Jelica Rajačić Čapaković (1952), magistra bioloških nauka, bila je prva sekretarka, potom zamenica sekretara za rodnu ravnopravnost u demokratskoj Vladi Autonomne pokrajine Vojvodine (2000–2008). Ova funkcija joj je omogućila da, zajedno sa saradnicama iz nevladinog sektora, osmisli i izgradi ukupnu strukturu borbe za ravnopravnost žena i muškaraca u Vojvodini koja danas postoji: za borbu protiv nasilja nad ženama; za jednake mogućnosti u zapošljavanju; za uvođenje rodne ravnopravnosti u kurikulum visokog obrazovanja. To što danas postoji osoba zadužena za rodnu ravnopravnost u opštinama APV i što postoje različiti dokumenti, kao što je Zakon o rodnoj ravnopravnosti – ideje su koje nastaju u Novom Sadu u vreme kada je mr Jelica Rajačić Čapaković imala političku moć da ih sprovodi u delo.

Zatim je ustanovila Godišnju nagrada (2003) za osobe koje doprinose rodnoj ravnopravnosti u Vojvodini, formirala je Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova u kojem su, potom, ustanovljene edicije knjiga namenjene edukaciji u domenu ravnopravnosti i protiv diskriminacije žena. Zalagala se za veće učešće žena u politici i u tom pogledu znatan deo energije je uložila u formiranje i rad „Ženske vlade“, a sa mnogo razumevanja se zalagala za pravo Vojvodine na autonomiju. Ono što je govorila i činila ostalo je zabeleženo u 200 različitih tekstova u dnevnoj štampi, što svedoči o njenoj popularnosti kao političarke svoga vremena.

Knjiga Jelica Rajačić Čapaković (Svenke Savić, 2008) samo je početak za detaljno prevrednovanje onoga što je ova hrabra žena uradila za prava žena kao jedna od znamenitih u Novom Sadu.

Dobrom voljom kojom je zračila, budila je energiju i polet drugima, saradnicama, deci i nama oko nje. Za mnoge mlade političarke, ona je primer uporne i istrajne osobe, koja uči, koja stvara i koja predaje stečeno drugima. Po tome ona traje među nama kao znamenita žena savremene istorije Novog Sada i nakon deset godina kako nije među nama.

(Autonomija)