Skip to main content

Transparentnost Srbija: SNS-u 634 hiljade evra mesečno, Srbiji protiv nasilja oko 330 hiljada

Info 04. jan 2024.
2 min čitanja

"Raspodela ovog novca po izbornim listama zavisi isključivo od broja dobijenih glasova, a ne i od broja poslanika"

Izborne liste koje su prešle cenzus na decembarskim izborima svakog meseca će dobijati iz republičkog budžeta nešto više od 1,3 miliona evra – pokazuje proračun organizacije Transparentnost Srbija (TS).

Raspodela ovog novca po izbornim listama zavisi isključivo od broja dobijenih glasova, a ne i od broja poslanika koji će „prihvatiti“ mandate kada im ih dodeli RIK ili učestvovati u radu budućeg saziva Skupštine.

„Ukoliko rezultati koje je saopštio RIK budu i konačni, oko 634 hiljade evra svakog meseca će deliti SNS i druge stranke sa izborne liste ‘Aleksandar Vučić- Srbija ne sme da stane’. Skoro upola manje, oko 330 hiljada evra mesečno će deliti stranke sa liste ‘Srbija protiv nasilja’. Stranke iz koalicije NADA će dobijati mesečno oko 85.000 evra, a grupa građana ‘MI- Glas iz naroda’, novi akter na političkoj sceni, 80.800 evra“, navela je TS.

Kako je navedeno, koalicija SPS i JS će mesečno moći da računa na oko 105 hiljada evra, što je 57 odsto manje u odnosu na stari saziv parlamenta.

Budžetske dotacije će biti za 61 odsto manje kod koalicije koju čine Stranka pravde i pomirenja i Demokratski savez Hrvata u Vojvodini.

Kada je reč o manjinskim strankama, koje u ukupnoj raspodeli budžetskog kolača učestvuju sa 5,6 odsto, najviše novca će dobijati SVM, oko 33.400 evra mesečno, a najmanje Ruska stranka-5.900 evra.

„Koliko će dobijati pojedine stranke zavisi od njihovih koalicionih sporazuma, koji nisu javni dokumenti. Ministarstvo finansija, koje vrši isplate svakog meseca, uporno odbija da te podatke dostavi, čak i nakon što ih na to obaveže Poverenik za informacije“, navela je TS.

Istakli su da u slučaju da stranke ili njihova odgovorna lica prekrše Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, gube pravo na deo ovih budžetskih dotacija u godini nakon izricanja pravnosnažne osude u krivičnom ili prekršajnom postupku.

Iako ova mogućnost postoji u zakonu duže od decenije, u praksi se veoma retko primenjuje, a u brojnim slučajevima argumentovanih sumnji u nezakonito finansiranje krivični postupci nisu ni pokrenuti.

(Beta, foto: Autonomija)