Već mesecima sa strepnjom otvaram crnogorske medije u strahu da ću naići na dokaze onoga čega se dugo pribojavam, a to je razorni efekat fašističke politike iz Beograda. Isto kao i pre trideset godina. I evo dogodilo se.
Odabrali su Crnu Goru da u njoj započnu svoj novi krvavi pir, koji će se posle kao požar širiti regijom. I izabrali svoje izvođače: patrijarha Srpske pravoslavne crkve iz Beograda i danas na Cetinju nasilno ustoličenog mitropolita te iste crkve. Obojica učenici i sledbenici vladike SPC-a Amfilohija Radovića, kojem su davne 1991. građani na Cetinju uzvikivali: „Risto, sotono!“.
Sve je već viđeno, svi njihovi scenariji su isti. Uvek je za one koji glasaju za njih to upakovano u vitalni nacionalni interes. Čak i kada se radi o SPC, koja je registrovana kao nevladina organizacija.
Najjasnije i najrazložnije o fenomenu nove vlasti u Crnoj Gori i njenim vezama sa najradikalnijom četničkom ideologijom, koja poslednju deceniju vlada i Srbijom, iščitavala sam iz tekstova akademika Sretena Vujovića, koji je znalački vivisecirao taj komplot politikanstva u veri i nevere u crkvi (što je SPC danas i dokazala korištenjem grube sile, helikopterom instaliravši novog mitropolita pred crkvu, kada su mu građani Cetinja osporili pravo pravo da dođe drumom u njihov grad.).
Sve je pesnik najavio i bilo je belodano jasno da se mora tako završiti, jer ponosni crnogorski narod samo želi da ga ne ponižavaju. I reaguje hrabro i beskompromisno. A organizatori iz Beograda, svega onog što će se jednog dana nazivati novim zločinima, na to su i računali. Zato su između BiH, Kosova i Crne Gore izabrali baš Crnu Goru.
Od Miloševića do danas na projektima razaranja države/a i ponižavanja građana raznih delova Jugoslavije, a sada zemalja nastalih njenim raspadom, rade u Beogradu, sigurna sam, čitavi timovi sastavljeni od psihologa, sociologa, antropologa, istoričara, pravnika, teologa i ko zna kojih još struka da bi se pojavni oblici zločina uvek prilagodili građanima ciljane regije, a rezultati zločina pripisali žrtvama. Ali, ovoga puta neće proći. Neće uspeti da ubede nikoga da su za nasilje odgovorni građani. Iako su već uhapsili Branka Banja Kaluđerovića, uglednog Cetinjanina, sigurna sam da će ga optužiti za organizovanje i rukovođenje terorističkom organizacijom, jer to je sada pojam pred kojim pada sve: i moralne norme onih koji optužuju i podrška stranaca optuženom. Kao i uvek, slede nova hapšenja i politička suđenja, a krivci, pravi organizatori i izvođači zločina, ostaće nekažnjeni i spremni za nove zločine „u ime vitalnog nacionalnog interesa“.
Iako ima političkih idiota (i to ne malo u Srbiji i ne samo tamo), koji i danas drže da je rat u BiH počeo jer je na svadbi na Baščaršiji ubijen stari svat, ne smemo dozvoliti da se i taj zločin ponovi i zato moramo na sav glas ponavljati svakodnevno, ono što pametni znaju, a glupi ne shvataju: „Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom.“
Srpski i crnogorski politikanti kao i SPC dokazuju i potvrđuju ovu izreku već trideset godina, utrkujući se ko će smrdljivije i nečovečnije stranice istorije ispisati. Neko ih mora konačno zaustaviti, jer njihov dalji zločin znači samo srljanje regije u ambis bez povratka. Predstavnici te zločinačke ideologije misle da će ostvariti svoje ciljeve velike Srbije danas, kad nisu uspeli pre trideset godina, a zaboravljaju da su i pre osamdeset godina poraženi prevashodno u šumama Crne Gore i Bosne i Hercegovine.
Ne daj se Crna Goro!
Budi tvrd orah na kojem će svi fašisti slomiti zube.
Smrt fašizmu – sloboda narodu!
Autorka je unuka Josipa Broza Tita