Skip to main content

U Novom Sadu uklonjen bilbord jer je na njemu gej par

Marginalci 30. мар 2011.
2 min čitanja

Bilbord s gej parom na kojem piše ”Upravo venčani”, postavljen u blizini Uspenske crkve, uklonjen je, ali to ne bi trebalo da se desi i sa ostalim bilbordima istog sadržaja koji su postavljeni po gradu.
U firmi koja je postavila bilborde s gej i lezbejskim parovima i potom uklonila jedan u blizini crkve kažu da su to učinili zbog pritiska javnosti, ne objašnjavajući šta to konkretno znači. Bilbordi su postavljeni u okviru izložbe „By the way“, austrijskih umetnika, čiji je deo osim na gradskim ulicama smešten i u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine.
Direktor muzeja, Živko Grozdanić, kaže za Radio 021 da je to što se jedan našao u blizini crkve čista slučajnost, te da je ideja ove, kao i svih drugih izložbi Muzeja savremene umetnosti, da izvrši određeno lociranje problema i da na njih ukaže: „U ovom slučaju se radi o izložbi umetnika iz Štajerske, koji su tražili da se izložba održi u neka dva segmenta. Jedan je unutar galerijskog prostora, gde se preispituju neki drugi odnosi, a radovi koji su postavljeni po gradu otvaraju neku vrstu analize na nivou svih problema koje je jedan umetnik locirao u srpskom društvu“.
Grozdanić smatra da se implementiranje umetničkog dela u javni prostor ne može nazvati skandalom, već da je skandal upravo pokušaj pojedinih medija da umetnički izražaj predstave na takav način. „Kao što je umetnost nekoliko puta ukazala da je skandal kada (vladika) Irinej Bulović, u trenutku kada zabranjuje jednu manifestaciju na ulici, grupu umetnika iz Italije proglašava đavolima i onda vrši uzurpaciju javnog prostora na taj način što zvoni po ceo božiji dan, da bi isterao đavole. Pogledajte kakav je to skandal, ako ćemo da govorimo o pojmu skandala“, kaže direktor Muzeja savremene umetnosti Vojvodine.
Umetničko delo ne može se uništiti uklanjanjem bilborda, kaže Grozdanić i dodaje da se kod nas društvo plaši savremene umetnosti. „Umetnost je tek sedamdesetih godina uspela da se otarasi hrišćanskog narativa i da uđe u polje sopstvenih preispitivanja u smislu fenomena samog sebe. I to je upravo ono što danas radi. Bavi se kritikom društva, politikom i umetnost je možda najsnažnije političko oružje. I to jeste poenta“, zaključuje Grozdanić.

(Radio 021)