedine i do 100 odsto.

„Ali bi im se ceo gubitak, a ne samo minimalne zarade mogao pokriti sa dve trećine subvencija utvrđenih u februaru ove godine“, ukazala je Udovički.

Dodala je da su „na vagi pre svega političke implikacije zdravstvenih mera i političke implikacije, sve verovatnije implozije zdravstvenog sistema“.

Udovički je rekla da „njih vaga, sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a da bi za nijansirane i složene ekonomske ili zdravstvene mere, svoj posao autonomno, pa prema tome i odgovorno i stručno, morao da radi čitav sijaset javnih organa i organizacija, ali da to nije moguće ako čekaju na mig od predsednika da bi znali šta stvarno treba da rade“.

Politički faktor, prema njenim rečima, igra bitnu ulogu u odlukama o ‘zaključavanju’ jer vlade ne vole demonstracije, a one i ne pomažu u kontroli epidemije, ali je problem što u Srbiji „politički faktor igra prevashodnu ulogu baš zato što odluke donosi jedan čovek“.

Problem je, kako navodi – strukturni, jer „kad odluke donosi jedan čovek sam, onda je na njemu mnogo veći politički pritisak jer je on taj koji ‘daje’ i ‘uzima’“.

„Građani bi lakše prihvatali mere, kad bi Krizni štab imao stvarnu odgovornost, radio stručno i javno, kada bi se redovno prikupljali verodostojni podaci, radile projekcije verovatnog porasta oboleluh pod različitim okolnostima, a mere planirale i najavljivale nekoliko meseci unapred“, navela je Udovički.

Istakla je da mere za kontrolu epidemije dodatno koštaju tek ako se sa njima zakasni, ali njihovo dosledno i pravovremeno sprovođenje zahteva da autonomno deluje čitav niz institucija.

Neophodna je, kako je rekla, stalna kontrola i ograničavanje rada malog dela privrede i života u pažljivo propraćenim žarištima.

Deo privrede neizbežno bi, prema njenim rečima, stalno bio pod udarom minimalnih mera kao što su nošenje maski i ograničenje broja ljudi u zatvorenom prostoru jer ti sektori još žešće trpe kad se epidemija otme kontroli pošto najpre sami građani u značajnoj meri smanje aktivnosti, a potom uslede daleko oštrije mere koje deluju na širi deo privrede.

Otpis poreza za najpogođenije

Udovički je rekla da sada kada su mere zakasnele i neizbežne, treba značajno povećati subvencije, ili bar otpisati poreze onima koji su najpogođeniji jer su i mnoge države razvile čitav niz mera kojima pomažu prilagođavanje, na primer, kroz uvođenje onlajn poslovanja.

Umesto toga, kako je rekla, u Srbiji vlast deli pomoć po principu lažne uravnilovke „svima isto“, a nijansiranim upravljanjem, Srbija je u 2020. mogla da izbegne privredni pad, mada je sretna okolnost da joj se privreda sastoji u većoj meri od sektora koje ova kriza po svojoj prirodi manje pogađa.

„Ni godinu dana od početka pandemije Vlada Srbije nije napravila nikakav pomak ka pravovremenom i disciplinovanom sprovođenju mera kontrole nad zarazom, niti ka diferenciranju pomoći privredi i građanima prema potrebama“, ocenila je Udovički.

(Beta, Foto: N1)