Bista Mikloša Hortija danas je svečano otkrivena i osveštana u kabinetu potpredsednice mađarskog parlamenta Dore Duro, članice Torockaijeve ultra-desničarske stranke Naša otadžbina.
Kako prenosi mađarski portal Népszava (Reč naroda), reč je o bronzanoj bisti Mikloša Hortija od 57 centimetara.
Događaj je propratio veliki broj medija.
Potpredsednik stranke Naša otadžbina i član parlamenta Elod Novak kao primer Hortijeve vladavine navodi „impresivan ekonomski razvoj i beskompromisnu nacionalnu politiku“.
Krajnja desnica Naša otadžbina podnela je predlog skupštinske rezolucije da se 30. avgust, dan potpisivanja druge bečke odluke (po kojoj je Severna Transilvanija privremeno pripojena Mađarskoj), proglasi praznikom, Danom povratka kući.
Konferencija za štampu je bila uvod u otkrivanje Hortijeve statue.
Kako prenosi ovaj mađarski mediji, predsednik Fidesa Laslo Kever nije dozvolio da se konferencija za novinare održi u takozvanom salonu parlamenta, pa je održana u sali parlamenta.
Bistu je blagoslovio sveštenik Atila Kovač, a održao je i kratko predavanje gde je polemisao o tome, zašto je optužen Mikloš Horti.
Govore su održali i drugi predstavnici ove desničarske stranke, međutim, ni u jednom od govora nije bilo reči o odgovornosti Hortija za Holokaust.
Naša otadžbina je izrazila želju da se Hortijeva statua postavi u kupolu parlamenta.
Nekoliko mađarskih opozicionih partija, Demokratska koalicija, Momentum i Udruženje Raoul Wallenberg protestovalo je protiv postavljanja ove statue.
Ko je bio Horti?
Mikloš Horti je bio austrougarski admiral i regent Mađarske. U vreme Austrougarske bio je pomorski oficir, te zapovednik krstarice „Navara“ i ratne flote, navodi Wikipedia.
Odgovoran je za istrebljenje Jevreja i zločine nad civilima. U avgustu 1941. godina Hortijeva vlada je naredila deportaciju Jevreja iz zemlje, a oko 20.000 njih kasnije je ubijeno od strane nemačkih trupa.
U Jugoslaviji je proglašen za ratnog zločinca zbog masovnih likvidacija srpskih civila u Vojvodini. Mađarski vojnici su odgovorni za smrt ili deportaciju skoro 20.000 građana Vojvodine. Jedan od najpoznatijih zločina ove vojske je masovno ubistvo Srba i Jevreja u januaru 1942. godine poznato kao Racija u južnoj Bačkoj kada je ubijeno preko 3.500 ljudi.
Nemci su ga uklonili sa vlasti i internirali u oktobru 1944. godine, kada je izrazio spremnost za potpisivanje primirja na početku bitke za Budimpeštu. Tada su ga odveli u Bavarsku gde je bio u zatvoru do kraja rata.
Posle rata je učestvovao na Nirnberškom procesu, a potom je otišao u Portugal gde je živeo do kraja života – 1957. godine.
Tokom 2000. godina u Mađarskoj je otpočeo proces njegove rehabilitacije, a posebno tokom vladavine desničarske vlade na čelu sa Viktorom Orbanom.
STUPS: Bestijarijum