Težak je život službenika Bezbednosno-informativne agencije, gorak je to hleb. Dužnost im je da štite miran san građana Srbije, da se brinu o njihovoj sigurnosti i da saseku u korenu svaku potencijalnu pretnju po bezbednost poreskih obveznika koji ih plaćaju, hteli-ne hteli.

Međutim, prepoznati stvarnu pretnju po bezbednost stanovništva nije tako lako kao što se nama laicima čini. Nisu ni neprijatelji srpstva naivni, maskiraju se u naizgled bezopasna i bezazlena bića, skrivaju svoje namere i glume nevinašca. Srećom, naša Služba je puna iskusnih operativaca sposobnih da otkriju ugrozu tamo gde bi je malo ko očekivao.

Slučaj Elene Koposove

Evo, uzmimo za primer poslednji slučaj otkrivanja bezbednosne pretnje po vaskoliko srbijansko građanstvo. Ko bi pri čistoj svesti i zdravoj pameti prepoznao opasnost u Eleni Koposovoj, naizgled bezazlenoj književnoj prevoditeljki sa engleskog na ruski jezik?

Elena već pune četiri godine živi u Srbiji sa mužem i dvoje dece. Doselili su se iz Rusije, odomaćili se, žive mirno, kupili su kuću nedaleko od Beograda, bave se svojim poslovima i ne bave se politikom i sličnim tričarijama. Deca su naučila srpski, jedno dete pohađa vrtić, drugo osnovnu školu, prilagodili su se i na dobrom su putu da se asimiluju. Niko se na njih nije žalio, komšije, bliža i dalja okolina nikakvih problema s njima nisu imali, nikome ništa nije bilo sumnjivo.

Elena Koposova je onda podnela zahtev za stalno nastanjenje, a od policije je dobila odgovor da se zahtev odbija, dozvola boravka joj se poništava i nalaže joj se da u roku od trideset dana napusti Srbiju. Otkud sad to odjednom, nakon četiri godine mirnog života bez ikakvih incidenata?

U rešenju Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije navodi se da Koposova predstavlja “neprihvatljiv bezbednosni rizik”. Naravno, obična policija nije u stanju da prepozna ovakvu opasnost, iza ove formulacije stoje prekaljeni službenici BIA-e. Sudbina muža i dece je za sada neizvesna, videćemo šta bezbednjaci kažu o tome, da li su maloletna deca takođe opasnost po bezbednost Srbije.

Nepisani zakoni

Ima država Srbija i nekakve zakone, prisilili nas kleti zapadnjaci da ih prepišemo od njih, pa tako ima i Zakon o strancima. U članu 9, stav 3. tog zakona sve lepo piše:

“Neprihvatljiv bezbednosni rizik postoji ukoliko raspoloživi podaci i saznanja ukazuju da stranac zagovara, podstiče, pomaže, priprema ili preduzima aktivnosti kojima ugrožava ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije, dobra zaštićena međunarodnim pravom i nacionalnu, regionalnu i globalnu bezbednost od značaja za Republiku Srbiju i pravni poredak”.

Nije lako proceniti čime je to tačno ugrozila bezbednost Elena Koposova, kako je to udarila na ustavni poredak i zaštićena dobra, čime preti globalnoj bezbednosti. Možda je njen krimen u tome što je prevela na ruski horor roman “Kutija u obliku srca” američkog pisca Džoa Hila? Ili je srpska nacionalna bezbednost ugrožena prevodom knjige “Pisma sa ostrva Skaj” Džesike Brokmoul? Teško je dokučiti kako to prevodi proze sa engleskog na ruski ugrožavaju bezbednost građana Srbije i narušavaju ustavni poredak, ali šta mi laici uopšte znamo o bezbednosti.

BIA je ipak srpska služba, a kod nas poštovanje zakona baš i nije uobičajena praksa. Ne trebaju službenicima tajne policije nikakvi zakoni da bi prepoznali opasnost, oni se rukovode sasvim drugačijim kriterijumima.

Što se tiče Elene Koposove, proterivanje iz Srbije je posledica toga što je pre dve godine, zajedno sa još 25-oro Rusa koji žive u Srbiji, potpisala otvoreno pismo kojim se poziva na miting protiv rata u Ukrajini i diktature, koji je održan u Beogradu 6. marta 2022. I to je sve. Ne bavi se političkim aktivizmom, samo je digla glas protiv razaranja gradova, agresije i ubijanja nevinih ljudi. Sasvim dovoljno za naše bezbednjake da u njoj prepoznaju pretnju po Srbiju.

Nepoželjni Rusi

Po logici BIA-e, ko god se zalaže za mir, taj ugrožava srpski bezbednosni poredak. Mirovnjaci su pretnja po građane, za razliku od ratnih huškača koji vladaju zemljom i ratnih zločinaca koji se šetkaju po televizijama sa nacionalnom frekvencijom, gostuju po kulturnim centrima i bibliotekama, i šire mrziteljsku propagandu. Logično je da država koja se ponosi masovnim ubicama i glorifikuje najsramnije stranice svoje istorije ima iščašeno shvatanje bezbednosti.

Nije Elena Koposova jedina ruska državljanka koja je proglašena pretnjom i maltretirana zbog protesta protiv Putinovog zločinačkog rata. Iz Srbije su proterani i aktivisti Vladimir Volohovski i Jevgenij Iržanski. Uložili su žalbu, ali je pre neki dan Ustavni sud Srbije doneo odluku da im žalbu ne usvoji, tako da će morati da napuste Srbiju. Pjotra Nikitina iz Ruskog demokratskog društva su zadržali na aerodromu, hteli su da ga proteraju iako već godinama živi u Srbiji, ali su na kraju odustali.

Najbizarniji je slučaj Ilje Zernova. Njega je 29. januara u Beogradu napala grupa muškaraca, dok je pokušavao da prebriše grafit mržnje “Smrt Ukrajini” koji je bio ispisan pored znaka ruske jedinice Vagner. Podnete su krivične prijave, Zernov se odselio u Nemačku, a onda ga je sud pozvao da svedoči. Kad je stigao na beogradski aerodrom, granična policija mu je zabranila ulazak u zemlju. Jedan državni organ, sud, pozvao je čoveka da dođe u Srbiju i ispuni zakonsku obavezu, a drugi državni organ, granična policija, sprečio ga je da se odazove pozivu suda.

Rusko demokratsko društvo održalo je u petak konferenciju za novinare u beogradskom Medija centru, na kojoj je Pjotr Nikitin govorio da osim poznatih slučajeva „otkazivanja gostoprimstva“ državljanima Rusije u Srbiji, postoji veliki broj ljudi koji su takođe proterani, ali se boje da nastupe u javnosti, jer strahuju od reakcije srpskih vlasti.

U službi ruske Službe

U balkanskoj ruskoj guberniji nema mesta za protivnike zlikovačkog Putinovog režima, kod nas su dobrodošli samo pravoverni Rusi, oni koji podržavaju agresiju. Ili bar Rusi koji ćute i ne bune se protiv masovnih ubica koji vladaju njihovom zemljom.

Nije bivši direktor BIA-a Aleksandar Vulin tek tako dobio dva ordena od ruske države za uspešmnu saradnju srpske Službe sa ruskom. Jedan orden je dobio od Federalne službe bezbednosti, a drugi od Putina, što se može protumačiti i kao bukvalno priznanje da je BIA postala podružnica FSB-a, da radi u interesu druge države.

Nisu samo ruski aktivisti i mirovnjaci proglašeni bezbednosnom pretnjom, slično su prolazili i poslanici Narodne skupštine Crne Gore koji su glasali za Rezoluciju u Srebrenici. Njih su redovno vraćali sa aerodroma i nisu im dozvoljavali ulazak u Srbiju. Čim nazoveš genocid – genocidom, odmah postaješ pretnja po građane Srbije, koji prosto nisu navikli da čuju istinu u javnom prostoru, pa službenici BIA-e moraju da ih zaštite od istine i činjenica koji bi mogli da im nanesu tešku duševnu bol.

Crnogorskoj pevačici Jadranki Barjaktarević zabranjen je ulazak jer je pevala “Ne može nam niko ništa, jači smo od Srbije”. Ko se usudi da pomisli kako je neko jači od Srbije, taj je – logično – pretnja po bezbednost. Feđi Štukanu je zabranjen ulazak jer je učestvovao na protestu Srbija protiv nasilja, Selmi Bajrami jer je pokazala znak orla koji Aleksandar Vulin tumači kao prizivanje Velike Albanije.

Uglavnom, službenici srpske Službe imaju pune ruke posla da prepoznaje sve potencijalne opasnosti po građane Srbije, a poznato je da smo mi po difoltu ugrožena nacija protiv koje se zaverio ceo svet, tako da je spisak naših neprijatelja neiscrpan.

Bezopasni kriminalci i teroristi

Dok bezbednjaci detektuju pretnje po bezbednost i čuvaju građane od neprijatelja svih boja, promiču im neke čudnovate pojave. Na primer, na severu Vojvodine traje pravi rat krijumčarskih bandi koje prevoze izbeglice, puca se na sve strane iz vatrenog oružja, odjekuju rafali, ginu ljudi, ali u tome bezbednjaci ne vide nikakvu bezbednosnu pretnju po građane Srbije. Pogotovo po one građane koji se uveče više ne usuđuju da izađu iz kuće.

Navijačke grupe se međusobno premlaćuju, divljaju po gradu, a usput stradaju i obični građani, ali ni to nije pretnja po bezbednost. Zapravo se radi o huliganskim bandama ogrezlim u kriminal, ali nema procena da je u pitanju neprihvatljiv bezbednosni rizik. Neki službenici Službe su po svoj prilici učestvovali u obezbeđivanju Jovanjice, najveće plantaže marihuane u Evropi, ali ni uzgoj droge nije bezbednosna pretnja.

Takođe, hiljade ratnih zločinaca nije procesuirano, mirno se šetkaju ulicama naših gradova, ali ni to nije neprihvatljiv bezbednosni rizik. Milan Radoičić je organizovao terorističku grupu i izvršio napad u Banjskoj na Kosovu, ali izgleda da ni paravojne formacije nisu pretnja po bezbednost građana. Ni silni kriminalci koji se mirno bave svojim nezakonitim poslom, niko ih ne dira, takođe ne predstavljaju neprihvatljiv bezbednosni rizik.

Ne mogu službenici BIA-a da se bave takvim sitnicama, oni imaju važnija i pametnija posla, da prepoznaju pretnju tamo gde je nema, da poštene ljude proglašavaju za kriminalce, i da zlostavljaju svakog ko nije po volji vladajućoj razbojničkoj oligarhiji. Kad se sve sabere, ispada da je najveća pretnja po bezbednost upravo Služba kojoj je posao da brine o bezbednosti građana. Ako ne računamo Aleksandra Vučića i njegove najbliža saradnike, oni su ipak bez konkurencije.

(Al Jazeera/ustupljena fotografija)