Bilo je to davno, pre više od tri nedelje, slabo se ko još seća tih nemilih događaja zatrpanih pod nanosima novih informacija. Srpski tabloidi su grmeli kako su kosovski specijalci pucali na Srbe samo zato što su Srbi, kako su izrešetali automobil dvojici div-junaka bez ikakvog razloga osim njihove etničke pripadnosti, i sve u tom stilu.

Do pucnjave je došlo na magistralnom putu Kosovska Mitrovica-Leposavić, kod punkta na Bistričkom mostu. Ranjeni muškarac M. D. prebačen je u kraljevačku bolnicu, a potom na beogradsku Vojno-medicinsku akademiju.

Ministar odbrane Miloš Vučević, ministarka zdravlja Danica Grujičić i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković pohitali su u vizitu ranjeniku, da mu pruže državnu podršku i da se poklone njegovim junačkim ranama.

Prave i lažne vesti

Petković je izdao i zvanično saopštenje u kojem stoji da su „pripadnici Kurtijevih Rosu specijalaca na srpsko vozilo i Srbe u njemu zapucali su iz rafala samo zato što nisu želeli da dozvole da ih bez ikakvog osnova i i razloga Rosu policija maltretira“. Mediji su objavili fotografiju iz bolničke sobe: Petković stoji kraj bolesničkog kreveta sa maskom na licu, a ranjenik podigao obe ruke u vazduh sa raširena tri prsta. Kukanju nad nepravdom koja se priređuje Srbima i željama za brz oporavak ranjenika pridružio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić

U javnosti se pojavila i druga verzija priče, kako je kosovska policija dala znak vozilu da se zaustavi, vozač je to odbio, nagazio na gas, zakucao se u policijski automobil, a onda je počela pucnjava. Pojavile su se i vesti da putnici nisu neka nevinašca, već da su osumnjičeni za čitav niz krivičnih dela i da imaju podebeo dosije. Iz te perspektive delovalo je logično što se vozač nije zaustavio, ne bi baš da se sreće sa organima reda, svejedno kome oni pripadaju.

Međutim, pošto su te informacije dolazile od kosovskih institucija, a u Srbiji vlada konsenzus da je Kosovo lažna država, onda se sve što saopštavaju njihove ustanove tretira – logično – kao lažna vest. Na takve insinuacije srpski mejnstrim mediji, inače nadaleko poznati po istinoljubivosti, prosto ne obraćaju pažnju.

Tri laboratorije

Prođoše tri nedelje, događaj pade u zaborav, svakodnevne afere, tenzije i skandali prekrivaju stare priče, a onda odeljenje kosovske policije za borbu protiv proizvodnje i trgovine narkoticima upade u severni deo Kosovske Mitrovice i otkri tri laboratorije koje su odmah uništene. Policija je saopštila da se u dvema laboratorijama nalazilo oko 1.200 biljaka, sudeći po fotografijama radi se o marihuani, a da u trećoj nije bilo biljaka, ali je pronađena sofisticirana oprema za gajenje. Vrednost pronađenih narkotika i prateće opreme iznosi oko 2.3 miliona evra. Zanimljivo je da se jedna od sumnjivih lokacija nalazi tik iza zgrade Osnovnog suda, nedaleko od Pritvornog centra. Izgleda da proizvođači i dileri narkotika nisu ni najmanje strahovali od nadležnih organa.

Ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja saopštio je da je “suvlasnik već uništene laboratorije osoba koja je prošlog meseca napala Kosovsku policiju na Bistričkom mostu, dok je jedan od uhapšenih u ovoj akciji njegov brat“, te da je reč o „kriminalnim strukturama koje agilno štite Vučić i Petković“. Svečlja je označio četiri osobe srpske nacionalnosti koje su osumnjičene kao vlasnici ovih laboratorija i rekao da su “oni uključeni u napade na službenike Kosovske policije, postavljanje barikada i pretnje i napade na Srbe koji su odbili da sarađuju sa njima“.

I tako smo stigli tamo gde uvek stignemo kad krene priča o patriotizmu – do nezakonitih radnji. Kad god počne neko busanje u patriotska prsa, odbrana svetinja ili izvikivanje patriotskih parola, iza te dimne zavese se redovno krije nekakav kriminal, svejedno da li je u pitanju uobičajena korupcija ili najobičniji šverc narkotika. Nagledali smo se takvih providnih manevara proteklih decenija, ne samo u Srbiji, neprekidno prisustvujemo prikrivanju bezočne pljačke i bezakonja raznim tobož rodoljubivim motivima, sve je to jasno svakom razumnom, ali se malo ko buni, a sistem i dalje funkcioniše.

Nije ni običnim kriminalcima strano sakrivanje iz gromopucatelnih patriotskih slogana i nacionalnih simbola. Setimo se samo velike policijske akcije pre koju godinu kada je kod Azorskih ostrva zaplenjeno 800 kilograma droge, a na paketima kokaina bila je zalepljena fotografija – Gavrila Principa. Što reče jedan marginalni komentator naše nevesele stvarnosti: “Možda su narko-dileri u sukobu sa zakonom, možda im nije stalo do pravnog poretka, možda na prvi pogled izgledaju kao otpadnici od društva, ali i u njima kuca junačko srce, i njima je stalo do nacionalnog identiteta i nacionalnih heroja. Ako već prodaju drogu deci, neka se bar omladinci od ranih dana uče pravim vrednostima, pa makar ih ušmrkivali”.

Ne damo plantažu

S obzirom na novu sinergiju kriminala i patriotizma, moralo bi da dođe do nekih sitnih intervencija u starim rodoljubnim parolama. Umesto “Ne damo Kosovo” trebalo bi klicati “Ne damo plantažu”, a nacionalni prkos bi se mogao izraziti pokličom “Ne damo nikom da gazi srpsku travu”. Umesto “Dogodine u Prizrenu”, treba smisliti nešto primerenije realnosti, na primer “Dogodine u laboratoriji”. Ni Bećkovićev slogan ne treba zaboraviti: “Marihuana je najskuplja srpska reč”, a nakon upada u laboratorije izraz “sveta srpska zemlja” dobija sasvim novo značenje. Valjalo bi preraditi i Lazarevu kletvu, u svetlu novih otkrića: „Ko ne došo na boj na Kosovo – od ruke mu ništa ne rodilo: ni u polju zelena vutrica, ni u sobi opojna gandžica!”

Posle policijske akcije oglasio se i nesrećni Petar Petković koji je optužio Svečlju za pokušaj kriminalizacije Srba i celog Severa. Rekao je da Svečlja „izolovane i pojedinačne slučajeve koristi za svoju prljavu propagandu i otvorenu mržnju prema svemu srpskom“, te naglasio da Srbi, kao ni srpski državni vrh ne podržavaju kriminalne radnje.

Sve je to lepo i nadasve pohvalno, samo činjenice govore malo drugačije. Vlasti u Beogradu iz sve snage podržavaju, na primer, Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića (potpredsednika Srpske liste), a ova dvojica “kontroverznih biznismena” nalaze se na crnoj listi Sjedinjenih Američkih Država zbog veza sa transnacionalnim organizovanim kriminalom. SAD navode i čitav niz kompanija, mahom građevinskih, koje dovode u vezu sa ovim dvojcem, a dotične firme po Srbiji rade punom parom i uglavnom dobijaju vrlo unosne poslove od države.

Dobro organizovani pojedinačni slučajevi

Što se tiče “izolovanih i pojedinačnih slučajeva”, tu direktor Kancelarije za KiM baš nema sreće, jer je on od svih mogućih slučajeva, upravo tom jednom “izolovanom i pojedinačnom slučaju” odlazio u bolničke posete, na tom “izolovanom i pojedinačnom slučaju” gradio je sliku o sveopštem progonu Srba na Kosovu, i to na pravdi Boga, samo zato što su Srbi, te upravo tim povodom pozivao Međunarodnu zajednicu da “reaguje i zaustavi zlo iz Prištine”.

A onda se ispostavilo da je to narečeno zlo zapravo policijsko odeljenje za borbu protiv narkotika, a da je srpski junak osumnjičen da je vlasnik kućne plantaže za uzgoj marihuane. Kad bi međunarodni faktori zaista poslušali Petkovićev vapaj, kad bi se neko umešao u čitavu stvar, na primer DEA ili Interpol, bojim se da bi došlo do još veće kriminalizacije Srba na severu Kosova i do otkrića mnogih pojedinačnih i izolovanih, ali dobro organizovanih slučajeva.

Većina Srba koji žive na Kosovu, naravno, nemaju ama baš nikakve veze s kriminalom. Problem je što su poštene i mirne građane naprednjačke vlasti iz Beograda prepustile raznim sumnjivim tipovima koji love u mutnom, bave se kriminalnim radnjama i predstavljaju pretnju za sve, pa i za Srbe koje često zastrašuju i zlostavljaju, ukoliko pokažu znake neposlušnosti. A možda su Petković i ostali naprednjaci u pravu, možda je zaista problem u kosovskim vlastima, poglavito u policijskim organima. Njihovom teroru nema kraja: počeli su da hapse narko-dilere samo zato što su Srbi.

(Žurnal)