Pošto pregovaračke ekipe predvođene Editom Tahiri i Borkom Stefanovićem nisu na tri sastanka mogli da se dogovore ni oko čega, za četvrtu rundu razgovora u utorak gotova rešenja po principu „uzmi ili ostavi“ donosi posrednik EU u pregovorima Robert Kuper. Beograd i Priština ne mogu da se slože oko ličnih i automobilskih isprava, matičnih knjiga, telekomunikacija. Srbija hoće da Srbi na Kosovu plaćaju struju srpskim kompanijama, da beogradski Telekom i Telenor „rade na teritoriji KiM“, originalne katastarske knjige ne da Albancima jer će ih oni „prepraviti“, ne priznaje diplome Prištinskog univerziteta, pa tako ispaštaju i Albanci koji žive u Srbiji jer ne mogu da dokažu da su školovani.
Evropljani su kao Danajci – treba ih se plašiti i kada darove nose. Jer, Kuper deli države na tri klase: „postmoderne“, „moderne“ i „propale“.
Prošlonedeljna višečasovna poseta Stefanovića Kosovu bila je, što bi rekli logičari contradictio in adjecto. Kada je dobio ulaznu dozvolu kosovskih institucija i EU za južnu srpsku pokrajinu, Stefanović je posetio Kristofera Dela, ambasadora zemlje koja je druga po redu priznala suverenitet Kosova. Stranački kolega Goran Arsić je Stefanovićevo putešestvije nazvao „državničkom mudrošću“, a karatista Oliver Ivanović „inteligentno smišljenom inicijativom“.

Limena odbrana

Sa Hajredinom Kučijem, ministrom pravde, Stefanović se sastao u Ministarstvu pravde. Kuči je i potpredsednik vlade. Sa Srbima iz „paralelnih institucija“ sastao se u restoranu. Sa Srbima iz legalnih kosovskih institucija nije hteo da se sastane,  a hteo je da se nađe sa liderom treće po snazi parlamentarne stranke „Samoopredeljenje“ Aljbinom Kurtijem. Jer su Kurtijevi gađali zgradu u kojoj stoluje vlada koja je i za Kurtija i za Beograd nelegalna. Izranjavili su automobile  kosovske vlade i policije i zakačili vozilo sa beogradskim tablicama koje protivzakonito kači TV ekipa iz Gračanice.
Nije jasno koliko je bilo partijskih vandala pred vladom. Izveštači „Kurira“ i „Narodnih novina“ izbrojali su „oko 50“; „ stotinak“ javio je „Danas“ „sa lica mesta“; „150“ precizne su agencije; „250“ zbrojio je „Blic“; „više od 250“, zaklela se „Pravda“. Za Milivoja Mihajlovića, šefa Vladine kancelarije za medije, koji je pratio Stefanovića, to je bila životna prilika da pokaže pravdoljubivost, ali i objasni šta se to zgodilo kada je, kako je izvestio „Danas“ „pojedinim pripadnicima Samoopredeljenja pozlilo i pre policijske intervencije“.
Stefanovića „nije uplašio“ napad na zgradu vlade: „Svi iz našeg tima bili su pribrani i bukvalno smo se uzdali u snagu lima našeg automobila“.
Da bi ubedio sebe i druge da poseta nije zvanična, Stefanović se upustio na Kosovo privatnim automobilom, ali ga je tamo čuvala Kosovska policijska služba u kojoj su 85 odsto Albanci. Kad je izlazio iz Prištine, na automobil u kojem je bio Stefanović pala je kutija stiropora iz parkiranog kamiona. Stiropor je najlakši izolacioni materijal. Sprečava prenos negativne energije. „Blic“ je izvestio da su „vrata automobila oštećena“, a „Press“ da je „isparana hauba“.

Zelena pijaca za zelenim stolom

U martu, uoči druge runde pregovora, kada se videlo da niko ne odstupa, Boris Tadić, predsednik Srbije je povampirio ideju o podeli Kosova nemuštim objašnjenjem da su „nam zvaničnici u Berlinu predložili model dve Nemačke“. Predsednik Tadić u Nemačku uvek ide kad je Oktoberfest. Tamo je išao u oktobrima 2008. i 2010. Stefanović je posle audijencije kod Tadića predsedničku ideju diplomatski komentarisao: „Otvaranjem pitanja podele Kosova cilj je bio da pokažemo da smo spremni da razgovaramo o svim temama i svim mogućim rešenjima“.
Od Vuka Jeremića se očekuje da patentira deobu „vazduha koji dišemo, žile kucavice, zenice našeg oka“, što je diplomatski izraz Vuka za Kosovo.
Piljarski strip o podeli Kosova animirali su rasni akademici Dobrica Ćosić, Aleksandar Despić, Miodrag Jovičić; diplomata Dušan Bataković, geograf Milovan Radovanović, Vojislav Koštunica, odbornici rezervata Zajednica srpskih opština i naselja, Nebojša Čović, Miroljub Labus, Dragan Veselinov, Vuk Drašković…  a u nedelju i Ivica Dačić, koji treba da patentira kako podeliti Srbe na prvu i drugu klasu, jer samo 40 odsto kosovskih Srba živi na severnom delu Kosova, kako nekažnjeno prekršiti Ustav Srbije koji se užasava podele i međunarodne dogovore.
Od 2005. Kontakt grupa ne dozvoljava povratak na stanje pre 1999. promenu granica, znači ni podelu Kosova i ujedinjenje Kosova sa bilo kojom susednom državom – pa ni Srbijom. Kontakt grupu čine SAD, Rusija i četiri najmoćnije države EU. U grupi su četiri od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN.
Vasa Čubrilović, i on srpski akademik koga je zbog maloletnosti sud poštedeo smrtne kazne zbog ubistva Franje Ferdinanda 1914. godine, sačinio je u Beogradu 1937. za Stojadinovićevu vladu memorandum „Isterivanje Arnauta“. „Albanski problem“  bi se rešio čišćenjem Kosova od Albanaca „brutalnom silom organizovane državne vlasti“: „podelom oružja kolonistima, hapšenjem, sečom šuma, puštanjem pasa, gonjenjem na kuluk, ukidanjem dozvola za radnje, isterivanjem iz službe, krčenjem groblja, paljenjem sela i arnautskih četvrti po gradovima“. Jer, „kada Nemačka proteruje desetine hiljada Jevreja… preseljenje nekoliko stotina hiljada Albanaca neće značiti početak svetskog rata“.
Ideju je Čubrilović 1944. nudio novim vlastima koje su je odbacile.
Čubrilovićev plan je Srbija modernizovala 1998-1999. godine pod nazivom „Operacija potkovica“ dok nije NATO pustio „goluba mira“ u inkarnaciji „Milosrdni anđeo“.

Truba i trubadur

Kada je 21 država sveta priznala nezavisnost Kosova, ministar ekonomije Mlađan Dinkić je predložio vladi Koštunice da Srbija više ne otplaćuje međunarodni dug Kosova: „Novac treba da se preusmeri Srbima na Kosovu, a ne da se daje Albancima“, izjavio je Dinkić.
Srbija je do tada otplatila 328 miliona dolara kosovskog duga. Koštuničin ministar finansija Mirko Cvetković obećao je da će Srbija i dalje otplaćivati kosovski dug od 1,58 milijardi dolara, iako od 1999. godine nema prihoda sa Kosova. Te godine je Tadić Cvetkovića, koji kad ne treba svira saksofon, a kad treba klarinet, unapredio u premijera.
Privredna komora Srbije (PKS) tvrdi da je Srbija za tri decenije na Kosovo uložila 18 milijardi dolara, iako je na Kosovo preko saveznog fonda ulagala čitava SFRJ. Shodno, PKS procenjuje da nekretnine preduzeća Srbije na Kosovu vrede oko 200 milijardi evra, a da je vrednost imovine „više od 30.000 srpskih porodica koje su proterane po dolasku međunarodnih trupa najmanje četiri milijarde evra“. Beograd tvrdi da je sa Kosova proterano 250.000 Srba. To znači da je svaka proterana srpska porodica imala 8,33 članova i da su Albanci natalitetom za njih mala deca. I da su osim decom, proterane porodice bile bogate – svaka je u proseku raspolagala sa 133.333 evra.
Beograd računa i na imovinu podzemlja: 93 milijardi evra u kosovskim rezervama lignita, cinka i olova, neprocenjivi su magnezit i boksit. Portugal je 1999. vratio poslednju evropsku koloniju – Makao, Kini.
Beograd kalkuliše i sa milion katastarskih parcela zemljišta, livada i šuma, vrednih oko 50 milijardi evra. Tako su Srbi uoči rata 1992. računali da poseduju 60 odsto katastarske BiH, a da Bošnjacima ostaje četiri odsto i to na letećim ćilimima.
Iako je Kosovska poverilačka agencija uredno u beogradskim medijima oglašavala prodaju kosovskih preduzeća, niko iz Srbije, pa ni kosovski Srbi ih nisu kupili. Telekom je lane u septembru odvraćao kupce, a za sedam godina je, bez dobiti, a uz patriotsko plaćanje radnika koji ne rade izgubio oko 1,4 milijarde dolara.
Čak 90 odsto srpskih preduzeća kupili su Albanci.
Evropska komisija će 12. oktobra oceniti da li je Srbija spremna za status EU kandidata. Nikita Hruščov je 12. oktobra lupao cipelom po UN zbog optužbi da je SSSR kolonijalna sila, a 12. oktobra počelo je i suđenje vešticama iz Salema.
Ako je verovati listu „Pravda“, Stefanović je izjavio na međunarodni dan šaljivdžija, da „dijalog sa Prištinom nema nikakve veze sa dobijanjem statusa kandidata za članstvo Srbije u EU“, a dan kasnije za „Politiku“ da „Srbija nije pristala na pregovore samo radi sticanja statusa kandidata za EU“.
Ako Srbija neće bez Kosova u EU, onda će popričekati da i Kosovo, koje je  najdalje od EU, postane njena članica.

(www.autonomija.info)