U saobraćajnim nezgodama od 1997. do 2021. godine u Srbiji je 1.637 osoba poginulo u onim sa učešćem traktora, od čega 1.198 kao vozač ili putnik na ovom vozilu, pokazuju podaci Agencije za bezbednost saobraćaja.

Ono što posebno zabrinjava je podatak da je od ukupnog broja poginulih u saobraćajnim nezgodama sa učešćem traktora i 67 maloletnika.

Sa druge strane, u analiziranom periodu, svaka deseta osoba starija od 65 godina koja je poginula u saobraćajnoj nezgodi, nastradala je u udesu sa učešćem traktora, pokazalo je istraživanje Agrosmarta.

Statistički, dakle, u posmatranom periodu na svakih šest dana jedna osoba izgubi život u saobraćajnim nezgodama u kojima su uečestvovali traktori.

Takođe, svaka dvanaesta osoba poginula na putevima u Srbiji, nastradala je od posledica ovih saobraćajnih nezgoda.

Od 1997. do 2021. godine u Srbiji je registrovano ukupno 1.230.000 saobraćajnih nezgoda u kojima je život izgubilo 20.344 osoba. Odnosno, manje od dva odsto svih saobraćajnih nezgoda rezultira smrtnim ishodom.

S druge strane, ako posmatramo samo saobraćajne nezgode sa traktorima, u posmatranom periodu registrovano ih je ukupno 27.000 u kojima je život izgubilo 1.637 osoba.

Dakle, šest odsto saobraćajnih nezgoda sa učešćem traktora rezultira smrtnim ishodom.

Ovi statistički pokazatelji jasno pokazuju „specifičnu težinu“ kada je reč o traktorima u saobraćaju.

Naime, iako broj saobraćajnih nezgoda sa traktorima ima udeo od 2,2 odsto u ukupnom broju svih registrovanih nezgoda u posmatranom periodu, broj poginulih osoba u saobraćajnim nezgodama sa učešćem traktora iznosi osam odsto u odnosu na ukupan broj nastradalih u svim saobraćajnim nezgodama.

Iz Agencije za bezbednost saobraćaja kažu za Agrosmart da traktori imaju visok rizik izazivanja saobraćajnih nezgoda na javnom putu.

To je, dodaju, pre svega posledica tehničkih karakteristika traktora, mogućnosti vuče prikolica ili priključnih oruđa, nepoštovanje saobraćajnih propisa, neispravnost vozila, ali je izražena i vožnja pod dejstvom alkohola.

„Vrlo često se smatra da je vožnja nakon konzumiranja alkohola ‘normalan’ sled događaja kod radova u poljoprivredi. Nažalost, ovakvi običaji odgovorni su za nemali broj saobraćajnih nezgoda i smrtnih ishoda. U poslednje tri godine tri lica starosti 70-90 godina su poginula i 11 je zadobilo povrede u saobraćajnim nezgodama u okolnostima kada je vozač traktora bio pod dejstvom alkohola“, naglašavaju iz Agencije.

Ono što Agencija posebno ističe je podatak da oni beleže samo saobraćajne nezgode koje se dogode na javnom putu. Stoga, nije moguće utvrditi koliki je ukupan broj poginulih osoba na traktorima u polju i nekategorisanim putevima.

Ugroženi maloletnici i stariji od 65 godina

„Na selu je sasvim normalno da deca voze traktor. Već oko desete godine deca sedaju za volan mašine. Ja sam prvi put sa sedam godina seo u traktor, ali to nije bila klasična vožnja na javnom putu već upravljanje volanom na njivi. Godina za godinom, obavljao sam sve ozbilnije radove na njivi“, kaže za Agrosmart tridesetogodišnji Miroslav, poljoprivrednik iz jednog bačkog sela.

On dodaje da nije siguran da li bi svom detetu dao da vozi traktor, ali konstatuje da bi mu dozvolio da proba kada napuni 12 godina i bude mogao da „dohvati papučicu“.

Kao što je ranije pomenuto, u periodu od 1997. do 2021. godine od ukupno 1637 registrovanih smrtnih ishoda kao posledica saobraćajnih nezgoda sa traktorima, poginulo je 67 maloletnika, pokazuje baza podataka Agencije za bezbednost saobraćaja.

Iz Agencije naglašavaju da je u posmatranom dvadesetpetogodišnjem periodu 35 maloletnika poginulo prevozeći se na traktoru, od čega sedam kao vozači ovog vozila.

Ono što iz Agencije posebno ističu kada je reč o poginulim maloletnicima jeste da oni najčešće stradaju kao putnici na traktoru ili priključnom vozilu.

„Kao problem stradanja dece i mladih u saobraćajnim nezgodama sa traktorima se javlja i njihovo učešće u saobraćaju kao biciklista i pešaka.

Mladi u saobraćajnim nezgodama sa traktorima često stradaju i kao putnici u putničkom vozilu. U ovakvim nezgodama najčešće dolazi do ‘naletanja’ putničkog vozila na traktore.

Za prevenciju ovih nezgoda je od najvećeg značaja ispravna osvetljenost traktora noću, bezbedna brzina kretanja ostalih učesnika u saobraćaju i vožnja prilagođena uslovima saobraćaja na putu“, objšanjavaju iz Agencije za Agrosmart.

Procentntualno, osobe starije od 65 godina dvostruko češće ginu u saobraćajnim nezgodama sa traktorima u odnosu na prosečan broj nastradalih u svim saobraćajnim nezgodama.

Od 1997. do 2021. godine osobe starije od 65 godine učestvovale su u 130.000 saobraćajnih nezgoda a poginulo je njih 5000.

U istom periodu, ova starosna populacija učestvovala je u 7000 nezgoda sa traktorima a poginulo je 485 osoba, od čega čak 290 kao vozači traktora.

To znači da je gotovo svaka deseta osoba u Srbiji starija od 65 godina koja je poginula u saobraćajnoj nezgodi zapravo nastradala od posledica saobraćajne nezgode sa učešćem traktora.

„Ono što je važno napomenuti, od 19 poginulih starijih vozača i putnika na traktoru, čak 16 njih je poginulo u okolnostima da je traktor na kojem su se nalazili bio jedini učesnik saobraćajne nezgode, odnosno nije bilo drugog učesnika u saobraćaju“, preciziraju iz Agencije za bezbednost saobraćaja.

„Saobraćajne nezgode sa traktorima i ostalim poljoprivrednim vozilima su specifične zbog težine posledica“

Zbog svoje konstrukcije i tehničkih specifikacije, traktori u saobraćaju nisu opasni samo po vozače i putnike koji se njime prevoze, već i za druga vozila.

Profesor bezbednosti saobraćaja na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu dr Dragan Jovanović objašnjava za Agrosmart da traktori nisu posebno podložni nezgodama, ali imaju negativan uticaj na rizik odvijanja saobraćaja.

“Traktor predstavlja prepreku. Najčešće dolazi do naletanja na tu prepreku gde vozači vozila koje naleće ili ne reaguju ili kasno reaguju da bi izbegli nezgodu”, navodi on.

Dodaje i da je problem to što traktori sa neizgrađenih atarskih puteva iznose blato na kolovoz i time povećavaju rizik odvijanja saobraćaja na putevima sa savremenim kolovozom.

“Ranije je postojala ideja o izgradnji otresišta, što bi pokrenulo promišljanje o ovim problemima i njihovom rešavanju, ali se na tome do sada malo uradilo”

Pored toga, traktori, objašnjava on, uzrokuju i smanjenu propusnu moć puteva i usporavaju saobraćajne tokove.

Međutim, postoje i problemi koji se odnose na vozače.

Jovanović navodi da vozači poljoprivrednih vozila ne prolaze uvek kroz organizovanu i kvalitetnu pripremu za saobraćaj, što se nepovoljno odražava na njihovo snalaženje i ponašanje u saobraćaju.

S druge strane, dodaje on, u sezoni intenzivnih poljoprivrednih radova jedan broj vozača ovih vozila se uključuje u saobraćaj iako su zbog umora njihove sposobnosti da bezbedno upravljaju vozilima smanjene.

Jedan od gorućih problema ipak predstavlja to što veliki broj traktora nema adekvatnu opremu, navode u Agenciji za bezbednost saobraćaja.

“Imajući u vidu da najveći broj osoba nastrada u slučaju gubitka kontrole nad vozilom i ‘prevrtanja’ traktora, ugradnja traktorske kabine i zaštitnih ramova se svakako nameće kao jedan od važnijih elemenata koji utiču na bezbednost ovih lica na traktoru”, naglašavaju u Agenciji.

Prema podacima koje je Agencija dostavila Agrosmartu, procenjuje se da je u Srbiji oko 100.000 traktora bez zaštitne kabine ili rama.

„Najveći procenat upotrebe traktora bez zaštitnog rama ili kabine je u centralnoj Srbiji, čak oko 50 odosto, dok je u Mačvi nešto manji iznosi 45 odsto a u Vojvodini iznosi 18 odsto“, navode u Agenciji.

S obzirom na ove zabrinjavajuće brojke, u Agenciji navode da su oni, zajedno sa Ministarstvom saobraćaja, objavili javni poziv za subvencionisanu dodelu zaštitnog rama za upotrebljavani traktor, koji će početkom 2023. godine biti dostavljeni svim vlasnicima traktora koji donesu ispravne prijave.

Petar Alimpijević (Autonomija/Agrosmart, arhivska foto N1: protest traktorista u Zrenjaninu)