Republička tužiteljka Zagorka Dolovac gotovo nikada se ne pojavljuje u javnosti, ne daje izjave za medije, a posebno je ćutljiva u pogledu velikih afera u koje su upleteni državni funkcioneri. Nije se državna tužiteljka oglašavala ni povodom otkrića Jovanjice, najveće plantaže marihuane u Evropi, koju su obezbeđivali službenici Bezbednosno-informativne agencije. Nije se javljala ni kad je Aleksandar Obradović, radnik fabrike oružja “Krušik”, dostavio novinarima dokumentaciju koja ukazuje na korupciju i zloupotrebe u trgovini oružjem u koju su umešani i neki budžovani, pa je zbog toga uhapšen, držan u pritvoru, suspendovan i zlostavljan na sve moguće načine.

Ne oglašava se Zagorka Dolovac ni povodom silnih korupcionaških afera, krađe izbora, naprednjačkog razvaljivanja svake zakonitosti, svakodnevnog kršenja Ustava u režiji predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a ni povodom očiglednog davljenja čitavog društva u kriminalu. Ne javlja se Dolovac čak ni kad se u njenom rođenom resoru događaju sumnjiva zbitija, na primer kad tužiteljke Bojana Savović i Jasmina Paunović odbiju da rade po partijskoj direktivi, jer nastoje da se drže zakona, pa ih zato šefovi šikaniraju na sve moguće načine.

Zagorka Te Nej

Zagorka Dolovac pomalo podseća na čudovište iz Loh Nesa, Jetija, jednoroga i slična mitska bića: mnogi tvrde da postoji, ali ju je malo ko video. Zbog toga je u narodu koji voli stripove “Zlatne serije” tužiteljka dobila adekvatan nadimak: Zagorka Te Nej. Desi se ponekad da novinari ugledaju fantomalnu državnu tužiteljku na nekom društvenom događaju, pa pokušaju da joj postave neko pitanje o stvarima od javnog značaja.

U takvim slučajevima uvek se u blizini nađe neka dobra duša da tužiteljki posluži kao živi štit od strašnih predstavnika sedme sile. Jednom takvom prilikom na novinarku koja je zaustila da nešto priupita Zagorku Dolovac obrecnula se ministarka pravde Maja Popović sledećim rečima: “Nemojte, molim Vas, da uznemiravate gospođu Dolovac”. Ministarkino upozorenje se pokazalo kao proročansko, zaista je opasno uznemiravati javnu tužiteljku i postavljati joj nezgodna pitanja.

U to se nedavno uverio jedan muškarac koji je krajem maja imao nesreću da, na sopstveno iznenađenje i neizmerno čuđenje, ugleda Zagorku Dolovac uživo na aerodromu “Nikola Tesla” u Beogradu. Gotovo ne verujući svojim očima, S.Ž. je tužiteljki postavio retoričko pitanje koje se nameće samo po sebi: „Zar ste Vi još uvek živi?“

Ugrožavanje sigurnosti pitanjem

Nikada ne bismo saznali za ovaj nesvakidašnji događaj da Treći osnovni sud u Beogradu nije osudio dotičnog gospodina na devet meseci zatvora i novčanu kaznu od 500.000 dinara (preko 4.000 evra) koji treba da uplati oštećenoj stranci zvanoj Zagorka Dolovac. Osuđenik će kaznu služiti u mestu boravka uz elektronski nadzor, dakle u kućnom pritvoru, a tužiteljka se obavezala da će uplaćeni novac donirati Dečjem selu u Sremskoj Kamenici.

Presuda je doneta na osnovu sporazuma o priznanju krivice koji je okrivljeni sklopio sa tužilaštvom, a u njoj piše da je S.Ž. kriv za “krivično delo ugrožavanje sigurnosti”. U obrazloženju presude piše i na koji način je ovaj ovejani kriminalac izveo svoje podlo zlodelo. S.Ž. je “ugrozio sigurnost vrhovnog javnog tužioca, oštećene Zagorke Dolovac, pretnjom da će napasti na njen život, na taj način što je prišao oštećenoj i pretećim tonom joj se obratio rečima: ‘Zar ste Vi još uvek živi?’, usled čega se Zagorka Dolovac iz straha i ugrožena ovakvim ponašanjem okrivljenog udaljila sa lica mesta”.

Nagledali smo se raznih apsurdnih presuda i procesa koji podsećaju na slavne dane staljinizma, ali ovaj slučaj prevazilazi sve prethodne pravosudne ludorije. Jasno je kao dan da S.Ž. nije pretio tužiteljki, niti je bilo čime ugrozio njenu sigurnost. Njegovo pitanje se čak uopšte ne odnosi na fizičku egzistenciju Zagorke Dolovac, već na duhovit način govori o tome da ona naprosto ne radi svoj posao. Pitanje “Zar ste Vi još uvek živi?” – ne znači da osuđenik ne zna da li je tužiteljka živa, niti da je ozbiljno pita da li i dalje diše, a pogotovo ne znači da bi on da promeni stanje tužiteljkinog organizma iz živog u neživo.

Pretnje i konstatacije

Sve je to jasno čak i strancima koji su pre dve nedelje počeli da uče srpski, a kamoli bilo osobama kojima je srpski maternji jezik. Ne treba biti filolog da bi se ispravno shvatio smisao inkriminisanog pitanja, to je posve banalna stvar. Sudija je jedina persona na svetu koja je to pitanje protumačila kao pretnju. Kad bi me svako koga sam pitao “Jesi živ?” tužio sudu, pa kad bih za svaki takav slučaj dobio kaznu od devet meseci zatvora, bio bih na odsluženju doživotne i postživotne robije.

Dolovac tvrdi da je pitanje doživela kao pretnju, ali to nije dovoljno da optuženi bude proglašen krivim, jer ljudi mogu svašta da umišljaju i da svakakva bezazlenstva dožive kao nešto što im ugrožava život. Neophodno je da sud utvrdi da se radi o stvarnoj pretnji, da optuženi zaista ima nameru da nanese zlo tužiteljki, te da je pretnja objektivno ostvariva.

U ovom slučaju nema nikakve pretnje, pa nema šta ni da se ostvaruje, što je jasno svakome osim tužiteljki i sudiji. Dobro, i njima je jasno, nisu maloumni, samo se pretvaraju da im nije baš razvidno. Sudska praksa pokazuje da se mnogo toga ne može okarakterisati kao pretnja. Na prime, ako nekome kažete “Ubiću te!” – to jeste pretnja. Ali, ako kažete “Treba te ubiti”, – to nije pretnja, jer je izrečena u potencijalu. Treba te ubiti, ali ne pada mi na pamet da ti naškodim, daleko bilo, samo konstatujem šta bi po mom mišljenju trebalo da bude sa tvojim životom. Zato su takve tvrdnje, po mišljenju suda, konstatacije.

Demonstracija gole sile

Razni manijaci i neostvareni koljači koji stvarno prete ljudima, pogotovo onima koji nisu po volji naprednjačkog režima, naučili su ove finese pravničke gramatike, pa i oni sve češće koriste potencijal umesto direktnih pretnji, kako bi izbegli sudsko gonjenje. Korišćenje ovog glagolskog oblika može da ima i neke pozitivne prednosti, o čemu je nemački muzičar Danger Dan iz benda Antilopen Gang napisao i komponovao izvanrednu pesmu “Das ist alles von der Kunstfreiheit gedeckt” (Sve ovo pokriva umetnička sloboda).

Međutim, u slučaju Zagorke Dolovac nije reč ni o umetničkoj slobodi, ni o potencijalu, ni o gramatičkim finesama, već o demonstraciji gole sile. Presuda koja bezazlenu rečenicu proglašava za pretnju predstavlja jasnu poruku svakome ko pomisli da kritikuje nenarodni režim i njegove sluge, sve one državne službenike koji su izdali svoju profesiju i prodali dušu vladajućoj partiji. Zastrašiti i obeshrabriti svakog ko se usudi da nešto zucne protiv vlasti – to je glavna poruka sumanute presude.

A dodatna poruka glasi: U ovoj zemlji postoji kasta nedodirljivih za koju ne važe zakoni; vi, bedna marvo, ima da ćutite i trpite naš zulum, a mi ćemo vam raditi šta god nam padne na pamet. Zato je tuženi i pristao na sporazumno priznanje krivice, video je da je vrag odneo šalu, a jasno mu je šta sve moćnici mogu da mu urade, ni krivom ni dužnom. Na primer, da ga strpaju u pravi zatvor na mnogo dužu robiju.

Sudski tumači srpskog jezika

Posebno je opasno izvrtanje stvarnosti naglavce, nasilje nad jezikom i ruganje zdravom razumu. Ako pitanje “Zar ste Vi još uvek živi?” – sud protumači kao pretnju, onda to otvara neslućene mogućnosti za slične paranormalne hermeneutičke zahvate pomahnitalog sudstva. Šta god čovek da izgovori ili napiše, može biti optužen za neko krivično delo.

Ako je navedeno pitanje pretnja, onda pretnja može da bude bilo koja fraza: “Kako si?” (zlonamerno pitanje kojim se otvoreno priželjkuje da pitani bude lošeg zdravstvenog stanja, da se razboli od smrtne bolesti i umre), “Nismo se videli sto godina” (ako je prošlo toliko vremena, pitani bi trebalo da je odavno mrtav), “Dobar dan” (očigledno se misli suprotno, što može da se smatra pretnjom). Ko citira stih “Jer tako se zvao čovjek ni živ, ni mrtav, ni pomorac” iz Štulićeve pesme “Flash”, svejedno u kom kontekstu, neka se odmah sam prijavi policiji.

Kako je krenulo, uskoro bi naslov sa satiričnog portala Njuznet mogao da postane stvarnost. Naslov glasi: “Čovek uhapšen jer je pomislio na Zagorku Dolovac”. Naravno, to danas zvuči komično, ali koliko juče je zvučalo smešno i nadrealno da neko bude osuđen zato što je državnoj tužiteljki koja se nigde ne pojavljuje postavio logično pitanje “Zar ste Vi još uvek živi?”

(zurnal.info)