Par nedelja nakon početka ruske agresije na Ukrajinu grupa pravoslavnih teologa objavila je „Deklaraciju o doktrini ‘ruski svet’“ u kojoj su osudili ovo lažno i jeretičko učenje koje je Putinu poslužilo kao ideološka osnova za rat. Deklaraciju je do sada potpisalo preko 1300 pravoslavnih teologa iz svih krajeva sveta, od kojih su mnogi univerzitetski profesori. Teolozi doktrinu nazivaju “etno-filetističkim religioznim fundamentalizmom totalitarnog karaktera”, te odbacuju “jeres ‘ruskog sveta’ i sramne postupke Vlade Rusije u pokretanju rata protiv Ukrajine koji proizilazi iz ovog podlog i neodbranjivog učenja uz podršku Ruske pravoslavne crkve — kao duboko nepravoslavne, nehrišćanske i usmerene protiv čovečanstva”.

Teolozi takođe osuđuju mnoge velikodostojnike iz Moskovske patrijaršije koji šire doktrinu „ruskog sveta“, na čelu sa ruskim patrijarhom Kirilom. Izgleda da su na njega mislili u delu Deklaracije kojim se osuđuju svi oni koji poslušnost raspetom i vaskrslom Gospodu zamenjuju poslušnošću zemaljskim vođama i vladarima, svejedno da li nose titulu cezar, car, imperator ili predsednik. U Deklaraciji se osuđuje obogovotvoravanje države koje lišava crkvu slobode da proročki ustane protiv svih nepravdi, a kao nepravoslavno i jeretičko odbacuje se svako učenje koje pripisuje božanski autoritet, svetost ili božansku izuzetnost nekom partikularnom nacionalnom identitetu ili kulturi.

Duhovno opravdanje za ruski imperijalizam

Drugim rečima, doktrina koju ispovedaju Vladimir Putin i njegov odani patrijarh Kiril, zajedno sa brojnim pristalicama – duboko je antihrišćanska, jeretička i nepravoslavna. Ideja „ruskog sveta“ je u suštini providno ideološko opravdanje za ruski imperijalizam, priča o duhovnom jedinstvu Belorusije, Ukrajine i Rusije u praksi znači da svi treba da budu potčinjeni velikom vođi koji sedi u Kremlju. U jeretička učenja spada i vera u supremaciju ruske civilizacije nad trulim Zapadom koji je ogrezao u dekadenciju, što je opšte mesto zvanične ruske ideologije.

Dela patrijarha Kirila pokazuju koliko je teološka Deklaracija pogodila suštinu problema. U svojim propovedima patrijarh je invaziju na Ukrajinu nazvao borbom od „metafizičkog značaja“, objasnio kako se radi o „temeljnom odbacivanju takozvanih vrednosti koje danas nude oni koji imaju svetsku moć”, te izrazio nadu da neće pobediti „sile zla“. Pod silama zla patrijarh verovatno podrazumeva zapadnjačke sile koje su nekom čudnovatom magijom naterale Ukrajince da se brane od agresora, te da se bore za goli život protiv divljačke armade koja spaljuje čitave gradove, namerno gađa stambene zgrade i spomenike kulture, i masovno ubija civile.

U ime pravoslavlja

Patrijarh Kiril je Putinovom šefu Nacionalne garde Viktoru Zolotovu poklonio ikonu Bogorodice, u znak podrške razvaljivanju Ukrajine. Zolotov se zahvalio rekavši kako veruje da će “ova ikona zaštititi rusku vojsku i ubrzati našu pobedu“. Ikona nije svojim čudotvornim moćima ubrzala pobedu agresorske armije, ali jeste – uništavanje pravoslavnih crkava. Patrijarh Kiril je praktično dao blagoslov ruskoj vojsci da razara pravoslavne bogomolje, što zvuči kao rečenica iz nekog satiričnog teksta, ali to je naša surova, izopačena realnost. Do 25. marta ruska vojska je u svom zločinačkom pohodu uspela da ošteti ili uništi 59 bogomolja, od čega najveći broj upravo pravoslavnih hramova. U ime ruskog pravoslavlja i ruskog Boga koji očigledno nema nikakve veze ni sa pravoslavljem, ni sa hrišćanstvom.

Ruski projektil pogodio je Hram uspenja svete Bogorodice u Harkovu u kom su se skrivale izbeglice, ali srećom niko nije povređen – osim same crkve koja je sagrađena 1770. godine. Crkva rođenja presvete Bogorodice u selu Vjazovka kod Žitomira, sagrađena 1862. godine, potpuno je uništena, samo je zvonik ostao neoštećen. Crkva inače pripada Moskovskoj patrijaršiji kojom predsedava patrijarh Kiril.

Ruski okupatori su namerno gađali Crkvu svetog Đorđa u selu Zavoriči kod Kijeva, sagrađenu 1873. godine, koja je potpuno izgorela. Crkva je takođe bila pod jurisdikcijom patrijarha Kirila. Usput su ruski vojnici malo pucali i na civile koji su se nalazili u blizini hrama. Kad si već spalio Božji dom, što ne bi izrešetao i ikone Božje, šta fali? Ruska vojska je granatirala i Crkvu Bogorodice Kazanjske u Černihovu, sagrađenu 1827. godine, nisu uspeli da je unište, ali je zato crkveni dom izgoreo do temelja. U selu Bobrik u Kijevskoj regiji granatiran je Hram vaznesenja Gospodnjeg, neposredno nakon službe Božje. Blagosloveni vojnici ruskog Boga razneli su i Crkvu svetog Tihona Zadonskog u Guljajpolju u Zaporožju, zajedno sa parohijskim domom i okolnim kućama.

Zabrana savesti i Božjih zapovesti

I ove tri crkve su pripadale Moskovskoj patrijaršiji, a Tihon Zadonski bio je najveći ruski svetitelj i teolog XVIII veka, njegovi spisi su i danas vrlo čitani u celom pravoslavnom svetu, veliki deo je preveden i na srpski jezik. Sveti Tihon je, na primer, ovako pisao: „Kada je Bog stvorio čoveka, postavio je savest u njegovu dušu, tako da bi bio rukovođen njom, i da bi bio upravljan u tome šta da čini, a šta da izbegava. Savest nije ništa drugo, nego prirodni ili urođeni zakon, iz kog razloga se i slaže sa pisanom Reči Božijom. (…) Zakon nam zabranjuje da povređujemo čoveka i da ga lišimo života; savest takođe. Zakon zapoveda da pomognemo čoveku u nesreći i potrebi; savest nalaže isto. (…) Zakon zabranjuje da polažemo ruke na dobra drugih, bez saglasnosti vlasnika; savest vapije isto”.

Očigledno je da Putin, njegovi opričnici, patrijarh Kiril i ruski oficiri i vojnici ne čitaju Tihona Zadonskog, niti se drže njegovog učenja, pa onda nije problem ni crkvu da mu sruše. Kad amputiraš savest i dobrovoljno postaneš rob hajzajinu, ništa te ne sprečava da ubijaš i rušiš sve pred sobom. Ili da blagosiljaš sva zlodela svog Boga na zemlji, Vladimira Vladimiroviča Putina, čiju je vladavinu patrijarh Kiril nazvao “čudom Božjim”.

Dok ruska vojska po Ukrajini ubija pravoslavce i razara pravoslavne hramove, u Rusiji čuvari reda i zakona deluju na istom demonskom polju. U Moskvi je policija uhapsila devojku jer je ispred Hrama Hrista Spasitelja držala transparent sa natpisom: “Šesta Božja zapovest: Ne ubij!” Dakle, Bog i Božje zapovesti su u Rusiji zabranjeni zakonom. Sveštenik Jovan Burdin koji služi u Hramu Hristovog vaskresenja u Karabanovu, u Kostromskoj oblasti, kažnjen je novčanom kaznom jer je održao antiratnu propoved i objavio kritiku rata na sajtu svoje parohije. “Mi, hrišćani, ne usuđujemo se da stojimo po strani kada brat ubije brata, hrišćanin ubije hrišćanina. Nemojmo ponavljati zločine onih koji su pozdravljali Hitlerove akcije 1. septembra 1939. godine. Ne možemo stidljivo zatvoriti oči i crno nazvati belim, zlo dobrim. Krv žitelja Ukrajine ostaće na rukama ne samo vladara Ruske Federacije i vojnika koji izvršavaju naređenja. Njihova krv je na rukama svakoga od nas koji smo odobravali ovaj rat ili smo jednostavno ćutali”, napisao je između ostalog ovaj hrabri sveštenik.

Po zlodelima njihovim poznaćete ih

Nije Jovan Burdin jedini sveštenik Ruske pravoslavne crkve koji je ustao protiv bratoubistva, apel za okončanje rata potpisalo je 290 sveštenih lica iz Rusije. U apelu ruski sveštenici, između ostalog, poručuju: “Strašni sud čeka svakog čoveka. Nikakva zemaljska vlast, nikakvi lekari, nikakvi stražari neće zaštititi od ovog suda. (…) ‘Glas krvi brata tvog viče sa zemlje k meni. I sada, da si proklet na zemlji, koja je otvorila usta svoja da primi krv brata tvog iz ruke tvoje’, rekao je Bog Kainu, koji je zavideo svom mlađem bratu. Teško svakome ko shvati da su ove reči upućene baš njemu”. Teško je onome ko veruje u hrišćanskog Boga, ali onaj ko se klanja paganskom bogu rata Marsu ili Aresu, nema nikakvih problema, taj ubijanjem vrši svoju svetu dužnost.

Poslednjih godina došlo je do snažne militarizacije ruske crkve, a zvanično pravoslavlje sve više podseća na neku pagansku, plemensku, ratničku religiju. Ovo militantno post-pravoslavlje dobilo je i svoju crkvu pre dve godine kad je u predgrađu Moskve sagrađen Glavni hram oružanih snaga Ruske Federacije, na inicijativu Ministarstva odbrane. Dovoljno je baciti pogled na hram, pa videti da tu hrišćanstva nema ni od korova: kupole podsećaju na balističke rakete, delovi hrama načinjeni su od oružja koje je ruska vojska zaplenila neprijatelju, freske slave otimanje Krima Ukrajini iz 2014. godine, prikazani su vojnici Crvene armije i komustički simboli – srp i čekić, tu je i spisak svih ratnih pobeda ruske vojske kroz istoriju ispod kojih je ostavljeno prazno mesto, za neke buduće ratove od kojih je prvi sadašnja invazija na Ukrajinu.

Prvobitno je bio izrađen mozaik sa likovima Vladimira Putina i Sergeja Šojgua, planirano je i izobraženje lika svetog Staljina, ali su graditelji na kraju od toga odustali, pod pritiskom javnosti. Zato je tu freska Bogorodice sa bogomladencem Hristom koja, kako je primetio jedan kritički nastrojen sveštenik, pravi pokret rukom koji podseća na staljinističke plakate, jer ne pokazuje na sina, već poziva u boj. Kao da je u pitanju boginja Kali, a ne Bogorodica. Hram koji slavi i priziva rat osveštao je, naravno, patrijarh Kiril. Kom se Bogu Kiril, Putin i njihovi sledbenici mole – gledamo danas na ukrajinskim stratištima i zgarištima. Da parafraziram jednog autora čije su reči zabranjene u Rusiji: “Po zlodelima njihovim poznaćete ih”.

(Al Jazeera)