Nevladina organizacija Transparentnost Srbija (TS) saopštila je danas da je predizbornu kampanju obeležila „izrazita medijska dominacija vladajuće stranke i kandidata kroz funkcionersku kampanju i plaćeno oglašavanje“.

U saopštenju TS se navodi da će građani „platiti čak 15,7 miliona evra iz budžeta da bi ih stranke i kandidati ubedili da upravo za njih treba da glasaju“.

TS dodaje da su građani koje zanima koliko partije troše na kampanju, i iz kojih izvora, i ove godine ostali uskraćeni za te informacije.

„I pored novouvedene obaveze podnošenja preliminarnih izveštaja, na manje od 12 sati pre početka ‘izborne tišine’, još nisu objavljeni preliminarni izveštaji za devet podnosilaca izbornih lista i pet predsedničkih kandidata, a među njima je i Srpska napredna stranka (SNS), koja je imala najveće troškove„, navodi se u saopštenju.

TS navodi da „nije poznato da li nedostajući izveštaji nisu podneti u zakonskom roku (sedam dana pre dana izbora), ili samo još nisu objavljeni na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije“.

Prema procenama ove nevladine organizacije, SNS je za svoju predsedničku i parlamentarnu kampanju samo na televizijama, ne računajući četiri poslednja dana, uložila oko četiri miliona evra, tri puta više nego svi drugi učesnici izbora zajedno, a situacija je slična i kada je reč o drugim vidovima oglašavanja.

„Plaćeno oglašavanje, uz brojna gostovanja, najčešće u svojstvu aktuelnog predsednika države, uz aktivnosti sa promotivnim efektom, omogućile su predsedničkom kandidatu Aleksandru Vučiću potpunu medijsku dominaciju. Zaključno sa 30. martom, Vučić je imao 15 promotivnih aktivnosti i 18 drugih aktivnosti koje imaju sličan efekat, četiri obraćanja javnosti u direktnim prenosima većine TV stanica, 16 gostovanja ili velikih televizijskih intervjua“, navodi se u saopštenju.

Pored toga, pojedini mediji su njegove stranačke aktivnosti i ono što je tom prilikom govorio prenosili kao da su u pitanju regularne vesti, a ne izborna hronika.

„Zahvaljujući svemu tome, medijsko prisustvo Vučića je ostalo neokrnjeno i u periodu u kojem se uzdržavao od promotivnih aktivnosti, nakon što je proglasio ‘kraj funkcionerske kampanje’„, dodaje se u saopštenju.

Aleksandar Vučić dominirao je i na naslovnim stranicama dnevnih listova, navodi TS.

„Za 45 dana pojavio se 308 puta, od toga 85 odsto (263) u pozitivnom kontekstu. Drugi po broju pojavljivanja je Zdravko Ponoš sa 30, od toga 37 odsto u pozitivnom tonu. Svi ostali pojedinačno imaju manje od deset pojavljivanja, a gotovo sva su pozitivna“, navodi se u saopštenju.

Kada se posmatraju kandidati i liste zbirno, Vučić, javni funkcioneri i kandidati iz SNS i sa njegove liste bili su 468 puta na naslovnim stranicama, 86 odsto u pozitivnom tonu, a od toga 125 puta kao glavna tema.

Ponoš i svi ostali sa liste „Ujedinjeni za pobedu Srbije“ imali su 112 pojavljivanja, od toga više od dve trećine u negativnom tonu, a glavna tema bili su 35 puta, ogromnom većinom (30) „kao negativci“.

Od ostalih, lista „Ajmo, ljudi-Boris Tadić“ ima ukupno 21 pojavljivanje (86 odsto pozitivno), lista „Moramo“ 20 pojavljivanja (95 odsto pozitivno) i SPS-JS-ZS ima 19 pojavljivanja (79 odsto pozitivno).

Sve druge liste i kandidati bili su manje od deset puta na naslovnim stranicama.

„Što se funkcionerske kampanje tiče, zaključno sa 27. martom, za uzorak koji obuhvata 26 funkcionera, bilo je 75 odsto promotivnih aktivnosti više nego u istom periodu u prethodnoj, neizbornoj godini. Ako se posmatra deset najaktivnijih funkcionera, rast je 119 odsto. Pojedinačni rekorderi su Goran Vesić sa 48 i Vanja Udovičić sa 42 promotivne aktivnosti“, ističe se u saopštenju.

TS navodi da sve to pokazuje rečito da izmene zakona koje su preduzete pred ove izbore nisu dovele do rešavanja suštinskih problema, ni kada je reč o transparentnosti finansiranja kampanje, ni u pogledu ravnopravnosti učesnika na izborima.

„Umesto omogućavanja uvida u račune za finansiranje kampanje, kao što je TS predlagala, uvedeni su preliminarni izveštaji sa stanjem na 15 dana pred izbore, koji su pritom ostali nedostupni do nastupanja izborne tišine, a umesto ograničenja aktivnosti javnih funkcionera u kampanji, uvedeno je delimično ograničenje izveštavanja o pojedinim aktivnostima“, navodi se u saopštenju.

(Beta)