Ljudska prava u Srbiji su u katastrofalnom stanju, a ona nisu samo pitanje sadašnjeg trenutka, već i budućih generacija i pitanje je oćemo li mi budućim generacijama uništiti živote ako se danas ne budemo suprotstavili ovome što se dešava u zemlji, istaknuto je večeras u Novom Sadu.

Na tribini “Društveni problemi u Srbiji”, održanoj u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine, pravnik i bivši ombudsman AP Vojvodine Petar Teofilović ocenio je da je društvo u Srbiji na ivici pretnje izbijanja teških konflikata koji mogu da izazovu užasne posledice, a da je za promenu ključna participacija građana. 

Obavezna lustracija

Bezakonje, endemska korupcija, kriminalizacija društva, narastajuća nejednakost, pljačka prirodnih resursa, uništavanje životne sredine, gašenje medija, sve je to danas prisutno u Srbiji, napomenuo je on.

“Uspostavljene su razne parapolicijske i paravojne formacije, mi više ne znamo ko nas spopada na ulici, da li su to policajci u civilu, da li su to neki batinaši, za koga rade, jedino vidimo da redovne institucije, pre svega policija, na to ni ne trepne”, upozorio je Teofilović. 

On je ocenio i da su ljudaska prava ograničavajuća za državu, a ako ih ona urožava onda je u pitanju zloupotreba.

Govoreći o političkoj volji kao preduslovu za poštovanje ljudskih prava, Teofilović je podsetio da je u Republici Srbiji deset godina na snazi bio Zakon o lustraciji, na osnovu kojeg nije pokrenut nijedan postupak, čak ni protiv onih koji su na najgori način kršili ljudska prava. 

Teofilović je ocenio i da je 12 ljudi bilo u zatvoru, optuženo za najteža krivična dela bez realne osnove, jer sam razgovor o nečemu ne može biti krivično delo.

“Ako je neko kupio pištolj, ako je neko rekao ima da obesim onoga na banderu, on još nije uvek učinio ništa na izvršenju tog dela. Sama kupovina pištolja ili rečenica nije krivično delo”, naveo je on.

Zlovolja vlastodržaca

Politikolog, redovni profesor fakulteta “Lazar Vrkatić” Duško Radosavljević ocenio je da u Srbiji ne postoji politička volja nego samo “zlovolja vlastodržaca” koji se rukovode onom uzrečicom Nikole Pašića “zakoni su za protivnici”. 

“Ne možemo da imamo političku volju koja će da radi nešto na polzu naroda ako imamo organizovanu kriminalnu bandu na vlasti”, zaključio je Radosavljević.  

Radosavljević je istakao i da je godinu i po dana Milan Radoičić, koji jer optužen za terorizam od stane “najveće sile ovog sveta”, slobodan da “teroriše Novi Sad i pola Srbije”, dok je istovremeno dvanaest mladih uhapšeno zbog navodnog terorizma.

“Mi smo zemlja koja je sponzor državnog terorizma, a problem je 12 mladih koji su pričali kafanske priče i uhapšeni kao teroristi. To je ta politička volja, – kad ja kažem da si neprijatelj, ona si neprijatelj”, rekao je Radosavljević. 

On je ocenio i da se u Srbiji od uspostavljanja višestranačja najviše zloupotrebljava funikcija predsednika, iako faktički nema političkog uticaja na politiku, i gde se svaki predsednik transformiše u Cara Dušana, a “svaka njegova postaje zakon”. 

Radosavljević je ocenio i da će nakon pada režima biti neophodno napraviti restart, uključujući i donošenje novog ustava i uspostavljanjem novog pravosuđa i tužilaštva.

“Ako ne bude lustracije sa elementima odmazde, nemamo osnova za novi početak”, rekao je Radosavljević.

Jovan Kokot, student Odseka za socijalni rad, ocenio je da su mladi poslednjih meseci pokazali da su osvešćeni, posebno oni koji se humanističkim i društvenim naukama, ali da većina mora da shvati svoju ulogu i način na koji bi mogli najkvalitetnije da pomognu. 

Nejednakost u društvu, dodao je, proizilazi iz toga što nema svesti o problemima.

“Definicija socijalne pravde je jednak odnos između društva i pojedinca, a ovde kod nas to ne funkcioniše zato što od jedne osobe zavisi život svih nas, ne bukvalno, ali znate na šta mislim”, istakao je Kokot. 

Predsednik Udruženja “Prevent”, socijalni radnik Nebojša Đurasović upozorio je da je sistem uspostavljen tako da ne dozvoljava ljudima koji su socijalno ugroženi da ostvare svoja prava.

“Sve se beleži i ako neko ode u berbu višanja pet dana godišnje, izgubiće sva svoja prava u sistemu socijalne zaštite jer su neki prihod ostvarili. Dakle, država se trudi da pokaže kako je siromašnih što je moguće manje, a sa druge strane je sve više ljudi na ulicama”, naveo je Đurasović.

Centri za socijalni rad imaju manjak stručnog kadra, posebno socijalnih radnika, kao i psihologa i pedagodga, zbog čega je preopterećenost orgomna, jer se očekuje da jedan socijalni radnik vodi računa i do 450 slučajeva, dodao je on. 

“Zakon ne obuhvata brojne socijalno ugrožene grupe, niti predviđa da im se može pomoći, dok su neka pravila koja važe u ustanovama zastarela”, rekao je on. 

Istakao je i da ne postoji sistem koordinacije između sektora zdravstva i socijalne zaštite koji bi bio funkcionalan, kao i da se zakoni i strategije donose u skladu sa željama i prioritetima ministara, bez uvida u realne probleme. 

(Autonomija)