Srbija se suočava sa propadanjem demokratije, a njena autokratska vlada koristi posebne zakone da ograniči transparentnost u velikim projektima, navodi se u godišnjem izveštaju međunarodne organizacije Transparensi internešnal (Transparency International) o Indeksu percepcije korupcije (CPI).

Srbija je dobila ocenu CPI 36 na skali od nula (izuzetno korumpirana zemlja) do 100 (zemlja bez korupcije). To je istorijski najniža ocena Srbije, od kad Transparensi objavljuje ove izveštaje. Srbija se po CPI nalazi na sredini liste zemalja Istočne Evrope i Centralne Azije, na 10. mestu od 19 zemalja, odnosno na 104 mestu od 180 zemalja na globalnoj listi.

„Zbog ranjivosti na politički pritisak, pravosudni sistemi u Bosni i Hercegovini i Srbiji u velikoj meri nisu u mogućnosti da krivično gone i sankcionišu javne funkcionere koji zloupotrebljavaju svoj položaj. Slabi zakoni, institucije za nadzor i kanali za izveštavanje takođe su doprineli stalnom padu CPI u ove dve zemlje“, navodi Transparensi u odeljku posvećenom situaciji u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji.

Nedavno donetim zakonom predviđeno je najmanje milijardu evra javnih sredstava, namenjenih za Ekspo 2027, što stvara rizik od naduvanih ugovornih cena i nekvalitetnih građevinskih radova, piše u izveštaju.

Transparensi dalje podseća da tužilaštvo u Srbiji takođe nije reagovalo na javno predstavljene dokaze o tome da je „izborna prevara išla u korist aktuelnoj (vladajućoj) Srpskoj naprednoj stranci i njenim saveznicima u decembru 2023.“.

„Ova politički zarobljena pravosudna institucija ne uspeva da zaštiti javni interes u ključnom trenutku, smanjujući sposobnost zemlje da zaustavi korupciju“, zaključuje Transparensi.

Crna Gora: Dugotrajne posledice prethodnog zarobljavanja države

Sluča Crne Gore (ocena CPI 46) pokazuje kako prethodno zarobljavanje države može da ostavi trajne posledice na institucije, stoji u izveštaju Transparensija.

Nakon tri decenije, vladavina jedne partije okončana je 2020. godine, što je mnoge ohrabrilo da prijave slučajeve korupcije iz prošlosti, navodi TI.

„Međutim, spor napredak u procesuiranju ovih slučajeva i borba za obnovu funkcionalnog pravosuđa otkrivaju koliko je duboko zarobljavanje pravosudnog sistema od strane režima i organizovanog kriminala uništilo pravosudni sistem“, saopštava Transparensi:

Ovi nedostaci takođe pokazuju nesposobnost vlade koja je stupila na dužnost da kreira odlučne reforme, ocenjuj TI:

„Da bi bila uspešna, koaliciona vlada koju predvodi ‘Evropa sada’ mora da da prioritet akcijama protiv korupcije i organizovanog kriminala“.

Demokratski napredak Kosova tek da se potvrdi, u BiH korupcija ugrožava državu

Demokratski napredak koji je Kosovo (indeks CPI 41) postiglo, posebno u pogledu slobodnih izbora i mirne tranzicije vlasti, i dalje treba da bude praćen akcijom protiv korupcije, kaže se u izveštaju.

„Uprkos tekućim naporima, reforme koje su ključne za nezavisnost u pravosudnom sistemu, kao što je uspostavljanje procesa sudske provere i donošenje novog zakona koji bi mogao da ojača integritet u Savetu tužilaštva, odvijaju se veoma sporo. Što je još gore, kontinuirano mešanje vlade u pravosudne poslove – za šta je primer smenjivanja šefa policijske jedinice za specijalne istrage, zajedno sa opstrukcijom parlamentarne istrage od strane poslanika većine u vezi sa navodnom velikom korupcijom – navode na to da politička volja da se odustane od kontrole i jačanje nezavisnog nadzora još ne postoji“, saopštio je TI.

Kompleksne upravljačke i pravosudne strukture u Bosni i Hercegovini (35) ostavljaju prostor za koncentraciju moći u vodećim etničkim političkim partijama. Njihov dominantan uticaj na sve grane vlasti doprinosi sistemskoj korupciji i narušava samo funkcionisanje države, uzrokujući da građani gube poverenje u institucije.

Ranjivost tužilaštva i pravosuđa na neprimeren uticaj značajno podriva napore u borbi protiv korupcije, gde se veliki skandali ne rešavaju, navodi Transparensi o BiH dodajući da „ovaj negativni trend pogoršavaju napori političkih elita da ućutkaju posmatrače kroz nove i predložene zakone koji kriminalizuju klevetu, ciljaju nezavisno civilno društvo i sankcionišu svakoga ko ‘omalovažava državne organe“.

Severna Makedonija: Izmene krivičnog zakonika narušile napredak

Taman kada su počeli da se pojavljuju neki mali znaci napretka, pravosuđe Severne Makedonije (42) je značajno narušeno nedemokratskim izmenama krivičnog zakona, navodi se u izveštaju.

„Politički motivisana imenovanja i razrešenja sudskih zvaničnika izazivaju dodatnu zabrinutost u pogledu sposobnosti pravosuđa da se efikasno bori protiv korupcije“, piše u izveštaju.

Globalna situacija nepromenjena, većina zemalja napredovala malo ili nikako

Indeks percepcije korupcije za 2023. pokazuje da je većina zemalja postigla mali ili nikakav napredak u borbi protiv korupcije u javnom sektoru.

Globalni prosek CPI ostaje nepromenjen i iznosi 43 već dvanaestu godinu zaredom, sa više od dve trećine zemalja sa rezultatom ispod 50. Ovo ukazuje na ozbiljne probleme sa korupcijom, navela je organizacija u objavljenim zaključcima.

Prema Indeksu vladavine prava, svet doživljava pad u funkcionisanju pravosudnih sistema. zemlje sa najnižim rezultatima u ovom indeksu takođe imaju veoma niske ocene na CPI, naglašavajući jasnu vezu između pristupa pravdi i korupcije.

I autoritarni režimi, i demokratski lideri koji potkopavaju pravdu, doprinose povećanju nekažnjivosti korupcije, a u nekim slučajevima je čak i podstiču otklanjanjem posledica za prestupnike.

Uticaj njihovih akcija je evidentan u svim zemljama, od Venecuele (13) do Tadžikistana (20).

Fransoa Valerijan, predsednik Transparensi internešnela, izjavio je povodom objavljivanja izveštaja:

„Korupcija će nastaviti da napreduje sve dok pravosudni sistemi ne budu mogli da kazne nepravde i drže vlade pod kontrolom. Kada se pravda kupuje ili se politički meša u nju, stradaju ljudi. Lideri treba da u potpunosti ulažu i garantuju nezavisnost institucija koje podržavaju zakon i bore se protiv korupcije. Vreme je da se okonča nekažnjivost za korupciju“.

Globalni podaci CPI rangiraju 180 zemalja i teritorija prema njihovom percipiranom nivou korupcije u javnom sektoru na skali od nula (veoma korumpiran) do 100 (veoma čist).

Na vhu liste, odnosno najbolji rezultat ima Danska sa indeksom 90 i koja je na vrhu indeksa šestu godinu zaredom. Prate je a Finska i Novi Zeland sa rezultatima 87 i 85.

Zbog dobro funkcionisanja pravosudnih sistema, ove zemlje su takođe među najboljim strelcima u Indeksu vladavine prava.

Na dnu lestvice su Somalija sa 11, Venecuela, Sirija 13 i Južni Sudan sa 13 i Jemen sa 16.

Svi su pogođeni dugotrajnim krizama, uglavnom oružanim sukobima, naglašava se u izveštaju.

23 zemlje – među njima i neke visokorangirane demokratije poput Islanda (72), Holandije (79), Švedske (82) i Ujedinjenog Kraljevstva (71), kao i neke autoritarne države poput Irana (24), Rusije (26 ), Tadžikistan (20) i Venecuela (13) – zajedno su na istorijskom minimumu ove godine, naglašava se.

(Glas Amerike/foto: Pixabay)