Da li je religija danas doista jedini realan izvor svih tenzija u svetu, kako to tvrde sagovornici Sputnjikove novinarke Miroljub Jeftić i Aleksandar Raković, prvi sa beogradskog Fakulteta političkih nauka, a drugi sa Instituta za noviju istoriju Srbije. Naravno da nije.

Da li religija može da se instrumentalizuje i služi za izazivanje, ali i za pravdanje sukoba? Naravno da može.

Da li Muslimani mogu da žive u Francuskoj? Tamo već žive. Dakle, mogu.

Zašto onda Sputnjikovi sagovornici tvrde da ne mogu? Zato da bi opravdali secesiju Republike Srpske od Bosne i Hercegovine.

Hrišćani i muslimani ne mogu, kaže Jeftić, da žive zajedno ni u Francuskoj, ni u Turskoj, niti bilo gde na svetu. Ako je tako, onda je jasno da ne mogu zajedno da žive ni u Bosni i Hercegovini. Jedini način da pobegnu od sukoba i međusobnog uništenja jeste da podele BiH.

Da li bi, u slučaju podele Bosne i Hercegovine, Republika Srpska nastavila da egzistira kao samostalna i nezavisna država? Naravno da ne. RS bi tada, po Rakovićevom mišljenju, trebalo da se ujedini sa Srbijom, Crnom Gorom i Makedonijom.

Da li je verska bliskost dovoljna za državno ujedinjenje? Naravno da nije.

A verske razlike? Jesu li one dovoljne za dezintegraciju BiH? Naravno da nisu. Ali to mogu postati kada se uporno ekstremizuju, a sličnosti i bliskosti sistematski bagatelizuju.

To što su nam, kako kaže Jeftić, Hrvati i bosanski muslimani bliži od Rusa, to praktično nema nikakvog značaja kada su verske razlike u pitanju. A one su takve da je podela BiH jedino racionalno rešenje.

U čemu je problem sa verskim razlikama? Da nisu, možda, muslimani teroristi? Nisu, kažu Sputnjikovi sagovornici.

Stvarno nisu? A šta ako teroristi, na primer, uporno ističu da je njihovo tumačenje islama jedino pravo i autentično?

Ma, ko smo mi, reterira Jeftić i relativizira prethodno izrečenu negaciju, da sudimo dal je to pravi ili pogrešan islam.

Doista bedan odgovor profesora, koga mediji predstavljaju kao eksperta za islam.

A možda nije reč ni o profesoru, ni o ekspertu, već o mutivodi, koji namerno izjednačava muslimane sa teroristima, kako bi osnažio tezu o nemogućnosti zajedničkog života muslimana i hrišćana.

Uostalom, ako muslimani i hrišćani ne mogu da žive zajedno u Bosni i Hercegovini, kako onda mogu da žive u Srbiji? Ako su verske razlike prepreka za zajednički život, onda muslimani u Srbiji mogu s istim pravom da zahtevaju secesiju Sandžaka od Srbije, kao i njegovo ujedinjenje sa BiH.

Ako profesor Jeftić smatra da sandžački muslimani na to nemaju pravo, onda nam ne preostaje ništa drugo nego da zaključimo da su veze ovog profesora Fakulteta političkih nauka sa glupošću mnogo dublje od veze muslimana i terorista.

(Autonomija)