“Dovoljno sam dobro iako najmračnije sile ovog sveta, zapadne sile i njihove obaveštajne službe, nastavljaju da atakuju na moje zdravlje”, izjasnio se Vojislav Šešelj koji se tri dana u u Hagu neumorno branio. Toliko je bio oran i čio da se žalio što mu treće suđenje za nepoštovanje suda još nije počelo.

Narugao se svom dušebrižniku jer je ministar zdravlja Srbije Zoran Stanković preko nacionalne i nadnacionalne RTS dijagnostikovao da su „skoro svi srpski optuženici u Hagu u lošem zdravstvenom stanju, uključujući Vojislava Šešelja i Ratka Mladića“. Druga TV sa nacionalnom i transnacionalnom frekvencijom, B92, je „skoro svi“ na engleski preveo kao „svi“. List Danas je „svi“ podmetnuo u naslov na srpskom, razapet između poslovica: „Što je babi milo, to se babi snilo“ i „Što gore to bolje“.

Stanković je gledalište RTS-a dotukao kada je rekao da su osim istaknute dvojice teško bolesni svi koji podležu paragrafima za najstrašnije zločine: Nebojša Pavković, Jovica Stanišić, Vladimir Lazarević, Dragoljub Ojdanić, te da su „zbog zdravstvenih problema u više navrata boravili u Srbiji“.

Gornji i donji Srbi

Od 161 osobe koje je Haški tribunal optužio 104 se izjasnilo da su Srbi. Stankovića brinu samo ravni njemu – šestorica u vojsci, policiji i paravojsci.

Kada je Pavković 2008. pušten na privremenu slobodu „iz humanitarnih razloga“, krstio je najmlađeg sina Nebojšu. U Hagu je uznik napravio dvoje dece novoj, znatno mlađoj supruzi. Bolesnik Stanišić se u Hagu oženio vanbračnom ženom i napravio joj još jedno dete. Osim što mlađih i novijih supruga, dvojcu je zajedničko takmičenje u produženju vrste.

Stanković je nekim, listom naivnim gledaocima Televizije B92 najavio mogućnost da se Šešelj vrati u Srbiju i leči, kao „Stanišić, Pavković i Plavšić“.

Stanišić ima ulcerozni kolitis, za koji Republički fond za zdravstveno osiguranje više ne nabavlja lekove. Šešelju trebaju lekovi za srce, kojih u Srbiji najmanjoj od svih, nema.

Pride, u Srbiji nema citostatika, lekova za hepatitis, na rentgen se čeka se i do dva meseca, na pregled specijaliste 52 dana, na ultrazvuk devet meseci, koliko obično traje trudnoća, na fizikalnu terapiju pet meseci.

Ginekolog pregledao vojvodu

Doktor-general se zakleo Hipokratu da neće praviti razliku među pacijentima, što znači da će lekova biti za sve ili ni za koga, da zločinci visokih činova neće biti povlašćeni i ulaziti preko reda u rentgen kabinet. Da je stvarno zabrinut za njih, Stanković bi poručio Stanišiću i Šešelju – ostajte tamo, jer neću da ispaštate zbog nestašice lekova. Ali, ministar je patolog – lekar mrtvih. Njegova holandska koleginica-ministarka je osim za zdravstvo odgovorna za dobrobit svih stanovnika, za sport, za društveno-kulturni rad i za omladinu.

General-ministar od brige za zdravlje optuženih i osuđenih ne stiže da nabavi lekove za građanstvo. Svakodnevno izveštava premijera Mirka Cvetkovića o Šešeljevom zdravlju. Premijer koji od mladosti duva po potrebi – u saksofon ili klarinet – ne žuri koliko ministar sa važnijim stvarima za sedam miliona građana. Cvetković saziva telefonske sednice vlade po pravilu jednom sedmično. Stanković je i Odbor Skupštine Srbije za zdravlje i porodicu alarmirao zbog Šešeljevog zdravlja. Predsednik Odbora ginekolog Paja Momčilov odmah se zaputio u Hag, zabrinut da pacijent ne traži operaciju promene pola.

Ministar-general sa 1.437 km udaljenosti dijagnosticira po „očima i dinamici pokreta“ da je Šešelju loše, pa bi da ga podvrgne kućnom lečenju. Njegovi potčinjeni, koji su o trošku Ministarstva zdravlja dva dana obilazili Šešelja, uzalud su trošili evre, jer Stankoviću informacije, a Šešelju boljitak iz turističke vizite nisu doneli.

Stanković je karijeru izgradio na leševima. „Na ratnim prostorima bivše Jugoslavije izvršio je obdukcije više od 5.000 posmrtnih ostataka poginulih. Podaci iz obdukcionih nalaza kasnije su Stankoviću poslužili za izradu doktorske disertacije koju je odbranio 5. decembra 1997. godine na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA)“. Bio je načelnik VMA, ministar odbrane SCG pa Koštuničine Srbije. Prema bibliografiji, sklon je timskom radu. Sa još dvojicom je koautor monografije „125 godina Vojne bolnice u Nišu“ koju je objavila fabrika lekova Jugoremedija; sa još četvoricom je koautor „Morfološke karakteristike blast povreda poginulih u oklopnim vozilima“ 1991; sa još šestoricom je 1992. imao jedan referat na međunarodnoj konferenciji pod naslovom „Identifikacija ugljenisanih, istrulelih, masakriranih, raspadnutih i zamrznutih tela“; sa još petoricom referisao je 1992. o „Radu sudsko-medicinske ekipe u Vukovaru“; sa još četvoricom 1994. „O trovanju insekticidom“; sa još šestoricom prikazao je 2004. „Značaj patoloških nalaza hemoragične groznice u autopsijskom materijalu“. Sa još jednim autorom objavio je 2001. „Mrtvi večna opomena živima“, Edicija zbivanja i svedočenja, Biblioteka Matice srpske, Beograd – Pale, a sa još trojicom 1995. „Zločin čeka kaznu“ u istoj vojvođanskoj ediciji. Originalan mu je spis iz 2000. „Ekspertiza moštiju s Prevlake“.

Načelnik bolnice – gradonačelnik groblja

Stanković je kao član Koštuničine Komisije za istinu i pomirenje minimizirao broj ubijenih u srebreničkom genocidu, optužio je Haški tribunal da je manipulisao brojem žrtava i dokumentacijom o zločinima nad Srbima, govorio da su njegovu glavu “Muslimani i Hrvati ucenili na nekoliko miliona maraka”, bio član tima Vlade SRJ za izradu tužbe i protivtužbe protiv muslimanske vlade u Sarajevu i predsednik Komiteta za prikupljanje podataka o izvršenim zločinima protiv čovečnosti i međunarodnog prava Vlade SCG. Osnovao je tim za istraživanje posledica NATO bombardovanja na Republiku Srpsku.

Da je penzionisani sanitetski general-major za vreme rata u Bosni i Hercegovini bio u štabu Mladića, optuženog za genocid, svedok je Florans Hartman (Florence Hartmann). Nakon što je 1996. godine podignuta međunarodna poternica za Mladićem, Stanković je, prema dokazima koje je predočilo tužilaštvo u Hagu, kao načelnik VMA dozvolio Mladiću da se krije i leči u toj humanitarnoj ustanovi.

G17 + nije uzeo u zaštitu svog kandidata od optužbi koje su objavljene uoči njegovog imenovanja za ministra, a Cvetkoviću optužbe nisu smetale.

G17 + koja se maskirala u Ujedinjene regione Srbije predstavila je ovog marta Stankovića kao nosioca izborne liste za Beograd. To je bilo istog dana kada je 1672. engleski kralj objavio dekret o oprostu. Predstavili su ga pred zgradom u kojoj su maja 1903. godine ubijeni, raskomadani i iz nje bačeni poslednji Obrenovići da bi u limenim sanducima, a bez crkvene zvonjave, bili sahranjeni u najvećoj crkvi u Beogradu.

Možebitni gradonačelnik je patološki specijalista opšte prakse – za nesahranjene, sahranjene, ekshumirane, za vojnike, za nastavnika Policijske akademije, Više škole za unutrašnje poslove, privatnog stomatološkog fakulteta u Pančevu, za obećanja da će raskrinkati „aferu vakcine“, razrešivač svog savetnika Ljubiše Milanovića kad je načeo aferu optuživši kadrove G17 +, nestranačka ličnost na vrhu stranačke liste G17 +, koji u radno vreme učestvuje u predizbornoj kampanji a ponavlja „medicina mi je prioritet”…

(Autonomija)

Foto: Medija centar Beograd