U septembarskom turnusu odlikovanja, predsednik Srbije Tomislav Nikolić poslao je medalju za hrabrost „Miloš Obilić“ generalu ruske i sovjetske armije Leonidu Grigorjeviču Ivašovu koji je u penziji 12 godina. Ivašov je radio u kancelarijama ministarstava odbrane SSSR-a i Rusije. Ivašovljevu medalju zaslužuju oni sa „snažnim izražajem lične hrabrosti“ ili oni koji su u „izuzetno opasnim situacijama u spasavanju ljudskih života ili materijalnih dobara ispoljili izvanrednu hrabrost i samopregor“. Penzionisan, Ivašov se, opet kabinetski, bavi geopolitikom. Rusiju vidi u zajednici BRICS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), gde Rusija dominira civilizacijom uzdignutoj na „pravoslavno-slovenskoj-islamsko-tatarsko-mongolskoj matrici“. Tu nema evropske Srbije. Ideal Ivašova je „savez pod zakletvom” zemalja i naroda naslednika „jedinstvene države Džingis-kana, sa etikom Velike horde: vlast iznad svojine, služenje iznad vladavine, zajedničko iznad pojedinačnog, pravednost iznad zakona, duhovno iznad materijalnog“.
Ivašov je izbrojao da „nema govora o duhovno-prirodnoj strani zapadne civilizacije“. On slavi „porodične svetinje i prirodne lepote“. Rusija mora da „zaustavi klanovsko-sirovinski separatizam, obnovi geopolitičku misao elite, inženjersko-kosmičku svest naroda, duhovno-prirodne korene državnog aparata. Za to je potrebna čvrsta politička volja. Staljinska!“, završio je Ivašov na skupu „Evroazijski savez“ u etno-selu „Stanišići“ kod Bijeljine maja 2013. Ovo „autentično planinsko selo u sred semberske ravnice“ se reklamira kao zbir nastambi „izvan sadašnjeg vremena i prostora, koji nas vraća precima i prirodi, i budi u nama divljenje prema jednostavnosti nekadašnjeg načina života. Ovdje se odmaraju oči i duša, čovjek postaje plemenitiji ali i mudriji slušajući žuborenje potoka i rad vodenice“. Posetiocima sela se nudi i lokalni specijalitet: „wirelles“ umesto „wireless“ pristup internetu.
I za izdajnika i za izdanog
Lane se za Vaseljensku TV Ivašov izjadao da ruska „armija ne može da se suprotstavi NATO-u, ne može da se suprotstavi vojnom pritisku ili invaziji SAD, ne može se suprotstaviti Kini, 80% tehnike još je iz sovjetskog perioda. Reći da ćemo ’isplivati’ u sledećih 5-10 godina, teško je. Tokom predsednikovanja Putina stvoren je sistem kontrolisanog političkog haosa. U Rusiji, ruski narod su sveli na isti nivo sa svim ostalim. Današnja Rusija se našla izvan svetskih civilizacija“. Takvog Putina je Nikolić odlikovao Velikim ordenom Republike Srbije za koga se samo kalup i alati rade šest meseci, pa o Nikolićevoj brzopletosti nema ni govora. I ovakvog Ivašova je odlikovao.
Ivašov je u novembru preko RTS uznemirio građanstvo Srbije koje se tek priviklo na mir posle veka vojevanja za „veliku Srbiju“: „Kada razmišljam o kosovskom problemu, često kao garant stabilnosti u budućnosti vidim državne projekte Velike Srbije, Velike Albanije i Velike Hrvatske. To bi bio temelj stabilnosti i mira na Balkanu“. Nikolić bi sarađivao sa Ivašovim samo na prvom projektu.
Penzos Ivašov se „ponosi što je glavni jastreb ruskog vojnog establišmenta, jer na takvu pticu vrane mogu samo da krešte“.
Na zadovoljstvo Večernjih novosti, Ivašov se u februaru dodvoravao kako se juna 1999. godine NATO „plašio ruskih i snaga tadašnje Vojske Jugoslavije (VJ)“. Ruskim kontingentom je tada komandovao NATO, a VJ je potpisala kapitulaciju u Kumanovu 9. juna. „Britanci su prvu noć proveli u našem taboru, jer su se bojali da će ih Srbi i Albanci napasti“, kaže Ivašov. Združenim albansko-srpskim snagama, valjda. Ivašov je dodao da Rusi „još uvek imaju prirodnu slovensku snalažljivost i uvek mogu da prevare NATO“. Što slovenskoj braći Srbima nije uspelo.
Major u generalskoj uniformi
Nikolić je odlikovao bivšeg francuskog obaveštajca Pjera Anrija Binela (Pierre-Henri Bunel) za „ispoljenu hrabrost i delo ličnog herojstva“. Jer je Binel, kao član francuske „delegacije pri generalštabu NATO-a u Briselu, predao srpskom vojnom licu poverljiva dokumenta o potencijalnim ciljevima za bombardovanje Srbije i zbog toga je osuđen na kaznu zatvora od pet godina“. Od tih pet godina Binelu, tri godine su uslovna kazna, što je prituljeno u obrazloženju dodele ordena. Državna tužiteljka Žanin Stern (Janine Stern) je objasnila kaznu Nikolićevom supermenu: „Hteli ste da budete heroj, a izdajica ste. Izdali ste drugove, saveznike, Francusku“. Binelu, koga Nikolić časti ordenom iz 2009. je oduzeta Legija časti, ustanovljena 1802.
Sudski veštaci su majora Binela ocenili kao „nezrelog, povodljivog i lakovernog čoveka“. Major je, primetio je psihijatar, želeo da bude general, pa je i obukao generalsku uniformu koja mu je bila prevelika. Na kraju suđenja Binel se pokajao i priznao da je pogrešio.
U martu ove godine je Binel pisao srpskom narodu poželevši mu „slavu i dugovečnost“: „Pre 14 godina osetio sam ponos gledajući srpske rodoljube na mostovima, kao hrabre žive mete otadžbine koju vole. Najveću sreću doživeo sam u Pećkoj patrijaršiji, klečeći u srpskom manastiru“. Kad je izašao iz zatvora Binel se zaposlio kao građevinac koji piše o radikalnom islamu i ratovima Srbije.
Bivša kongresmenka iz Demokratske partije SAD Melisa Bin (Melissa Bean) se, kako se navodi u obrazloženju odličja, isticala „zalaganjem za odbranu srpskog naroda i crkve“. Bin je zanimanjem poslovna konsultantkinja, a religijom „srpska pravoslavka“.
Rođena je Luburić. Vjekoslav „Maks“ Luburić bio je zapovednik logora Jasenovac. „Ako stradam“, pisao je pre smrti, „svatko neka zna da sam stradao kao ustaša i kao hrvatski general.“. U odsutnosti je osuđen u SFRJ kao ratni zločinac. Borbeno ime mu je bilo Matija Ban, kao i dubrovačkom političaru i diplomati, po kome je beogradsko naselje Banovo brdo dobilo ime.
Vladimir Ivanovič Jakunjin odlikovan je „jer je organizovao humanitarnu pomoći za Kosovo i Metohiju, a deca sa Kosova su boravila mesec dana u Rusiji“, piše u obrazloženju. Ne piše da je Jakunjin generalni direktor Ruskih državnih železnica od koga zavisi 800 miliona dolara kredita za železnice u Srbiji.
Bivši ambasador Kuvajta Favzi Abdulaziz Ahmad Al-Džasem odlikovan je za „zasluge u razvijanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa Srbije i Kuvajta“. Kuvajt je takođe kreditirao Srbiju sa 25 miliona evra za železničku stanicu, beogradskoj bolnici poklonio 11.000 evra, a pola miliona dolara vodovodu Novog Pazara.
Šućur Alahu i nacionalnom vođi
Vagif Mustafajev iz Azerbejdžana odlikovan je „za zasluge u unapređenju saradnje u oblasti kulturnog stvaralaštva i razvijanju prijateljskih odnosa Srbije i Azerbejdžana“. Mustafajev je „narodni umetnik“, ruski đak, za 14 godina snimio je 12 filmova o „nacionalnom vođi“ Hajdaru Alijevu i „o nezamislivim problemima i preprekama sa kojima se suočio i herojskom načinu na koji ih je prevazišao“. Alijev je bio predsednik sovjetskog Azerbejdžana 13 godina. Leonidu Brežnjevu je poklonio prsten sa velikim dijamantom u sredini koji je simbolizirao Brežnjeva, okruženog sa 15 manjih dijamanata koji su predstavljali konstitutivne republike Sovjetskog Saveza. Od 1993. do smrti 2003. Alijev je predsednik formalno nezavisnog Azerbejdžana. Na predsedničkom tronu nasledio ga je sin. Otac ima spomenik u Beogradu od 2011. kada su na vlasti bili Nikolićevi protivnici.
Mustafajev je snimio kao 13. utešni dokumentarac o Državnom naftnom fondu „nacionalnog vođe“ pod naslovom „Strategija uspeha“. Autor je šestodelnog dokumentarca o službama bezbednosti u Azerbejdžanu, četverodelnog dokumentarca o nafti u Azerbejdžanu i jednodelnog dokumentarca „Šućur Alahu“ o lideru kavkaskih muslimana.
U decembarskoj porciji Nikolić je Ordenom srpske zastave trećeg stepena odlikovao gospođu Mervet Zaki Hasan iz Egipta. Kairo je u februaru priznao suverenost Kosova, pa je Nikolić u septembru nečuveno apelovao na privremene vlasti Egipta da ponište odluku prethodne, legalne vlasti.
Nikolić će odlikovati lidere svih država koje ne priznaju nezavisnost Kosova, bez obzira gde su na lestvici demokratije. Ima ih 91. Šef države je za deset meseci vladavine razdelio 246 odlikovanja.
Suvenir-grudne priveske iz Srbije dobilo je 12 lidera iz bivšeg SSSR-a. Nikolić je rasprodao odlikovanja i deputatu Državne dume i savetniku prestolonaslednika Abu Dabija. Boris Tadić je tokom dva mandata podelio 368 odlikovanja, a oduzeo četiri osuđenima iz Jedinice za specijalne operacije.
Nikolić je ukaze o dodeli odlikovanja doneo 2. septembra, ali su se odlikovani ukazali javnosti Srbije tek 5. septembra.
Orden kralja Tomislava je najviše odlikovanje Republike Hrvatske. Dobio ga je 1995. i Franjo Tuđman. Na zvaničnom web siteu Nikolića nema podataka kojim ordenjem raspolaže predsednik Srbije. Mediji registruju dva: kiparski orden Makariosa Trećeg, jednog od vođa Pokreta nesvrstanih i nečiji orden „za stvaranje i očuvanje Republike Srpske“. „Četnički vojvoda“ je zvanje, a ne odlikovanje.
(Autonomija)