Nekad je ono neizrečeno, što jednom nije moglo biti kazano, a trebalo je da bude, razlog trajnim ranama na duši. Neizrečenom vreme učitava druga značenja, otežava ga čak i kad pokušava da ga ispravi i opere krivicu koja razdire.

A mi smo kao društvo – to neizrečeno – dužni mnogim izuzetnim ljudima, živim i onim koji više nisu među nama, koji su na razne načine učitani u DNK našeg postojanja. Dvoje takvih, slikari Bogdan Šuput i Ljubica Cuca Sokić, bili su motiv Ibru Sakiću, osnivaču pozorišne trupe Teatar mladih „Mišolovka“ da o neizrečenom napravi predstavu „Cuca i Bogdan. Neizrečeno“.

Sakićeva predstava se na nivou fabule bavi poznanstvom i odnosom dva umetnika, prateći ih u kružoku u kojem su se kretali, njihovim pariskim susretima, a najvažnije – događajima koji su usledili po njihovom povratku u zemlju, u osvit Drugog svetskog rata – gestapovskim presretanjima, radnim logorima, ispitivanjima, teškom životu… 

Preplićući dokumentarističke, pripovedačke i dramske momente, Sakić na bazi izuzetne snage prikupljenog materijala, koji je pedantno scenski uprizorio, ali prevashodno na krilima darovite mladosti s kojom je na noge podigao ovu predstavu, pred nas prostire pitanje odgovornosti, zajedništva i solidarnosti, koje uvek moraju biti suprotstavljane zlu, čije seme vazda odnekud klija, a kojem smo konstantno dužni da se odupiremo. Bilo je to važno onomad, u vreme Cuce i Bogdana, a važno je i danas u Srbiji, ove 2025. godine. 

Do sada je ova predstava izvedena nekoliko desetina puta u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog, kao deo projekta „Muzej mladih“. Izvedena je bila i juče, 24. maja, kada se još jednom upisala u red onih događaja posle kojih čovek nije isti, posle kojih ne može mirno otići kući… Satima ćuti, ophrvan onim čemu je prisustvao, što nije očekivao i samo s onim koji je istom nazočio, može na nivou pogleda i očiju koje se cakle, da razmeni misli.

Izvrsni su mladi ljudi koji igraju u predstavi. Svi, a posebno dvoje koji igraju Cucu i Bogdana – Emilija Vasović i Vasilije Zečević. Treba upamtiti imena svih njih, jer oni lete na krilima istine, na kojima bismo ovih dana i sami u slobodu da poletimo.

Uz Emiliju i Vasilija, treba upamtiti i imena Milice Đurović, Pera Blažića, Mihajla Gucunje, Marka Trivića, Juga Bujića, Marka Glišića i Petre Protić, koji su uverljivi kako samo istina može da odzvanja.

Oni govore kao da su završili ozbiljne glumačke škole, kod najboljih profesora. Dikcija im je besprekorna, daleko bolja od one koju ima većina glumaca po novosadskim pozorištima. Suvereno vladaju tekstom i to, ne na nivou puko naučenih didaskalija i redova koji su se preprečili pred njima, već na nivou emotivnog angažmana, duboko uronjeni u ono što govore, kao da je sudnji dan i kao da su su pred samog boga na ispovest došli.

Scene u predstavi su jako dobro promišljene, izbor muzike je minuciozan, znalački gradacijski upotrebljen. Komplimenti bi se tako mogli ređati, ali bi bilo bolje uveriti se u sve uživo. 

No pre toga, Spoiler Alert: o tome da li će neizrečeno na ovom događaju biti i kazano, zavisi od nas – publike, naše potrebe da onog koji je stradao prigrlimo, da svi dobijemo mogućnost da se oprostimo, makar fiktivno. I baš u tom je smislu ova predstava retko važno umetničko delo, jer nas podseća na strašne sudbine ljudi koji su živeli i u Novom Sadu, i koji su – nevini – stradali u vihoru mržnje, buke i zla. Jedan od njih bio je Bogdan Šuput, za koga smo uglavnom čuli zahvaljujući umetničkoj školi, koja nosi njegovo ime, a malo ko zna da je ubijen u Novosadskoj raciji. 

Predstava u režiji Ibra Sakića i izvođenju talentovanih glumaca njegovog Teatra mladih „Mišolovka“ posthumni su zagrljaj stradalniku i svima onima o koje smo se ogrešili, a katarzični momenat koji se desi na kraju predstave lekovit je za sve nas.

„Cuca i Bogdan. Neizrečeno.“ trebalo bi još jednom u junu da budu izvedeni u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog. Zato bi na društvenim mrežama na vreme valjalo zapratiti „Mišolovku“ i ne propustiti ovo važno umetničko delo, koje nadahnjuje na dobrotu. 

Snežana Miletić (MojNoviSad.com, foto: Darko Milosavljević)