Mesne zajednice bi trebalo da budu mesta na kojem će građani svojim neposrednim učešćem uticati na odluke koje se tiču njihovog okruženja kao i na odluke gradskih vlasti, ali je neophodno pre svega promeniti aktuelni sistem u kojem decentralizacija gotovo da ne postoji i u kojem ni same lokalne samouprave nisu autonomne, ocenjeno je, između ostalog, sinoć u Novom Sadu na tribini Grupe za konceptualnu politiku.

Na tribini pod nazivom „Demokratski kapacitet opozicije“ učestvovali su predstavnici četiri opozicione partije u Novom Sadu, iznoseći svoje viđenje problema mesne samouprave i nudeći rešenja za koja će se zalagati kada se bude odlučivalo o budućem ustrojstvu mesnih zajednica i tome hoće li one i dalje biti partijski plen ili mesta građanske samouprave.

Složili su se oko potrebe ozbiljne decentralizacije lokalne samouprave, uz potrebu da se građani animiraju kako bi shvatili važnost mesnih zajednica i moći da sami odlučuju o određenim pitanjima. Govornici su istakli i da je i sadašnjim zakonima zabranjeno da partije učestvuju na izborima za savete mesnih zajednica.

Nepoverenje partija u građane

Ivana Maraš, kopredsednica novosadskog odbora Zeleno-levog fronta, ocenila je da je dobar deo građana razočaran u partije zbog čega i ne želi da se politički angažuje, ali da očekuje da bi depolitizacija mesnih zajednica dovela do toga da se mnogi danas politički neaktivni uključe i daju svoj doprinos napretku grada.

„Ima građana koji neće odstupiti i neće se uplašiti, iako imaju čega da se plaše jer pričamo o jednom kriminalnom režimu. Treba ohrabrivati svaku akciju i svaki vid pružanja otpora“, dodala je ona. Iako u centralnim gradskim mesnim zajednicama ima mnogo aktivističkih pokreta i građani su generalno agilniji u političkom delovanju, ocenila je ona, ne sme se zaboraviti i na periferiju.

„Ne treba oni da budu izuzeti iz procesa građanskog aktivizma i političkog odlučivanja jer se čini da su upravo ti periferni delovi grada, uslovno rečeno, najlakši plen režima“, dodala je Maraš.

Duško Radosavljević, predsednik Vojvođanskog odbora Zajedno, istakao je da je kao prvo neophodno odgovoriti na pitanje da li želimo aktivnog građanina ili partijskog poslušnika, i upozorio da je režim je atomizovao politički život u Srbiji do banalnosti.

Ocenio je da od devedesetih godina postoji bazično nepoverenje svakog režima i većine partija u Srbiji prema građanima.

„Kad ne veruješ građanima, onda je mesna zajednica izlišna“, rekao je Radosavljević dodajući da zbog toga partije u MZ šalju „sedmi i osmi ešalon“ članova koji ih zloupotrebljavaju.

„Trebalo bi vratiti na snagu Zakon o lokalnoj samoupravi od pre devedesetih, ali sa inovacijama koje bi popravile položaj mesnih zajedenica, ali ih i vratiti u Ustav“, dodao je on.

Reogranizovati Novi Sad

Predsednik novosadskog odbora Demokratske stranke Veljko Krstonošić ocenio je da je od 2012. godine, kada je vlast preuzela Srpska napredna stranka, uspostavljen klijentelistički sistem u kojem se izgubila svaka vizija napretka lokalne samouprave i osnovnih potreba ljudi.

Novom Sadu je potrebna jedna ozbiljna reorganizacija sistema upravljanja, uključujući i mesne zajednice čije nadležnosti moraju da budu uvećane.

„Predložili da se MZ rekonstruišu u kvartove, pa ne bismo imali na Limanima pet mesnih zajednica kao što je to danas ili u centru grada pet, nego jednu koja bi imala povećane ingerencije, nadležnosti kojima bi mogla da reši više problema građana“, naveo je Krstonošić.

Dodao je da je preduslov svega izmena izbornog sistema i uvođenje većinskog, jer se u tom slučaju glasa za tačno određenog kandidata po imenu i prezimenu.

„Svaki taj kvart ili mesna zajednica bi tačno znala ko je odbornik sa te teritorije i taj odbornik bi odgovarao za one zahteve građana u skupštini grada, prema gradskim upravama i osluškivao bi probleme građana na toj teritoriji“, dodao je Krstionošić.

Aleksandar Lazarević iz GP Bravo ocenio je da mesne zajednice moraju biti prepuštene građanima, a da one danas u Novom Sadu faktički ne postoje jer se u njima nalaze ljudi kojie niko ne zna i koji ne rade ništa.

Lazarević, koji je bio jedan od građana kandidata na prošlim izborima za MZ u Novom Sadu rekao je i da nisu zaluđivali idejom da će moći nešto da promene u tim mesnim zajednicama.

„Hteli smo da ih bušimo tamo gde god smo mogli i da ih nerviramo. Danas ćemo biti kamenčić u cipeli, sutra čizma u vratima, a prekosutra ulazimo. To je ono što je bila suština onoga što smo uradili“, naveo je Lazarević.

Istakao je da mesne zajednice moraju postati „jedan od centara moći“ i nezaobilazni faktor u razvoju grada u kojem se pitaju građani, te da stranke nemaju šta da traže u njima.

„Nije sporno da ljudi koji su članovi stranaka budu u mesnim zajednicama ako se svojim imenom i prezimenom kandiduju i uđu u savete, ali stranke kao stranke nemaju tamo šta da traže“, naveo je Lazarević.

D. Stupar (Autonomija, foto: printscreen)