Ovogodišnji Svetski dan borbe protiv side, jedne od najtežih bolesti, Srbija, prema zvaničnim podacima, dočekuje sa više od 1.700 obolelih osoba, dok isti broj ljudi još ne zna da je nosilac virusa. Osim same činjenice da se bore sa bolešću za koju još nema pouzdanog leka, gotovo svakodnevno su žrtve diskriminacije i lošeg medicinskog tretmana.

Život sa sidom u Srbiji je, za razliku od razvijenijih država i dalje strogo čuvana tajna. Česti su slučajevi da svako ko se odvaži na obelodanjivanje takve činjenice, vrlo često, ostane bez posla ili ga odbaci porodica.

Tim iskustvima se potom pridodaje sada već uobičajena diskriminacija u zdravstvenim ustanovama i nemogućnost da se dođe do odgovorajaćih lekova. Sve to, gotovo neizdrživo, opterećuje živote osoba koje žive sa HIV-om, kaže Nada Mićić iz Udruženja za zaštitu obolelelih od te teške bolesti.

„Od 2006. godine nije stavljen nijedan novi lek za HIV na pozitivnu listu. Zašto je to tako, ne znam. Jedna od nekih stvari koje ne stoje, stalno se priča da su ti lekovi skupi: Ja mogu da kažem da jedna terapija na mesečnom nivou košta oko 300 evra. Pacijenti se suočavaju sa problemima da lekar opšte prakse odbija da ih primi, da hirurg odbija da izvrši hiruršku intervenciju: To odbijanje ne ide direktno, nego se to radi na indirektan način, tako što se osobi zakazuje za mesec dana, pa za tri meseca i na kraju ta osoba odustane od usluge„, navodi Nada Mičić.

Inače, u Srbiji je trenutno dostupno dostupno 14 lekova za lečenje HIV-a, od kojih su mnogi starije generacije. To može stvoriti mnogobrojne probleme, pogotovo za one pacijente koji su postali imuni na njihove efekte.

Posle nekoliko godina ignorantskog stava, od nadležnih stižu obećanja da će ispraviti nepravdu. Na potezu je, kako kaže ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović, njen resor i Fond za zdravstveno osiguranje.

„Za HIV danas kažemo da je hronična infektivna bolest sa kojom se živi. Definicija koja stoji u zakonu da je to smrtonosna bolest će se verovatno uskoro menjati. Upravo je stručna komisija ustanovila da desetak odsto pacijenata ne prima adekvatnu terapiju i to jeste jedan od zadataka i Ministarstva zdravlja da se ti lekovi nađu što pre na listi„, kaže ministarka.

Činjenica koja lekare najviše zabrinjava je ta što se poslednjih godina snižava starosna granica, pa je među 100 slučajeva godišnje, polovina obolelih mlađa od 30 godina.

Kako bi se građani učinili svesnijim širom Srbije svakodnevno su organizovana besplatna testiranja i savetovanja. Ipak, to ne daje očekivani učinak upozorava, Danijela Simić iz Nacionalne kancelarije za HIV:

„Ono što podaci takođe govore je da se još uvek mali broj ljudi u našoj zemlji testira, iako je usluga besplatna i bez ikakvog uputa. Ono što nismo zadovoljni je da je kod jedne trećine naših sugrađana HIV infekcija otkrivena u vrlo kasnom uznapredovanom stadijumu. Među njima jedan značajan procenat ubrzo i umre. Naime, oni su propustili tu priliku da se na vreme blagovremeno uključe u lečenje.“

Ovogodišnji svetski dan borbe protiv side se u Srbiji obeležava pod sloganom “Ne možeš da znaš dok se ne testiraš”, a u 30 gradova Srbije tim povodom organizovana su testiranja. Mi smo obišli jedan od punktova u Beogradu, gde smo razgovarali sa mladima:

HIV je u Srbiji prisutan 27 godina i do sada je od te bolesti, prema zvaničnim podacima preminulo 1100 osoba. U svetskim razmerama, samo tokom prošle godine broj umrlih iznosio je 1,7 miliona.

(Milan Nešić, Slobodna Evropa)