Skip to main content

Ubice, a ne vojnici

Planeta 07. apr 2022.
3 min čitanja

"Gde god da je Putin danas, bilo u Kremlju ili u bunkeru negde iza Urala, treba da se seti da će svi njegovi putevi voditi u Hag"

U Ukrajini ima još više tih Srebrenica, samo za njih još ne znamo.

Za sada su to gradovi i sela u blizini Kijeva, ali kada se ruske ubice (neprimereno je koristiti reč vojnici) povuku, ostaće sličan zastrašujući pogled i drugde. Putevi su zatrpani leševima, često spaljenima, sa vezanim rukama na leđima. Muškarci upucani u potiljak, silovane žene, deca. Pored tela bicikli, kupljene namirnice. Ljudi u civilu.

Surova fonetička sličnost. Buča… butcher… mesar.

Angela i Nicolas, dođite da vidite, Volodymyr vas poziva. Dođite da vidite dokle je dovela politika ustupaka prema Putinu. Zar niste znali? Da se kada je okupirao Krim ništa slično nije dešavalo? Ma, hajde, molim vas.

Razmišljam. Video sam već negde te strašne scene ranije, i nije to bio Danteov pakao. Pre inferno legendarnog ratnog fotografa Jima Nachtweja. Ili…? Uostalom, slične filmske trake (digitalni tada nisu bili dostupni) imam u sopstvenoj arhivi. I nadao sam se da će zauvek biti pohranjeni u fascikli 20. veka, da će reč genocid u Evropi biti rezervisana za istorijska istraživanja.

Grdno sam se varao.

Na informativnim portalima iz celog sveta gledam spaljena tela u Buči. I vidim svoju fotografiju starijeg čoveka na Kosovu, spaljeno telo u porodičnoj kući, pored ostataka udžbenika, verovatno su pripadali unuku ili unuci. I vidim izgorelo telo čoveka koje su doneli uplakanoj ženi u Kosovskoj Mitrovici, sada na belom čaršafu, a komšije bespomoćno stoje nad njim.

Gledam slike masovne grobnice žrtava ruske agresije pored crkve. Centar Buče. Sveža zemlja, crne vreće. I vidim svoje fotografije iz rumunskog Temišvara, decembra 1989. Kod nas smo imali nežnu revoluciju, ali protiv diktatora Čaušeskua, naprotiv, bila je krvava. Na kraju krajeva, tako su i sa suprugom Elenom okončali, pogubljenom negde pored zida.

Vidim svoje snimke masovnih grobnica u blizini Srebrenice. Primarnih? Ili su ta tela muslimanskih muškaraca i dečaka ubice prevezli u sekundarnu masovnu grobnicu? To je zato da bi počinioci pokušali da sakriju tragove za sobom. Ovde u Ukrajini, ruske ubice očigledno se nisu time bavile. Naprotiv, ostavili su svoje žrtve da leže kao upozorenje. Ni svoje pale nisu uklanjali niti zakopali.

Poznate su mi i crne vreće iz masovne grobnice kod crkve u Buči. U sličnim, ali još debljim, duge godine posle rata, dovozili su kosovskim udovicama i majkama njihove muževe i sinove. Iskopali su ih i u vojnoj bazi Batajnica kod Beograda.

Gledam fotografije iz Buče i pitam se – gde su počinioci? Gde su komandanti i politički lideri koji su izdavali naređenja za ove gadosti, doduše šifrovanim jezikom „uklanjanja paketa“ (tela ubijenih)? A gde su njihovi izvršioci?

Na Balkanu, pre više od četvrt veka, u Bosni i Hercegovini, a kasnije i na Kosovu, uspeli su da ih dugo skrivaju. Mnogima to uspeva i danas.

Radovan Karadžić se pretvarao da je narodni iscelitelj Dragan Dabić. Pustio je dugu belu bradu i kosu, odlazio da svira svoje omiljene gusle u kafanu petog cenovnog razreda. Zvala se Luda kuća, u prevodu Ludnica. Dešavalo se to baš u centru Beograda, ratnog zločinca je svakodnevno u liftu stambene zgrade na Bulevaru Jurija Gagarina sretala, ništa ne sluteći, istražiteljka Interpola. Konačno, slučajno ga je prepoznao momak u javnom prevozu – po glasu.

Ili general Ratko Mladić, glavni i odgovorni za Srebrenicu. Taj je smršao i kao dobronameran siromašan starac planirao je (pod zaštitom srpske vojske) da do smrti živi u jednom selu severno od Beograda. Pa, nije mu uspelo.

Međutim, za Putina bi trebalo da bude odlučujuća sudbina jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića. Gde god da je Putin danas, bilo u Kremlju ili u bunkeru negde iza Urala, treba da se seti da će svi njegovi putevi voditi u Hag.

I treba se nadati da, za razliku od Miloševića, neće prerano umreti od srčanih tegoba pre nego što bude podvrgnut pravičnom suđenju.

Autor: Andrej Ban, reporter i fotograf portala Dennik N, publicista i humanitrani radnik

Prevela:Vladimira Dorčova Valtnerova (Foto: Beta/AP)

Izvor: Dennik N