Iako su Zakon o radu i Zakon o finansijskoj podršci porodice sa decom predvideli mogućnost da muškarci koriste porodiljsko odsustvo za negu deteta, retke su tate koje se usude da svoje radno mesto zamene pelenama, flašicama i dečijim plačom. Da li zbog stereotipa i predrasuda ili usled neupućenosti o ovom ljudskom pravu, tek samo nekoliko desetina njih godišnje se odluči da brine o detetu. U većem broju slučajeva radi se o samohranim očevima. Situaciju ne olakšava ni administracija. Procedura je istovetna kao  i u slučaju majke, ali je generalno za ostvarivanje prava na naknadu zarade potrebno prikupljanje i podnošenje obimne dokumentacije svakog meseca. Obavezno porodiljsko bolovanje traje tri meseca i otac ne može da ga koristi u tom periodu. Izuzeci su ako je majka napustila dete, bolesna je ili je umrla.

Evropska iskustva

U mnogim zemljama EU i očevi, kao i u Srbiji, mogu uzeti određeni broj dana odsustva zbog negde deteta, a mnoge zemlje dopuštaju i da očevi i majke dele porodiljsko odustvo. I dok se u Srbiji tate još uvek bore sa nametnutim rodnim ulogama, u Švedskoj veoma blagonaklono gledaju na one koji su se odlučili da uzmu porodiljsko, pa se to čak upisuje i u biografiju i uvažava kao prednost kada se traži neki drugi posao. Švedska je još 1974. godine uvela „roditeljsko“ odsustvo umesto „materinskog“ odsustva. Smatra se da je muškarac koji provede više od 60 dana sam sa detetom idealan kandidat za rad pod pritiskom i stresom.

Helena Spets, ekspertkinja Švedske asocijacije lokalnih i regionalnih vlasti, koja boravi u radnoj poseti u Srbiji, gde pomaže u ime svoje države lokalnim vlastima u uvođenju rodne ravnopravnosti, kaže za Autonomiju da u Švedskoj i muškarci i žene porodiljsko mogu podjednako da koriste.

– U puno slučajeva porodiljsko bolovanje se u porodicama podeli tako da jednu polovinu koristi majka, a drugu polovinu otac. Statistika pokazuje da su i dalje majke zastupljenije kada je reč  o nezi deteta, pa tako 80 odsto njih uzima odsustvo, dok u preostalih 20 odsto slučajeva to čine očevi. Međutim, situacija se menja iz godine u godinu, i to na bolje. Postoji puno faktora na kojima može da se radi i na taj način doprinese da se stvari, da tako kažem, poguraju napred. Na primer, ako vidite oca sa kolicima kako se šeta, to može da inspiriše i druge tate. Naravno, na samom radnom mestu mora da postoji stimulacija i ohrabrenje muškaraca da se opredeljuju za ovako nešto, a sa druge strane majke bi trebalo da uzimaju kraće odsustvo, tako da drugi deo može da koristi njihov partner – ističe Helena Spets.

Istraživanja pokazuju da u Nemačkoj 70 odsto muškaraca ima želju da aktivno učestvuje u odgoju deteta. Međutim, samo 15 odsto njih koristi pravo na odustvo sa posla zbog prinove u kući. Zbog toga je u martu ove godine grupa nemačkih žena, uglavnom članica ili pristalica Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), uputila pismo predsedniku ove stranke Zigmaru Gabrijelu,  u kojem ga pozivaju da, kada se uskoro bude porodila njegova partnerka, uzme roditeljsko odsustvo. U pismu se postavljaju pitanja „kada najkasnije posle rođenja deteta počinje ponovo da radi“, „kako namerava da uskladi porodične i poslovne obaveze“, kao i „da li smatra da je dorastao dvostrukom opterećenju kao otac i predsednik stranke“. To su pitanja koja se najčešće upućuju zaposlenim ženama, budućim majkama u Nemačkoj, pogotovo ako rade na odgovornijim i zahtevnijim radnim mestima. U nemačkoj politici je i do sada bilo primera da su očevi svoje fotelje zamenili brigom o deci. Tako je šef Zelenih Čem Ezdemir posle rođenja drugog deteta bio na šestonedeljnom roditeljskom odsustvu, u čemu ga je svojim primerom podržao i gradonačelnik Tibingena, dok je političar Boris Pelmer svoje pravo koristio dva meseca. Kandidat Zelenih za gradonačelnika Berlina na prošlim izborima, Folker Racman, odustao je od kandidature da bi imao više vremena za svoje novorođenče.

Ipak, istraživanje holandskog Univerziteta Utrecht, predstavljeno ove godine, pokazalo je da se žene u EU i dalje u mnogo većem broju odlučuju na uzimanje porodiljskog odsustva nego što to čine muškarci. Podaci, koji su skupljani tokom nekoliko godina, govore da su u Španiji 96 odsto slučajeva porodiljskog odsustva činile žene, naspram samo četiri odsto muškaraca. U Velikoj Britaniji to čini tek osam odsto muškaraca. Međutim, na Islandu čak 91 odsto slučajeva odsustva čine očevi. U Belgiji je u 27 odsto slučajeva porodiljsko uzimao muškarac, a u Holandiji je 19 odsto muškaraca iskoristilo ovo pravo.  Direktiva EU, kojom se promoviše jednakost muškarca i žene u porodici, kaže da svako od njih ima pravo na najmanje četiri meseca odsustva. Međutim, zakoni država članica im omogućuju da same uređuju ovu oblast. Velike razlike su posledica socijalnih i društvenih razlika, kao i visine finansijskog gubitka u slučaju korišćenja ovog prava. U većini zemalja se podrazumeva da o deci u najmlađem uzrastu, odnosno po rođenju, brinu majke, zbog fizioloških potreba novorođenčadi. U zemljama okruženja, iskorak je napravila BiH, čiji je Predstavnički dom federalnog Parlamenta u januaru ove godine prihvatio Nacrt zakona o radu, a jedna od novina je mogućnost da pravo na porodiljsko odsustvo, nakon isteka minimuma od 42 dana, koristi otac deteta.

Stereotipi i dalje dominiraju

Danica Todorov-Jašarević, zamenica Pokrajinskog ombudsmana zadužena za ravnopravnost polova,  mišljenja je da stereotipi o ulogama žena i muškaraca u nezi i brizi za decu nisu još uvek razbijeni u Srbiji.

– Još je veoma malo slučajeva da očevi koriste odsustvo sa rada radi nege deteta, u celoj zemlji tek nekoliko desetina njih. Prema podacima koje je institucija Pokrajinskog ombudsmana prikupila u opštinskim upravama, u Vojvodini je to pravo koristilo samo nekoliko muškaraca. Iskustva nekih zemalja, pokazuju da je slika počela da se menja tek onda kada je uvedena neka vrsta obaveznog odsustva za očeve nakon rođenja deteta, tačnije kada je očevima omogućeno da nakon rođenja deteta koriste plaćeno odsustvo u trajanju od 15 do mesec dana. Tu su i drugi podsticaji, ali pre svega stvaranje klime koja je naklonjena porodicama sa decom – ističe zamenica pokrajinskog Ombudsmana, objašnjavajući da pozitivne rezultate daju i različiti vidovi podsticanja očeva da više brinu o deci i porodičnim obavezama: kroz edukativne kampanje, različite akcije za podizanje svesti javnosti, rodno osetljivo obrazovanje od predškolske ustanove do fakulteta.

– Istraživanja nastavnih sadržaja, kao i sadržaja udžbenika pokazuju da oni obiluju primerima koji žene i muškarce prikazuju u njihovim tradicionalnim ulogama – u kojima samo majka kuva, sprema, a otac se bavi sportom, odmara, eventualno popravlja nešto u kući. Iako ima puno promena koji govore u prilog tome da se menja odnos muškaraca prema porodici i da mnogi sve više preuzimaju brigu o deci, još preovlađuju predrasude i stereotipi u vezi sa ulogama majke i oca, prema kojima je ženina najvažnija uloga – uloga majke, te da ona isključivo treba da se stara o deci – zaključuje je Danica Todorov-Jašarević. Ona dodaje da je stoga uobičajeno da većina želi da se uklopi u rodne uloge i da su rodni stereotipi razlozi zbog kojeg se žene i muškarci ustručavaju da javno pokažu da ravnopravno brinu o deci i kućnim poslovima. Prema njenim rečima, kad je reč o očevima koji koriste odsustvo radi nege deteta, uglavnom su presudni materijalni razlozi, tačnije veća plata koje na radnom mestu ostvaruju majke. Sve u svemu, navodi naša sagovornica, iskustvo institucije Pokrajinskog ombudsmana je skromno kada se radi o pojedinačnim pritužbama, jer se tek nekoliko očeva obratilo za pomoć.

Tata na porodiljskom – muževna stvar

Zrenjaninac Darko Popov je jedan od retkih očeva koji je iskoristio mogućnost porodiljskog odsustva. On je svoje pravo na odsustvo radi nege deteta koristio čak dva puta. Za njega je ovo bilo pozitivno iskustvo, a za vreme koje je proveo kod kuće kaže da predstavlja period kada se najviše zbližio sa decom.

–Posao moje supruge nije takav da mora da provodi svakodnevno osam sati na radnom mestu, već je njeno radno vreme fleksibilnije i ja nisam morao veći deo dana da provodim sam sa bebom. Nije mi uopšte bilo teško da se opredelim za korišćenje porodiljskog odsustva, posebno zbog toga što sam provodio mnogo više vremena sa decom nego što bih to uspeo da sam radio. Nije mi predstavljalo problem snalaženje u toj ulozi i mislim da sam se sa njima i najviše zbližio baš u tom periodu, jer smo tada bili upućeni jedni na druge više nego inače. S obzirom na to da sam koristio odsustvo nakon navršenih devet meseci života, do tada sam, što se tiče tih osnovnih stvari oko bebe: povijanja i hranjenja, najčešće bio „gost”, a kao tata na porodiljskom sam te obaveze podelio ravnopravno sa suprugom – objasnio je Darko Popov.

Na pitanje da li je bio izložen kritikama i podsmehu okoline, Popov kaže da, sem bezazlene šale, nije bilo neprimerenih komentara, ali da je to posledica sličnog shvatanja ljudi kojima se okružio. On lično smatra da je ostanak sa svojim detetom kod kuće jedna od muževnijih stvari, s obzirom da je roditeljstvo i briga o detetu podjednako važna i za oca i za majku.

–Patrijarhat i konzervatizam u kojem i danas živimo vide očeve na porodiljskom kao kategoriju za podsmeh, u smislu da nije za muškarca da menja pelene i drži flašicu, ali ako pogledamo to iz druge perspektive: šta bi onda muškarac trebalo da radi da bi bio “muškarčina”? Nije mi jasno zašto bi, za sredinu u kojoj živi, otac na porodiljskom bio neobična ili pojava za podsmeh. U svakom slučaju, ja imam lepe uspomene iz tog perioda i smatram da je to bila dobra odluka i za mene i za moju porodicu – napominje Popov. Prema njegovom mišljenju, razlog za retko korišćenje muškog prava na porodiljsko odsustvo je kombinacija stereotipa, osude sredine, kao i neupućenosti u ovu mogućnost.

Sagovornici na ovu temu se slažu u oceni da je u Srbiji još uvek rano govoriti o razbijenim stereotipima i podjednakom učešću u porodičnim obavezama, ali i da su pomaci, iako stidljivi, evidentni. Ipak, tate koje su se odlučile da se late pelena umesto svojih uobičajenih radnih zadataka, i dalje su retkost, jer još uvek nose viševekovni teret “glave porodice”, koja obezbeđuje egzistenciju i sigurnost.

Žana Majski (Autonomija)

Tekst „Tate retko na porodiljskom“ izrađen je uz podršku Internjuza (www.internews.org). Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Nezavisno društvo novinara Vojvodine i redakcija „Autonomije“. Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju stavove Internjuza.